Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
07. 10. 2011.
Preduzeće mršavo, list izlazi
Agonija „Svetlosti" i dalje traje
U sablasno praznoj „Svetlosti" više nema ni štrajkača - sede u kućama i mozgaju kako da plate visoke sudske takse po pravnosnažnim presudama u njihovu korist, od kojih nikakve" vajde nemaju, jer je preduzeće već 300 dana u velikoj blokadi.
Glavnokomandujući, Gvozden Jovanović, pak, kaže da „Svetlost", koja i dalje redovno izlazi, nije propala i da su to novine „za neka druga, bolja vremena".
Svakog četvrtka na kioscima se pojavljuje „Svetlost", iako su kancelarije ovog nedeljnika već mesecima sablasno prazne, bez i jednog novinara ili bilo kog zaposlenog, a račun 300 dana u blokadi (286 neprekidno) sa svotom od skoro četiri miliona dinara. Jedini čovek koji redovno, iz Gornjeg Milanovca, dolazi na posao je Zoran Prokić, pomoćnik v. d. direktora, odnosno Gvozdena Jovanovića.
Ostali zaposleni, njih četrnaestoro, koji već šest meseci štrajkuju, pošto im gazde više od godinu dana nisu dali plate, sede kod kuća.
U početku protesta, novinari su svakodnevno dolazili u redakciju, ali su posle nekog vremena prestali od sedenja u redakciji nisu imali vajde, a samo su sebi stvarali troškove.
Prostorije na prvom spratu zgrade koje pripadaju „Svetlosti" su zaključane, telefoni odavno isključeni, nigde žive duše. Samo se utorkom uveče, kada se prelamaju novine, upali svetlo u grafičkoj redakciji, gde neki ljudi obavljaju taj posao. Jedino što je svakodnevno otvoreno je šalter za čitulje, u prizemlju, ali tune rade ljudi iz „Svetlosti" već iz unajmljene agencije.
U impresumu novina, koje ipak redovno izlaze, i dalje stoje imena svih novinara i ostalih radnika, a na tom spisku su i počivši i oni koji su dali otkaz, kao da svi redovno dolaze na posao i pišu tekstove.
Svi su digli ruke
Ovakva situacija, po svemu sudeći, nimalo ne smeta glavnokomandujućem - magistru Gvozdenu Jovanoviću, koji je predsednik Upravnog odbora preduzeća, direktor, vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika i pride kolumnista, koji u svakom broju „piše", odnosno potpisuje, tekst na petoj strani ovog nekada uglednog nedeljnika.Zaposleni u „Svetlosti", koji takav status imaju samo na papiru i za koje više niko i ne pita, izgubili su svaku nadu da će ih bilo ko zaštiti, a kamoli da će im ikada biti isplaćene zaostale zarade i doprinosi.
Iako su podneli tužbe sudu, očekujući da će pravosnažne presude „naterati" gazde da im isplate ono što su zaradili, štrajkači ni sami više u to ne veruju. Da zlo bude veće, počela su da im stižu rešenja za plaćanje sudske takse koja, u zavisnosti od iznosa koji im se duguje, nije ispod deset hiljada dinara.
Pod pretnjom prinudne naplate, dužni su da plate u roku od osam dana, jer će im u suprotnom biti popisane stvari u 50 odsto većoj vrednosti od navedene takse.
Kako niko od onih koji, formalno, još uvek štrajkuju, nije našao nikakav posao I jedva prehranjuju svoje porodice, teško da će moći da ispune ovu obavezu. Predsednik Sindikata „Svetlosti" Srđa Rihterović kaže da nemaju nikakve kontakte sa firmom i da više i ne dolaze jer nemaju novca za dolaske.
- Ovo više nema nikakvog smisla. Čekamo odluku suda, a i kada je dobijemo od koga da naplatimo naša potraživanja, kada je račun firme u blokadi već skoro godinu dana, a veći deo imovine pod hipotekom, objašnjava Rihterović, potvrđujući da niko od njegovih kolega nije našao drugi posao.
Izgubili su veru u državne institucije, ali najviše su ozlojeđeni ponašanjem novinarskih udruženja, koja su od početka digla ruke od njih. UNS i NUNS su iz svojih fotelja u Beogradu uputili „snažan" protest zbog pritisaka i uvreda novinara, koje su trpeli od pojedinih članova Upravnog odbora „Svetlosti" i, po svemu sudeći, time je za njih ovaj slučaj bio završen.
Nesolidarnost kolega
Jedino se angažovao Sindikat novinara Srbije, a predsednica Dragana Čabarkapa lično je išla u Inspekciju rada i obaveštavala nadležne o situaciji u ovom privatizovanom mediju.
Ona kaže da je, trenutno, u centru pažnje Medijska strategija, ali da se njom neće rešiti problemi u medijima.
- Mi pričamo o onome što se događa u slobodnim medijima koji bi trebalo da brane javni interes, a ne gledamo šta se događa sa ljudima koji tu rade. Pogotovo su užasne priče onih koji rade u privatizovanim medijima. „Svetlost" je jedan od takvih primera. Vlasnik je kupio novine, a zaposleni koji su radili svoj posao nisu dobijali platu. Dakle, krši se zakon. Ja sam tim povodom dolazila u Kragujevac, bila u Inspekciji rada, održali smo nekoliko konferencija za novinare, obavestili smo UNS, NUNS, Evropsku federaciju novinara, čak sam obavestila i predsednika Srbije. Znači da o ovom slučaju svi sve znaju i svi se pravi ludi, kao da se ništa ne događa, kaže Čabarkapa.
Ona dodaje da je Sindikat novinara Srbije još prošle godine pokrenuo inicijativu da se promeni zakon i da ukoliko poslodavac ne isplati plate zaposlenima mora da garantuje svojom imovinom.
To su ljudi koji imaju ogromne pare, vrše razne transakcije i uz to svi znaju ko su oni, tvrdi Dragana Čabarkapa, navodeći da su joj, kada je prilikom posete kragujevačkoj redakciji bila u Inspekciji rada, rekli da „svi znaju ko je Gvozden Jovanović".
- Mene uopšte ne zanima ko je Gvozden. U Srbiji ima mnogo takvih Gvozdena, ali novinari uopšte nisu zaštićeni od takvih ljudi. Ne Postoji granski kolektivni ugovor. Postoji zakon, ali dok mi stignemo do zakona i primene tog zakona prođu godine I dotle se sve izgubi. Zašto ne postoji granski kolektivni ugovor - pa zato što država nije napravila ambijent.
Međutim, veliki deo odgovornosti je i na novinarima, koji su se 90-ih godina borili za slobodu medija i izborili sebi status, a danas ih baš briga za kolege.
Naše kolege, ugledni novinari, članovi relevantnih novinarskih udruženja UNS-a, NUNS-a, ANEM-a, pričaju o slobodi medija, a ne žele da uđu u pregovore o potpisivanju granskog kolektivnog ugovora.
Činjenica je: država, a ni ta relevantna udruženja ništa ne čine da zaštite kolege, a bez profesionalne, radne i ekonomske sigurnosti novinara sve drugo je beznačajno, smatra Čabarkapa.
Ona tvrdi da su novinarska udruženja postala preduzeća koja funkcionišu isključivo zarad svog opstanka, navodeći podatak da je godišnji prihod Sindikata novinara Srbije manji nego što UNS mesečno izdvaja za svoje plate.
Takođe, NUNS je odnedavno počeo da obaveštava na svom sajtu o besplatnoj pravnoj pomoći za koju su, inače, dobili veliku donaciju. To, praktično znači, tvrdi naša sagovornica, da su u Srbiju stigle ogromne pare za pomoć medijima, ali do ljudi kojima su one stvarno potrebne nije stiglo ništa.
Gde je tu pomoć kolegama, pita se ona.
Naša profesija umire, a niko ne želi da nam pomogne ni kolege, ni država.
Naravno da smo želeli da čujemo komentar Gvozdena Jovanovića na sve ovo, kao i da nam kaže šta planira da uradi sa „Svetlošću", tim pre što su se proneli i glasovi da izlaz vidi u prodaji ovog preduzeća, ali je on odbio da razgovara. Slobodno napišite da ne želim da pričam sa novinarima. „Svetlost" nije propala, to je novina za neka druga, bolja vremena, poručio je magistar Jovanović iz bašte „Zelengore", verovatno se tu pripremajući za „pisanje" kolumne za sledeći broj.
Poslovanje preko tuđeg računa
Zbog velikih dugovanja preduzeća „Svetlost", koja su im blokirala račun i onemogućila poslovanje, osim novih ljudi za pravljenje novina, angažovane su I marketinške agencije, preko čijih računa je uplaćivan novac od čitulja, reklama i oglasa.
Prva je bila angažovana Agencija „Logo ADT", ali pošto je poslovodstvo bilo nezadovoljno njenim radom raskinut je ugovor o poslovnotehničkoj saradnji. Bilo je predviđeno da „Logo" dobije na korišćenje poslovni prostor, da zadrži 20 odsto prihoda, 20 odsto uplati na račun „Svetlosti", dok je preostali novac sa računa Agencije korišćen za troškove i plate novih saradnika.
Vlasnik ove agencije Ljubiša Jovanović kaže da je ugovor raskinut jednostrano, ali da je on i pre toga znao da mu se tako nešto sprema. Iako su mu rekli da su bili nezadovoljni brojem reklama, Jovanović tvrdi da je direktor, mimo njegovog znanja, oglašivačima davao besplatne reklame, iako je sa Agencijom već bilo ugovoreno da one idu po određenim cenama.
Nakon raskida sa „Logo ADT", angažovana je Agencija „Grebović", koja se zadržala samo jedan dan, a na njeno mesto došla je „O Negativ", koja obavlja isti posao kao i njeni prethodnici.
Da uprkos višemesečnoj blokadi računa „Svetlost" i dalje posluje potvrđuje redovno štampanje i izlaženje lista. Poslednji put račun je blokirala Poreska uprava za iznos od oko četiri miliona dinara, zbog neuplaćenih poreza i doprinosa, koja ima hipoteku na prizemni deo objekta i može u svakom trenutku da je aktivira. Da li će i kada to učiniti zavisi isključivo od odluke rukovodstva ove institucije, koje ima diskreciono pravo da to (ne)učini kad god želi.
Hipoteka je stavljena i na podrumske prostorije, za kredit koji je u ime „Svetlosti" uzela štamparija „Femili pres", koja, inače, štampa ove novine. Samo je pitanje vremena kada će „Femili pres" ući u posed ovog prostora.
Gordana Božić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.