Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  О новинарима, медијима и РЕМ-у, у Резолуцији Европског парламента
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

09. 02. 2024.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

О новинарима, медијима и РЕМ-у, у Резолуцији Европског парламента

Цртице, слова, па бројеви. На девет страна јуче усвојене Резолуције о ситуацији у Србији након избора 17. децембра 2023. године Европски парламент уз позивање на претходне резолуције, изјаве, мишљења, извештаје, отворена писма, Устав Србије, што је под цртицама, прелази на слова.

После масовних убистава у Београду и код Младеновца одржани су протести „Србија против насиља“, почиње Резолуција и у њој констатује да су последњи парламентарни избори трећи за мање од четири године и да од 2012. године, осим једних, имамо само ванредне изборе. Критикована је, између осталог, пракса да се локални и парламентарни избори одржавају истог дана.

Прво где се помињу новинари, а то је у тексту после слова Д, пише, између осталог, да су изборе обележили невиђени ниво негативне кампање и изазивање страха, као и „напади на политичке опоненте и новинаре“.

Говорећи о свеукупној кампањи коју је, како пише, карактерисала екстремна поларизација, агресивна реторика, дискредитације личности, запаљив језик, притисак на запослене у јавном сектору и тако даље, тачка Ф завршава се речима да су од Русије финансирани Спутњик Србија и Раша Тудеј Балкан „активно доприносили ширењу дезинформација, суштински о опозиционим кандидатима“.

Тела за надгледање електронских медија и кампање, остала су углавном неучинковита у одвраћању од преступа током изборног периода, пише иза слова Х.

Медијска пристрасност налази се на списку где су побројане „суштинске оптужбе о нерегуларностима које укључују куповину гласова, притисак на запослене у јавним предузећима и социјално рањиве групе, злоупотребу јавних извора, уцењивање“. То је слово Р.

Одмах затим, слово С у Резолуцији, пише да су и српски председник и медији које контролише Кремљ тврдили да су се „друге земље мешале у изборни процес у Србији на бруталне начине, али нису то поткрепили доказима“. На истом месту констатује се да су ширење руских дезинформација и наратива дубок и упоран проблем у Србији, „посебно током изборних кампања“.

Током последње деценије, од када је председник Вучић дошао на власт, пише даље у Резолуцији под словом W, у континуитету опадају медијске слободе у Србији, присутни су политички притисци, претње, чак и физички напади на новинаре.

Репортери без граница сместили су Србију међу најниже рангиране земље у Европи на својој листи Светски индекс медијских слобода, пише у овом документу Европског парламента. Затим се констатује како је Србија пала за 12 места и нашла се у 2023. години на 91. позицији.

У финалном делу Резолуције прва тачка почиње жаљењем што су српски парламентарни и локални избори одржани 17. децембра 2023. године одступили од међународних стандарда и Србијине посвећености слободним и фер изборима, те да је постојала упорна и систематска злоупотреба институција и медија од стране носилаца власти како би стекли неприкладну и нефер предност.

У делу где Европски парламент позива Србију да примени заједничке препоруке Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР од 19. децембра 2022. године да би се спречиле нове нерегуларности и преваре, такође пише да је то потребно како би се обезбедило демократско функционисање земље „поготово оно које се односи на приступ медијима кандидата који се надмећу“.

Осудом одсуства медијског плурализма током изборне кампање, почиње тачка 18 ове резолуције. Такође, осуде иду и „дезинформисању и распрострањеном неетичном и пристрасном медијском извештавању у корист функционера власти“.

Велики број медија, подвлачи се са забринутошћу, под утицајем су и контролом власти, што за резултат има неравноправан положај опозиционих кандидата током кампање.

Осуђујемо нападе медија блиских власти, пише даље, на критички орјентисане новинаре.

Одмах затим, и тачка 19, говори о забринутости да се услови и плурализам у медијима погоршавају, упркос новим законима о електронским медијима и јавном информисању и медијима.

„Изузетно жаљење“ постоји због тога што je „Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) занемарило своје законске обавезе да контролише кампању у медијима, извештава о својим налазима и кажњава медије који крше закон, шире говор мржње или крше новинарске стандарде“.

Изнесена је и брига због тога што је РЕМ објавио једино резултате надгледања програма јавних сервиса и приватних кабловских канала, али не и приватних националних телевизија блиских владајућој партији.

Изражена је брига, што је тачка 20 Резолуције, због случајева увредљивих напада и застрашивања новинара, као и активиста невладиног сектора, који у неким случајевима долазе од владиних званичника, посебно пре избора. У овом делу Резолуције је затражено да се српски званичници супротставе страном утицају и кампањама дезинформисања и да „снажно унапреде заштиту независног новинарства и осигурају транспарентну медијску сцену“.

„Институције Европске уније морају да ураде више како би осигурале да права и слободе српских новинара и медија буду заштићене“, пише у Резолуцији.

Назначено је да приступ фондовима намењеним земљама кандидатима за чланство у ЕУ треба користити „као алат којим би се зауставило да се медијске слободе даље урушавају“.

Уз „снажну осуду“, пред крај Резолуције, у тачки 25, „непоткрепљених тврдњи српских званичника да су земље Европске уније учествовале у организацији послеизборних протеста“, пише и да постоји жаљење што су „протести искоришћени као изговор за ширење анти ЕУ наратива у медијима блиским владајућој партији“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси