Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Јовановић: СОС линија за угрожене медијске раднике – бацање прашине у очи
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 03. 2021.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

Јовановић: СОС линија за угрожене медијске раднике – бацање прашине у очи

Радна група за безбедност и заштиту новинара коју је основала Влада Србије покренула је прекјуче СОС телефон за медијске раднике који се осећају угрожено и мисле да им је безбедност на неки начин доведена у питање.

На телефонске позиве одговараће правници који имају искуство у раду на случајевима насиља према новинарима, а идеја је, између осталог да се медијски упосленици, посебно они у мањим срединама, охрабре да пријављују претње, притиске и нападе.

Ипак, део људи који раде у медијима сматра да услуга СОС телефона неће претерано помоћи да се суштински промени положај независних новинара који су на мети најразличитијих притисака, од оних често прикривених или тешко правно прецизно дефинисаних, па до таблоидних кампања усмерених на њих. Неповерењу доприноси и чињеница да акција долази од тела које је формирала актуелна власт, чији представници често потпирују поделе међу подобним медијима и новинарима, и онима који то нису.

Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије (УНС), сматра да је покретање саветодавне телефонске линије добар корак ка охрабривању новинара да проговоре о нападима и претњама.

– Врло је важно да новинари пријављују сваку врсту напада и претњи. Наше истраживање је показало да доста новинара, пре свега из мањих места, не пријављују претње које добијају, као и да и ако пријаве врло брзо одустану због притиска ком су изложени. У мањим местима су сви много више увезани него у великим градовима, па је и притисак, на новинаре који би истраживали нешто што није по вољи ономе ко има новац и моћ, много већи, каже Радомировић.

Осим што треба охрабрити колеге да пријаве нападе и претње које доживљавају, додаје он, важно је и да медијски радници знају где могу да добију стручну помоћ.

– Битно је да новинари, сниматељи, фотографи који раде у медијима знају да могу да добију правни савет и да имају неког адвоката који је специјализован за такве случајеве, који ће их водити кроз такве поступке, ако до њих дође, каже Радомировић и додаје да „све колеге које трпе притиске или претње могу да се обрате и УНС-у“.

Он ипак истиче да је важан корак и да политички део Радне групе за безбедност „пређе са речи на дела“.

– Владин део групе мора да се заинтересује за то какво је било поступање тужилаштва, полиције и других државних органа када су медијски радници били угрожени, као и кроз каква су искуства пролазили када су пријављивали притиске и претње. Истовремено, то би била и јасна порука врха извршне власти званичницима на нижим нивоима, рецимо у општинама широм Србије, како треба да се односе према новинарима и да треба да им омогуће да несметано и слободно раде свој посао, закључује Радомировић.

Милан Јовановић, новинар портала Жиг Инфо, коме је због истраживања и критичког писања о општинским званичницима у Гроцкој запаљена кућа, није оптимиста када је положај струке у питању, а сматра да је за безбедан новинарски рад и слободу медија потребно много више од телефонске линије за помоћ.

– Покретање некакве СОС линије ништа не значи, то је само бацање прашине у очи јавности. Нажалост, далеко смо ми од безбедности и сигурности. То можете да видите на мом примеру, јер сам под сталном полицијском заштитом, 24 часа. Сама безбедност новинара, али и слобода медија је далек циљ за Србију, за то морамо сви заједно да се боримо, сматра Јовановић.

Он као конкретно решење предлаже да се новинарска струка избори за статус службеног лица.

– Ако су адвокати могли да издејствују тај статус, међу којима је незанемарљив део на ивици закона, зашто не бисмо такав статус могли да добијемо и ми, који часно и савесно обављамо свој новинарски посао. Сматрам да би медијски радници били знатно безбеднији, јер није исто напасти службено лице и обичног грађанина новинара. Сигурно би се значајно смањио и проценат напада, каже Јовановић и додаје да се нада да ће новинарска удружења прихватити и „изгурати“ такав предлог.

Ипак, како Јовановић подвлачи, у том би случају и сами медијски радници морали да међу собом „повуку црту“ и разјасне “ ко је новинар а ко портпарол СНС-а“, и тако онемогуће злоупотребљавање повлашћеног положаја.

– Ова власт је ушла у све поре друштва, све институције, ви не можете да будете ни члан риболовачког друштва уколико нисте члан СНС-а. Власт је уложила велики напор да створи огромну нетрпељивост између поборника овог режима и свакога ко покуша да критички преиспитује дела власти. Огроман раздор је у народу, посејано је семе мржње, па ако нисте члан странке, ви сте државни непријатељ. Мени је у локалној средини много лакше било док нико није знао да се бавим истраживачким новинарством. Зато немам поверења ни у шта што потиче из владиних тела. Погледајте колико је заиста било напада на новинаре, колико је од тога започето поступака, а колико их је окончано. И сумњам да ће некакав СОС телефон суштински побољшати ту ситуацију, то је бацање прашине у очи. А све што ми новинари покушавамо у оваквом окружењу да радимо је као писање неписменима и шапутање глувима, сматра Јовановић.

Објашњавајући нову СОС услугу која је покренута, један од чланова Радне групе, Веран Матић, казао је да је то први корак у реализацији планираних активности на заштити новинара и повећању безбедности.

Број 0800 100 115

Путем СОС телефона, на бесплатном броју 0800 100 115, сваки новинар који осети да му је угрожена безбедност моћи ће да добије информације о квалификацији дела које је учињено и правним поступцима које они треба да предузму, навела је Владина канцеларија у саопштењу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси