Вести
11. 02. 2013.
Сви би добар Јавни сервис али ако може да је џабе
У Србији би сви желели да имају јавни телевизијски сервис, али је изгледа мало ко спреман да уради оно што мора како би тај јавни сервис најпре заживео, а потом и опстао.
Велики део грађана не жели да плаћа претплату, што због немаштине, што због незадовољства програмом, а држава као да не жели да успостави систем који ће РТС-у обезбедити фи нансијску стабилност и независност.
Проценат наплате претплате је испод 40 одсто на нивоу целе Србије, али генерални директор РТС-а Александар Тијанић у томе не види потврду тезе да људи не желе јавни сервис.Проценат наплате у Београду је 63 одсто, а у Новом Саду чак 70 одсто. Дакле, људи желе јавни сервис. У доба најбоље наплате, пре почетка кризе, Београд је такође плаћао 70 одсто, а РТС је годишње приходовао 106 милиона евра од претплате и маркетинга. Прошле године прикупили смо само 67 милиона евра - каже Тијанић.
Влада је прошле недеље РТС-у одобрила и бескаматни кредит од 1,8 милиона евра, што је, међутим, само мали део потреба система који има 4.000 запослених, Симфонијски оркестар, четири хора, 30ак дописништава у свету...
Држава, с друге стране, никако да пронађе систем наплате претплате који би омогућио финансијску независност РТС-у. Један од предлога је да се примени исти принцип као у Хрватској, где се претплата наплаћује у облику пореза. Сви запослени грађани, наиме, имали би свој порески број, преко којег би се контролисала примања, а у случају да неко не плати претплату, тај износ би му аутоматски био скидан с рачуна. Буџет ХРТ-а је, иначе, око 240 милиона евра.
Финансијска самосталност јавног сервиса омогућила би, међутим, јавном сервису и уређивачку независност, што се властима, према мишљењу Омера Карабега, дугогодишњег уредника дневника на Телевизији Београд, а већ две деценије новинара прашког Радија „Слободна Европа“, не би свидело.
Иако живим у Прагу, пратим програм РТС и поредим га са чешким јавним сервисом, који је неупоредиво квалитетнији. Када они доведу премијера или председника у Дневник, новинари само што им гаће не скину, инсистирају на одговорима, не допуштају им да гуслају своју причу. Исти третман имају и власт и опозиција - каже Карабег за „Блиц“ и додаје да је РТС више државна телевизија него јавни сервис. Управо због тога, али и због немаштине, грађани, према његовом мишљењу, све мање плаћају претплату.
Претплата је законска обавеза и у Чешкој и плаћа се посебно за телевизију - 135 круна (око 600 динара), а посебно за радио - 45 круна (око 200 динара) месечно.
РТВ Словенија се већим делом фи нансира од претплате, која на месечном нивоу износи око 12 евра. У Црној Гори претплата је укинута пре скоро четири године јер није имала учинка, у Мађарској се јавни сервис фи нансира из буџета, а претплату плаћају само угоститељски објекти. Ова обавеза укинута је и у Шпанији и Бугарској.
Вишак 1.000 запослених
Социјални програм је урађен. Ипак, није лако у Србији у овом тренутку 1.000 људи и њихове породице отерати на контејнер - каже Тијанић. Према ранијем договору са државом, „прекобројни“ су добили 200 евра по години стажа. Одласком 1.000 људи, РТС би годишње био ослобођен трошка од око 12 милиона евра.
Тајна успеха Би-Би-Сија
Би-Би-Си је мрежа с више од 23.000 запослених и мноштвом канала који се емитују преко ТВ-а, радија и интернета. Програм за Британију фи нансира се готово искључиво од претплате, због чега такорећи и нема реклама.
Грађани плаћају годишњу претплату од око 160 евра. Проценат наплативости је виши 90 одсто, па Би-Би-Си, према последњем извештају, годишње приходује више од 3,6 милијарди долара од претплата, 222 милиона долара од маркетинга, 280 милиона од државних донација и 270 милиона остварује на друге начине. Посебна компанија шаље опомене неплатишама.
Држава, међутим, фи нансира комплетни програм светског Би-Би-Сијевог сервиса, који се емитује само у иностранству.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.