Вести
25. 03. 2024.
Новинарке које извештавају о Косову: Поред политичких и етничких, суочене и са сексистичким изазовима
У мору безбедносних ризика и туђих интереса, новинарке које извештавају о Косову суочавају се са непријатностима због тога што су жене: од позива у вечерње изласке, преко нежељених загрљаја до кампања блаћења и претњи сексуалним насиљем. За Цензоловку о томе говоре новинарке Јелена Петковић и Уна Хајдари.
У низу препрека на које наилазе када извештавају о осетљивим темама у вези са Косовом, новинарке су додатно изложене и проблемима који настају због тога што су – жене, пише Цензоловка.
Када сте жена која извештава о Косову, један од првих изазова је да ли ће вас људи шватити довољно озбиљно, јер се бавите политичким питањима која су веома сложена.
„У наше политичаре уткана је огромна доза мачизма у постављању према темама попут дијалога, мањинских права и безбедносних питања”, каже за Цензоловку новинарка Уна Хајдари, која годинама извештава о Косову и за међународне медије као што су Њујорк тајмс, Политико или Бостон глоуб, а дописница је и међународне организације Репортери без граница.
Хајдари: Грч у стомаку због оних који се понашају непримерено
„Они не желе да им било ко руши парадигме које сервирају народу, а посебно не жене, и то новинарке! Дешавало ми се да су неки политичари тражили од организатора конференција да ме тамо више не зову или да не будем део пресс тоур-ова.”
Хајдари додаје и да јој се, због тога што је жена, дешавао низ непријатних ситуација током обављања новинарског посла – министри су јој, рецимо, нудили алкохол усред дана током интервјуа, а после је преко службеног броја телефона позивали у вечерње изласке.
„Било је и оних који су мислили да могу без питања да ме загрле или слободно коментаришу мој изглед.”
То што су новинарке на такво понашање навикле, не значи да им је оно икад било нормално или пријатно, каже Хајдари:
„Сваки пут имам грч у стомаку када морам да контактирам такве људе, јер знам да ће за сваку информацију или изјаву – која је од јавног интереса – мислити да могу непримерено да се понашају према мени.”
Новинарка Јелена Петковић, која као фриленсерка годинама извештава о Косову за домаће и стране медије и угледне међународне организације као што су Међународна федерација новинара и Међународни институт за штампу, објашњава да је родна дискриминација новинарки само један део тешких услова у којима раде она и њене колегинице:
„Морате бити свесне безбедносних ризика и хиљаду једног интереса око вас. Ваши текстови се не читају, него учитавају – уздуж и попреко. На основу вашег имена и презимена, медијске куће која је текст објавила, придева и глагола које сте употребиле, оцењују јесте ли штетни за једну, а корисни за другу страну.”
Она се, каже, суочила са тиме да је јавно блате један градоначелник и бивши министар, што верује да не би радили да је – мушкарац.
|
ХАЈДАРИ: АКО САМ АКТИВИСТКИЊА ЗАТО ШТО ЗОВЕМ СТВАРИ ПРАВИМ ИМЕНОМ, ОНДА СМО У ПРОБЛЕМУ Уна Хајдари каже да постоје људи који цене рад професионалних новинара који извештавају о Косову, али их сматрају и – активистима. „То је благо забрињавајуће, јер ако сам ја неки борац зато што називам ствари правим именом, онда смо у великом проблему.” Хајдари каже и да су јој „потпуно неочекивано” прилазили људи и говорили да им је променила предрасуде о новинарима или одређеној заједници, јер је показала да и „ови из Приштине” могу да „буду фер према Србима на Северу”. „Можда најдирљивије ствари које су ми скоро речене су реакције на моје извештавање о изборима у Србији и протестима у Београду – људи су говорили да не само да сам им извор за информације са Косова, него им је неочекивано, али драго да неко ’из Приштине’ фер извештава о дешавањима у Србији.” |
Онлајн обрачуни са новинаркама – непрестани
На Косову имате подељене, паралелне светове, информационе зидове и много којекаквих интереса и тровачких политика, а од новинарки се очекује да буду на правој страни – страни чињеница и података, каже Јелена Петковић.
Али има оних који не виде тако:
„Ако је ваш текст критички, нажалост знате шта можете да очекујете. Последњих година су тензије све веће, па су онлајн обрачуни непрестани.”
Уна Хајдари каже да све што се дешава у стварном простору или се новинаркама каже у лице, постаје бар 50 пута горе када пређе у онлајн сферу, а непремостива разлика између кампања против новинара и новинарки је у начину на који се на друштвеним мрежама пише о женама.
„Од коментарисања вашег изгледа, измишљања гласина о вашем приватном животу, до претњи сексуалним или родно заснованим насиљем, све је то постало фер плеј.”
Хајдари додаје да што више алата постоји за нападање неистомишљеника на друштвеним мрежама, то више страхује да ће „једног дана постати жртва деепфаке снимака или слика, крађе идентитета, или потпуног нарушавања било ког облика приватности”.
Петковић: Када у редакцију уђу интереси и политика, одеш из ње
Јелена Петковић каже да су на Косову етничке баријере веома високе:
„Дешавало се да људи не желе да разговарају са мном или желе, али одустану када швате да је то званична изјава за текст. Било је ситуација да ми одговоре ако ће текст бити објављен на енглеском језику.”
Објективно извештавање је кључно, јер није посао новинара да ситуацију на терену учини бољом или лошијом, већ да тачно и прецизно извести јавност, каже она.
„Када на врата редакције у којој радите уђу интереси и политика, из ње можеш само да одеш. То сам учинила након скоро 15 година рада у истој компанији, највише извештавајући о Косову, па сам наставила да радим као слободна новинарка.”
Са њом се слаже и Уна Хајдари, која каже да проверене и тачне информације оснажују грађане да делују у свом интересу, а да им новинари дају алате, тј. знање које „могу да користе против политичара који манипулишу њима и злоупотребљавају њихово поверење”.
Хајдари је, одрастајући у иностранству, каријеру почела у страним медијима. „Највећа срећа у томе је што нико не може да позове уредника или власника медија и да критикује мој рад или очекује да извештавам на одређени начин.”
Наши политичари, ваљда поучени искуством деведесетих, мисле да је битно кад те назову страни медији, када они пишу о некој теми, због чега јој је увек било неугодно, каже она.
„Увек сам мислила да политичари треба заправо више да се плаше локалних медија, који много интензивније прате ситуацију и чешће објављују текстове о томе. Они су права контрола власти.”
У страним медијима, објашњава саговорница Цензоловке, ређе се постављају питања како медијско извештавање може утицати на евентуално погоршавање тензија на Косову.
„То не значи да је лако писати о контекстима попут Косова. Знам да се управо медијско извештавање често користи за политичко препуцавање лидера у Приштини и Београду, али као новинарка не могу да контролишем како се информације из мојих текстова користе или злоупотребљавају”, каже Хајдари.
Она додаје да, ако новинари заташкавају или искривљују истину о догађајима са Косова, не чине никакву услугу својим заједницама нити својој професији.
|
ЛОКАЛНЕ НОВИНАРКЕ О ПРОБЛЕМИМА ТОКОМ ИЗВЕШТАВАЊА СА ПРОТЕСТА НА СЕВЕРУ КОСОВА Додатну угроженост приликом рада на осетљивим темама у вези са Косовом осећају новинарке локалних медија, показује текст о искуствима локалних новинарки које су извештавале са протеста на Северу Косова у мају 2023. У тексту се, каже ауторка Валбона Битики, примећују различита виђења српских и албанских новинарки на тензије у четири општине насељене Србима на северу Косова: „Пет интервјуисаних новинарки, од којих су три из српске заједнице, говориле су о невољама са којима се суочавају, третману који су имале током сукоба на северу и сарадњи коју имају међу собом. Српске новинарке признају да су њихове албанске колегинице горе прошле током извештавања о насилним протестима на северу.” |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.