Вести

27. 03. 2024.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Апелациони суд отворио процес за паљење куће новинара Милана Јовановића, коме је пред крај рочишта позлило

Апелациони суд разматра жалбе које су поднели и одбрана окривљених и тужилац Предраг Миловановић. За Драгољуба Симоновића, који је пред првостепеним судом кажњен на пет година, тужилац тражи максималних осам година затвора, док адвокати траже његово ослобађање од оптужби. Јовановић поново омаловажаван и вређан, пред крај рочишта му позлило.

Годину дана након донете осуђујуће пресуде против Драгољуба Симоновића, бившег председника Општине Гроцка и функционера Српске напредне странке, и још тројице његових помагача, за паљење куће новинара Милана Јовановића, данас је пред апелацијом почела јавна седница, на којој се разматрају жалбе окривљених и тужилаштва.

Скоро пет година повлачења по судовима и суочавање са окривљенима и њиховим увредама и омаловажавањем додатно су нарушиле здравље новинара, неповратно угрожено у ноћи када се са супругом Јелом Дељанин једва жив извукао из пламена и гарежи у коју је претворена његова кућа.

Данас су његова плућа једва издржала три сата седења у судници. Позлило му је, тешко је дошао до ваздуха и снаге да напусти суд.

„Сву преосталу снагу коју имам употребићу да се борим за правду и право истраживачких новинара. Ово што се мени догодило, данас може да се догоди било ком новинару који мисли својом главом“, рекао је Јовановић за Цензоловку док смо чекали почетак јавне седнице и приметили да су свега четири редакције послале извештаче да прате суђење.

Шира подршка новинара поново је изостала и само је мали број њих могао да чује ово упозорење.

Судским већем које ће одлучивати о жалбама на првостепену пресуду председава судија Милимир Лукић, други члан већа је судија Маја Илић, а судија известилац је Оливера Анђелковић.

На пресуду су жалбе поднели тужилац Предраг Миловановић, који подржава судску пресуду, али тражи оштрије казне. За Драгољуба Симоновића, коме је првостепеном пресудом одређена казна од пет година затвора, тражи максималну казну од осам година.

Жалили су се сви адвокати окривљених, али и сам Симоновић. Сви они ће добити прилику да образложе своје тврдње пред судом. Поред Симоновића, за напад на новинара првостепено су осуђени Владимир Михаиловић (четири године), Игор Новаковић (три године и шест месеци) и Александар Маринковић (четири године и шест месеци), који је директни извршилац и још је у бекству.

Ово је други пут да се пресуда за паљење куће Милана Јовановића и Јеле Дељанин разматра пред апелационим судским већем. Први пут је оборена и суђење је враћено на почетак због процесних недостатака и усвојене жалбе одбране окривљених да није саслушана супруга другоокривљеног Михаиловића. У поновљеном поступку ти недостаци су отклоњени. Пресуда коју донеси апелација овог пута биће извршна.

Јавна седница почела је уводним излагањем судије Оливере Анђелковић, која је известила о свим важним детаљима самог догађаја и тока тужилачке истраге, односно како су Михаиловић, Новаковић и Маринковић признали да су учествовали у Симоновићевом плану да се освети новинару који је разоткривао корупцију у Општини Гроцка, а посебно писао о милионским договорима са Миленијум тимом за гасификацију Гроцке, општине која годинама касније још није гасификована. О професионалности судије Анђелковић најбоље говори то што јој се на извештају захвалила тужитељка Лидија Комлен Николић, која заступа оптужницу пред апелацијом.

Анђелковић је истакла да је другооптужени Владимир Михаиловић чак два пута у јануару 2019. године пред тужиоцем и у присуству свог адвоката признао да га је Драгољуб Симоновић питао „да ли могу да му помогнем“ да се запали ауто новинару који га наводно прогања и дао му је његову тачну адресу.

Михаиловићев мотив било је очекивање да нешто добије заузврат од утицајног и моћног човека, какав је Симоновић тада био, а пре свега да његова супруга, која ради у општини, добије боље радно место и већу плату. Такође је истакла да је Михаиловић затим ангажовао Игора Новаковића да пронађе неког ко би могао то да уради, за новчану награду.

И трећеоптужени Новаковић је на два саслушања признао да се то тако догодило и да је за „посао“ паљења куће ангажовао Маринковића, који му је дуговао новац и који је и бацио Молотовљев коктел у кола новинара. Новаковић је, дакле, два пута признао да га је Михаиловић замолио за услугу „да се некој бараби запали ауто“.

Нелогична промена приче оптужених

И Михаиловић и Новаковић су, месецима касније, тек после пуштања на слободу, на главном претресу променили своја сведочења. Михаиловић је почео да тврди да му Симоновић није наручио напад и да је сам дошао на идеју да оштети кола Милана Јовановића, а не да их запали. Игор Новаковић је такође почео да тврди да није Маринковићу наредио да запали кола, него да их „сјебе“.

Маринковић је већ тада био у бекству, па није ни могао да потврди измењену верзију приче. У полицији је, након хапшења у децембру 2018, рекао да му је Новаковић тражио да „запали ауто“.

И Михаиловић и Новаковић тврде да су им прва два пута признања незаконито и уз уцењивање и застрашивање полицајаца изнуђена. На томе се темеље главне тврдње њихових адвоката, као и два адвоката Драгољуба Симоновића.

Првостепени суд није поверовао у измењена сведочења Михаиловића и Новаковића јер је оценио два пута (у првом и у поновљеном поступку) да су признања дата „јасно, детаљно и логично“, а да су измењена сведочења обојице „нејасна, нелогична и недоследна“ и усмерена на избегавање кривичне одговорности.

Првостепени суд је закључио да су сви окривљени били свесни да се Миланова кола налазе у гаражи која се наслања на кућу у којој су спавали Милан и Јела. Били су свесни да ће паљењем гараже угрозити животе Милана и Јеле.

Одбрана тражи ослобађајућу пресуду

Данас је своју жалбу на пресуду опширно изнео адвокат Ивица Вуковић, који заступа Симоновића. Рекао је да је Симоновић невин и да одбрана захтева од Апелационог суда да поништи првостепену пресуду, ослободи Симоновића или отвори претрес. Вуковић се прво устремио на првостепеног судију и оценио да је „подлегао притисцима јавности“ јер је сувише млад.

„Велики пропуст је направљен јер је поновљени поступак вођен пред тек изабраним судијом који није могао да се одупре притисцима јавног мњења и политичара“, рекао је адвокат Вуковић.

Затим је оспорио право тужиоцу на изјављивање жалбе, рекавши да је „жалба поднета од стране неовлашћеног лица“ будући да је у том тренутку тужилац Миловановић био члан Високог савета тужилаца, али не и тужилац у предмету.

Вуковић је рекао да је током првостепеног поступка одбрани онемогућено да изведе све доказе и позове важне сведоке које је желела. За пресуду је оценио да је нелогична.

„Ако се ради о подстрекивању, онда то подстрекивање мора да подразумева последицу. Оптужени може да одговара само за свој умишљај. А то се код Симоновића у пресуди не наводи“, рекао је Вуковић, нашироко објашњавајући како се у образложењу пресуде цитирају сведочења у којима се не види да је Симоновић желео да се запали кућа Милана Јовановића.

„Да је Симоновић хтео да угрози животе, тражио би да се запали кућа или да се запали аутомобил у коме седе људи. Није тражио да се Милан опомене паљењем целокупне имовине. Суд то погрешно третира као напад на целокупну имовину и живот“, рекао је Вуковић.

Оценивши да је пресуда „неразумљива и нелогична“, Вуковић је указивао суду на наводе у пресуди да Симоновић „рачуна“ или „мисли“ да може да изазове неку радњу код Михаиловића, а да „тражење помоћи“ и „очекивање, размишљање“ не може да се тумачи као подстрекавање.

Затим, да се у пресуди не наводи колико новца је Симоновић обећао Михаиловићу, да има несагласности и противречности између Михаиловићевог и Новаковићевог сведочења, а да суд то пренебрегава…

„Првостепени поступак је вођен са пристрасношћу и малициозно“, рекао је Вуковић.

Још један напад на тужиоца Миловановића

Најозбиљнија замерка одбране увек се до сада односила на начин на који је тужилац Предраг Миловановић дошао до признања окривљених. Одбрана је све ове године покушавала да првобитна признања Михаиловића и Новаковића избаци из предмета тврдећи да су прибављена на незаконит начин, на превару, уз уцену… То им до сада није пошло за руком, али Вуковић је те аргументе поново употребио у жалби.

Да подсетимо, одбрана све време тврди да је Михаиловић „признао“ јер су га полицајци уценили и запретили да ће му ухапсити супругу и одузети децу ако не исприча да га је унајмио Драгољуб Симоновић. Према тој причи, Михаиловића је тужилац Миловановић наводно обмануо тако што му је понудио споразум о признању кривице који би Михаиловића ослободио затвора и омогућио му да задржи посао у Жандармерији. Од споразума није било ништа.

Одбрана за Новаковића тврди да је незаконито извођен на испитивање из Окружног затвора у криминалистичку јединицу у Макишу, да су му тамо претили, а да је својеврсном тортуром руководила лично Дијана Хркаловић, у том тренутку државна секретарка МУП-а, данас окривљена у више поступака. Насупрот томе, управник Окружног затвора Звонко Груловић је сведочио у поступку и негирао да је Новаковић извођен.

Вуковић је и данас омаловажавао Милана Јовановића тврдњама да није новинар и да Жиг инфо није медиј. Набрајао је и наводне лажи које је Јовановић изговарао о Симоновићу. Судија Лукић је морао да га опомене да не износи „вредносне судове“ о томе како Јовановић лаже. Милану је током овог излагања позлило и морао је да изађе из суднице пре краја рочишта.

Симоновићево вређање и омаловажавање Јовановића у судници, адвокат Вуковић је окарактерисао као „револт који он није могао да сакрије током процеса“.

Јавна седница се наставља сутра излагањима свих преосталих адвоката одбране и самог Симоновића.