Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Зекић о томе што РЕМ није подносио пријаве против телевизија: Ником ништа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 03. 2024.

Аутор: Теодора Ћурчић Извор: ЦИНС

Зекић о томе што РЕМ није подносио пријаве против телевизија: Ником ништа

Више од годину дана РЕМ није подносио пријаве против телевизија због могућег кршења Закона о оглашавању, чиме им је омогућио да без икаквих последица зарађују милионе евра. Председница Савета овог тела за ЦИНС каже да будемо без бриге јер сада раде редовно, а за тај прекид – ником ништа.

ЦИНС је у октобру прошле године открио да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) годину дана није против телевизија подносило прекршајне пријаве због могућег кршења Закона о оглашавању. Тиме им је толерисано што су емитовали рекламе дуже него што закон дозвољава. Више реклама значи и више новца, који се у овом случају мери милионима евра. И то без икакве санкције.

Председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић нам је тада рекла да се „не секирамо ништа“ и да је „све под контролом“.

Ипак, до данас пријаве за ове прекршаје нису поднете и већина њих је застарела. Зекић каже да су тада „радили регионалне медије“, и да то „није неки велики прекид“. Каже и да сада раде редовно и да будемо без бриге.

„То што је било док је било тог прекида – ником ништа. Сада радимо редовно од септембра, без бриге“.

На питање новинарке ЦИНС-а чија је одговорност што су ти прекршаји застарели, Зекић је, пре него што се веза прекинула, кратко рекла:

„Нема ту никакве одговорности“.

Са друге стране, Владана Јараковић, правница из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), каже да је дужност РЕМ-а да врши надзор, а онда и да поднесе прекршајну пријаву – када за то постоје разлози.

„Одговорност за незаконито поступање треба тражити пре свега код оних органа РЕМ-а који су задужени за старање о законитости његовог рада – председника Савета односно, након усвајања новог Закона о електронским медијима, и директора РЕМ-а.“

Чланови Савета РЕМ-а су на седници крајем фебруара ове године разматрали извештаје о неправилностима који се тичу Закона о оглашавању, али само за период од септембра прошле године. Период од августа 2022. до краја августа 2023. је прескочен, на шта је указало и раније истраживање ЦИНС-а.

Тако је само у августу 2022, према подацима до којих је дошао ЦИНС, телевизија Пинк више од 300 пута „продужила“ рекламе.

Ако се узме да је према тада доступном ценовнику једна секунда оглашавања на Пинку коштала и до 24 хиљаде динара, вредност таквог рекламног простора је могла да вреди и више од 800 милиона динара. Тачну зараду је тешко израчунати због попуста које телевизије дају оглашивачима.

ЦИНС је раније писао како систем кажњавања телевизија није функционисао и када је РЕМ подносио пријаве Прекршајном суду, јер су они завршавали као застарели или са минималним казнама.

Ово потврђује и Оливера Зекић за ЦИНС, с тим да кривицу сваљује на сам Прекршајни суд.

„И када редовно радимо то у 90% случајева оде на застару, али код Прекршајног суда, не код нас. Ми са тим делом правосуђа немамо никакве везе, пошаљемо на суд, то застари и ником ништа“.

Ипак, Вида Петровић Шкеро, некадашња председница Врховног суда, која је била и чланица Савета за штампу, је за ЦИНС раније рекла да је један од разлога за застару и то што су пријаве касно подношене.

„Када суд добије и док стигне до судије предмет, дошло је до застаре. То се скоро уобичајено дешава. Која је сврха свега тога, да ли се одређени медиј штити или РЕМ принципијелно не ради свој посао – то је питање за њих.“

Како је тада за ЦИНС рекао политиколог и стручњак за комуникације Никола Парун захваљујући, између осталог, и оваквој заради од оглашавања, телевизије, а посебно оне са националном фреквенцијом, могу да више новца улажу у продукцију, па и политичког и друштвеног програма. Ово потом има велики утицај на обликовање ставова грађана.

ЦИНС годинама прати рад РЕМ-а и кроз више истраживања смо показали како је ово тело жмурило на насиље и штитило телевизије са националном фреквенцијом. Владана Јараковић сматра да РЕМ ради у корист телевизија са националном фреквенцијом.

„Мислим да РЕМ има апсолутну наклоњеност према чему год да они пуштају.“

Каже и да то што РЕМ не ради свој посао има последица и по програме телевизија.

„И у изборној кампањи, на крају крајева, смо видели шта то доноси – све већу агресију у тону који смо имали на телевизијама са нациналном фреквенцијом, дискредитацију опозиционих представника која је одлазила све до говора мржње, па и случај Микетић који је остао некажњен. Приказивање порнографског снимка у јутарњом програму, то је нека граница која се до сада није прешла.“

Како РЕМ надзире телевизије

Надзор телевизија почиње у стручној служби РЕМ-а. Они имају посебан софтвер који прати програм телевизија. Неке од прекршаја програм може да препозна сам, а неке ручно додају запослени. Све то иде у извештај службе, а онда само остаје да на седници Савет РЕМ-а о њему расправља и поднесе пријаву.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси