Вести
11. 04. 2024.
Шта доноси директива против СЛАП тужби у ЕУ
Европски парламент је крајем фебруара усвојио директиву против СЛАП-а, која има за циљ да заштити новинаре и медијске куће од судских спорова.
СЛАП је стратешка тужба против учешћа јавности и долази од енглеског термина стратегиц лаwсуитс агаинст публиц партиципатион. То је облик правног узнемиравања који се користи за застрашивање и ућуткавање оних који говоре у јавном интересу, те је најчешће усмјерен против медија, новинара, цивилног друштва и активиста.
Ова директива се називе и Дапхнеин закон, по малтешкој новинарки Дапхне Царуане Гализиа, против које је почетком 2017.године један бизнисмен поднио деветнаест тужби за клевету одједном. Царуана Гализиа убијена је на Малти исте године, док је претходно, због свог истраживачког рада о корупцији, годинама примала бројне пријетње, укључујући СЛАПП. У тренутку њене смрти против ње је било отворено 48 предмета, које је наслиједила њена породица. Због ових случајева, Дафне се готово свакодневно морала појављивати на судовима, а средства на њеним рачунима су била замрзнута. Малта је уједно земља с највећим бројем СЛАП-а по глави становника у ЕУ.
СЛАП се усталио као легални начин цензуре и самоцензуре – од стране оних који имају моћ и новац, а против оних који раде у интересу јавности. Диспаритет моћи и ресурса је главно обиљежје СЛАП-ова. Иако су „обучени“ у обичне грађанске тужбе или кривичне пријаве, као што су тужбе због клевете или заштите приватности, њима није циљ да постигну успјех на суду – циљ СЛАП-ова је да оптерете тужене претјерано скупим, дуготрајним, исцрпљујућим правним процесима.
Због чега директива против СЛАП тужби?
О СЛАП-у се раније није говорило на нивоу ЕУ јер државе чланице имају разнолика правна уређења, негдје су тужбе за клевету дио грађанског права, док се негдје клевета третира као кривично дјело.
Подаци Коалиције против СЛАП тужби у Европи показали су, међутим, да су СЛАП-ови проблем у готово свакој држави чланици ЕУ и да многи случајеви имају прекогранични елемент – „путују“ из једне државе ЕУ у другу.
Према CASE извјештају за 2023., са 570 предмета који су анализирани 2022. године, број предмета се повећао на преко 820 предмета у 2023. години. Одговор који је Европска комисија предложила на ову пријетњу је Директива о заштити особа укључених у јавно судјеловање од очито неоснованих или злонамјерних судских поступака („стратешке тужбе против јавног судјеловања”), тзв. Анти-СЛАП директива, која је усвојена у Европском парламенту крајем фебруара.
Шта садржи директива против правног узнемиравања новинара?
Ова директива поставља минималне стандарде и намијењена је заштити новинара и медија од насилних судских спорова. Директива уводи јасне дефиниције кључних термина у СЛАПП предметима, што је важно за јасно утврђивање шта се сматра СЛАПП елементима те како би обухват регулације у националним законодавствима био уједначен.
Три су кључна термина:
јавно учешће – свака изјава или активност коју је физичка или правна особа изразила или извршила и тиме остварила право на слободу изражавања и информисања о питању од јавног интереса,
јавни интерес – свако питање које утиче на јавност у толикој мјери да јавност то може легитимно занимати,
злонамјерни судски поступци против јавног учешћа – судски поступци покренути у вези с јавним учешћем који су потпуно или дјеломично неосновани и чија је главна сврха спријечити, ограничити или казнити јавно учешће.
Најважнија рјешења која доноси директива се односе на:
убрзану процедуру за одбацивање предмета у најранијој фази. Судови у државама чланицама могу прогласи судски поступак злонамјерним и одреди правне лијекове, односно донијети рану одлуку о одбацивању, у цијелости или дјеломично. На државама чланицама је да утврде рокове за остваривање права на подношење захтјева за рано одбацивање, који требају бити сразмјерни како остваривање права не би било немогуће или тешко. О захтјеву за рано одбацивање одлучује се у убрзаном поступку.
подршку треће стране туженим током судских поступака. Ово се односи на лица попут невладиних организација које штите права особа укључених у јавно учешће, или као потпоре туженом или као извора информација. Ту се даје могућност укључивања трећих лица, које нису странке у поступку нити њихови правни заступници, да помажу туженом. Важно је овдје да се отвара могућност да се тужени медији ставе у “повољнији положај“ умјесто да остану потпуно сами када се тужба деси.
казне за подносиоце захтјева и компензацијске штете за жртве. Суд има овласти затражити од тужитеља осигурање за трошкове поступка или трошкове поступка и накнаду штете ако сматра да је такво осигурање примјерено.
За ЕУ, једно од кључних питања је било регулисање прекограничног елемента СЛАПП-ова, односно када је предмет покренут у држави чланици која није пребивалиште туженог. Да би СЛАПП потпао под дјелокруг директиве, прекогранични елемент је неопходан тј. обје стране требају имају пребивалиште у различитим државама чланицама. Међутим, дефиниција „прекограничног“ је проширена током завршних фаза преговора како би укључила и „друге елементе релевантне за ситуацију“. На примјер, информације од јавног интереса објављене у једној земљи могу се сматрати „прекограничним“ елементом у другој земљи према овој директиви. У том случају одређени чин јавног судјеловања односи се на питање од јавног интереса релевантног за више држава чланица, као напримјер наводи о прању новца уз могуће прекогранично субјеловање. Друга ситуација у којој би требало сматрати да постоје прекограничне импликације јест кад су тужитељ или повезани субјекти покренули паралелни или претходни судски поступак против истих или повезаних туженика у другој држави чланици.
На националним судовима и државама чланицама ће бити да имплементирају ову дефиницију широко на предмете. Директива предвиђа и одбијање признавања и извршења судских одлука трећих земаља (ван ЕУ), ако је очито да би било неосновано или штетно да је тај поступак покренут пред судовима државе чланице у којој се тражи признавање или извршење, уз признавање накнаде трошкова поступка и/или штете.
Шта слиједи?
Највећи посао дизајнирања ефикасног анти-СЛАП законодавства је сада на државама чланицама. Национална законодавства требају усвојити нове, односно ускладити постојеће законе са обвезујућим оквиром који ова директива доноси. Државе чланице су обавезне урадити транспозицију директиве најкасније до двије године од њезина ступања на снагу, до 2026. Ефикасна транспозиција ће обухватну регулацију (легислативу) и у домаћим и у прекограничним предметима СЛАП-ова. Директива се примјењује на СЛАП-ове који имају прекограничне импликације с најмање једном укљученом земљом ЕУ-а, али земље чланице ЕУ-а би и даље требале донијети властите анти-СЛАП законе како би се позабавили искључиво домаћим случајевима.
Државе чланице тиме требају успоставити механизме за проведбу раног одбацивања СЛАП предмета, те прописати заштитне мјере у националном законодавству о накнади штете са специфичним критеријима. Сва правна/законска рјешења морају бити попраћена адекватним не-правним инструментима као што су механизми подршке, свијест и обука судија/адвоката, етика адвоката, прикупљање података и праћење СЛАП-ова.
Шта доношење директиве против СЛАП тужби значи за БиХ?
У Босни и Херцеговини, ова директива се треба посматрати кроз два сегмента: значајног рецентног правног назадовања, посебно у Републици Српској – рекриминализација клевете, која је директни алат за СЛАП – те отварања приступних преговора са ЕУ. Контрадикторне су, на политичком и вриједносном нивоу, ове двије чињенице о контексту, и то у јако кратком временском периоду, што нажалост буди сумње у успјешност мотивације коју би преговарачки статус требао значити за осигурање основних права. Но, посматрано кроз обавезу хармонизације законодавства са ацqуис, БиХ би морала измијенити низ закона (нарочито процесне, кривичне и парничне законе, на свим нивоима), отклонити ефекте постојећих закона који стварају климу страха око медијског извјештавања о одређеним темама, али паралелно радити на подизању свијести и развијању стручности, посебно међу правним стручњацима и правосуђем, како би се осигурала подршка онима који постану мете СЛАП-ова. Неопходна је афирмација пуног поштовања права на правично суђење и права на слободу изражавања, без којих интеграција анти-СЛАП законодавства неће моћи достићи своју сврху. И на крају, сврха анти-СЛАП законодавства није само да заштити медије и новинаре када се нађу у судници, већ такођер да превенира да уопште долази до СЛАП предмета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.