Вести

22. 04. 2024.

Аутор: Гордана Тадић, Душко Медић Извор: kaleidoskop-media.com

Истраживање Калеидоскопа: Који су изазови који се односе на коришћење вештачке интелигенције у медијима?

У свеприсутном наративу утицаја вештачке интелигенције (ВИ) на различитим пољима бројне су непознанице и дилеме у области медија и културе. Шта знамо о вештачкој интелигенцији, колико и како је користимо у свом раду, каква нас будућност чека у суживоту са њом? На ова питања одговарамо кроз истраживања на тему Могућности и изазови вештачке интелигенције (ВИ) у култури и медијима, кроз медијски пројекат Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media, који реализује Калеидоскоп током 2024. године.

Кроз серијал медијских прилога истражујемо позитивне и негативне утицаје ВИ медије, креативни сектор, етику и друштвене интеракције, са акцентом на ауторска права и поштовање етичких принципа у њеном коришћењу. Наш циљ су информисање о и разумевање утицаја ВИ на културу и медије, али и јачање других медија и културних посленика да се носе са изазовима које ВИ доноси.

Пред вама је анализа анкете истраживања магазина Калеидоскоп медиа чији је циљ био прикупљање поузданих и релевантних података о изазовима, новинарским праксама и етичким дилемама везаним за употребу вештачке интелигенције (ВИ) у медијима.

Тим Калеидоскоп медиа је у периоду од 21. фебруара до 20. марта 2024. године прикупио одговоре укупно 109 медијских радника.

Занимање анкетираних

Највећи број анкетираних су медијски радници запослених као новинари и уредници, тек мањи број неким другим медијским занимањима.

Старосна доб анкетираних

Највећи број анкетираних старости су од 46 до 55 година.

Употреба вештачке интелигенције (ВИ) у професионалном раду

Преко педесет одсто медијских радника у Србији никад није користило вештачку интелигенцију у свом професионалном раду.

Вештачку интелигенцију у свом професионалном раду најмање користе новинари, уредници и фотографи. Међутим, код преводиоца и радника у маркетингу то је други случај.

Резултати нам указују (видети табелу доле) да вештачку интелигенцију у свом професионалном раду у највећој мери користе медијски радници старосне доби до 35 година. Што су медијски радници старији, то они мање користе ВИ.

На питање: да ли се у вашој редакцији на било који начин користи ВИ преко трећине медијских радника у Србији потврдило је да у својим редакцијама користе вештачку интелигенцију.

Етичке дилеме употребе вештачке интелигенције у медијима

Преко шездесет одсто медијских радника у Србији не може са сигурношћу одговорити да може да препозна текст/медијски садржај који је направљен уз помоћ ВИ.

Текст/медијски садржај који је направљен уз помоћ ВИ у највећем броју случајева препознају радници оних медијских занимања који је и највише користе – преводиоци, административни радници и радници у маркетингу.

Слично као и у случају медијских занимања, медијске садржаје направљене уз помоћ ВИ, препознају управо они који их у највећем броју и користе – млађи од 25 година.

Анализом одговора анкетираних на отворено питање на основу чега би се могла извршити процена шта је ауторски рад, а шта садржаји који су настали употребом вештачке интелигенције издвајамо следећа три тренда у процени ауторског рада насупрот садржаја произведеног вештачком интелигенцијом:

 1. Анализа стила и аутентичности: Већина испитаника наглашава разлике у стилу и аутентичности између ауторског рада и садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом. Помињу се фактори попут креативности, оригиналности, емоционалности, и уопштеног “осећаја” присутног у ауторском раду, који често недостаје у текстовима које генерише вештачка интелигенција.

2. Коришћење алата за проверу вештачке интелигенције: Неки испитаници помињу употребу алата или софтвера који могу препознати да ли је одређени садржај креиран помоћу вештачке интелигенције.

3. Разликовање грешака и карактеристика вештачке интелигенције: Испитаници истичу специфичне обрасце грешака или стилских карактеристика које су својствене за садржај генерисан вештачком интелигенцијом, попут понављања фраза, правописних грешака или формалности у тексту.

Нажалост, највећи број анкетираних нема поверење у медијске садржаје без обзира да ли су они настали у традиционалним медијима или вештачком интелигенцијом. Свега 45 одсто медијских радника има поверење у садржаје традиционалних медија, док око осам одсто њих има једнако поверење у њих као и у оне који настају вештачком интелигенцијом.

Посебно забрињава ситуација да млади, млађи од 25 година генерално немају поверење у медијске садржаје објављиване у медијима у Србији, без разлике да ли су они настали у традиционалним медијима или употребом вештачке интелигенције.

Највећи број медијских радника (око 47 одсто) мишљења је да ће употреба вештачке интелигенције у креирању медијских садржаја смањити поверења у медије.

Не постоје значајна одступања по старосној доби медјиских радника који су мишљења да ће употреба вештачке интелигенције у креирању медијских садржаја смањити поверења у медије.

Седамдесет одсто анкетираних сматра да вештачка интелигенција НЕ МОЖЕ да замени медијског радника (новинара, фотографа, уредника, сниматеља, монтажера…) и одређене традиционалне новинарске задатке.

Анализом одговора анкетираних на питање да ли вештачка интелигенција може заменити медијске раднике, и то одговора анектираних разврстаних по старосној доби, видимо да су све старосне доби у скоро једнакој мери мишљења да могу и не. Иако сви анкетирани разврсани по старосној доби једнако не употребљавају ВИ, њихово мишљење да ће ВИ утицати на медије, скоро је једнако.

Анализом отворених одговора на питање где би вештачка интелигенција могла да замени медијског радника, можемо издвојити следећа три тренда који указују на области у којима вештачка интелигенција може заменити медијског радника:

1. Аутоматизација процеса прикупљања информација: Вештачка интелигенција се види као замена у процесу прикупљања информација. То укључује анализу извора, прикупљање података и генерисање основних информација потребних за креирање медијских садржаја. Ово може значајно убрзати процес прикупљања информација и олакшати приступ широком спектру извора.

2. Аутоматизација лекторисања и превода: Вештачка интелигенција може значајно олакшати процесе лекторисања и превода. Кроз употребу алгоритама за анализу граматике и правописа, као и преводилачких софтвера, вештачка интелигенција може брзо и ефикасно обрадити велике количине текста на различитим језицима, чиме се ослобађају ресурси медијских радника за друге задатке.

3. Обрада медијског садржаја: Вештачка интелигенција се користи и за обраду медијског садржаја попут фотографија, монтаже и дизајна звука. Кроз употребу алгоритама за препознавање облика, обраду слике и звука, вештачка интелигенција може аутоматски генерисати или оптимизовати медијски садржај без потребе за интервенцијом људи.

Из анализе отворених одговора на питање какве далекосежне последице може да остави употреба ВИ, можемо издвојити три главна тренда који указују шта медијски радници у Србији мисле када се ради о далекосежним последица употребе вештачке интелигенције у медијима.

1. Ширење дезинформација и губитак поверења у медије: Употреба вештачке интелигенције може довести до пласирања непроверених и лажних информација које могу брзо доспевати у јавност. То може резултирати ширењем дезинформација, губитком поверења у медије и дестабилизацијом друштва. Такође, постоји ризик од манипулације јавним мњењем путем алгоритамски генерисаних садржаја, што може довести до индоктринације широке публике.

2. Аутоматизација и губитак радних места: Вештачка интелигенција може знатно убрзати процесе рада и смањити потребу за људском радном снагом, посебно у секторима попут медија и новинарства. То може довести до губитка радних места за медијске раднике и новинаре, што доводи до повећања незапослености и смањења економске сигурности.

3. Недостатак креативности и критичког мишљења: Превелико ослањање на вештачку интелигенцију може довести до мањка креативности и критичког мишљења у процесу стварања медијских садржаја. Такође, постоји ризик од униформности садржаја и смањења аутентичности, будући да вештачка интелигенција може генерисати масовно исте или сличне садржаје без дубљег размишљања или оригиналности.

Из одговора анкетираних на питање ко је власник ауторских права садржаја насталих употребом вештачке интелигенције, може се закључити да постоји значајна конфузија и недоумица у вези са власништвом ауторских права медијских садржаја који су настали употребом вештачке интелигенције.

Већина испитаника није сигурна или не зна ко је власник ауторских права. Ово указује на недостатак јасноће или недостатак информација о томе како се ауторска права примењују на садржаје генерисане вештачком интелигенцијом. Иако мањи број испитаника помиње новинаре као потенцијалне власнике ауторских права, ова идеја није превладавајућа.

То сугерише да постоји различито шватање улоге новинара у стварању садржаја у односу на улогу алгоритама вештачке интелигенције.

Најчешћи одговори сугеришу да се већина испитаника склона веровању да су компаније које развијају алгоритме вештачке интелигенције власници ауторских права над генерисаним медијским садржајима. Ово одражава перцепцију да је технолошка инфраструктура кључна за генерисање садржаја.

Све старосне доби анкетираних једнако су конфузне око питања ко је власник ауторских права насталих употребом вештачке интелигенције.

Анализом одговора анкетираних на питање ко је власник ауторских права медијских садржаја насталих употребом вештачке интелигенције узимајући у обзир њихова занимања у медијима, запажамо да најмање конфузије око овог питања имају преводиоци, лектори, маркетиншки радници и медијски радници којима је посао уређивање друштвених мрежа медија.

Анализом отворених одговора анкетираних на питање које су позитиве стране употребе вештачке интелигенције у медијској сфери, можемо извући неколико закључака о позитивним странама употребе ВИ у медијској сфери:

1. Брзина и ефикасност: Већина испитаника истиче брзину као кључну предност. ВИ омогућава брже прикупљање информација, обраду података и израду садржаја, што доприноси ефикасности рада у медијској индустрији.

2. Аутоматизација процеса: Испитаници примећују да ВИ може аутоматизовати одређене процесе рада, што доводи до смањења потребе за ручним радом и ослобађања времена за друге задатке.

3. Олакшавање досадних послова: Неки истичу да ВИ може олакшати досадне или монотоније послове, попут лекторисања, превођења и претраге информација, чиме се побољшава радно искуство новинара и других медијских професионалаца.

4. Ширина и доступност информација: ВИ може омогућити бржи приступ великој количини информација из различитих извора, што олакшава истраживање и прикупљање података за новинарске приче или анализе.

5. Квалитетнији садржај: Аутоматизација процеса може довести до квалитетнијег садржаја ако се ВИ користи оптимално. Такође, ВИ може помоћи у исправљању техничких грешака и побољшању писмености текстова.

6. Подршка новинарима: ВИ може послужити као помоћни алат новинарима у изради или преводу текстова, што доприноси ефикасности новинарског процеса.

7. Иновација и модернизација: Неки виде употребу ВИ као иновативан корак у медијској индустрији који може модернизовати радне процесе и унапредити креативне могућности.

Упркос овим позитивним аспектима, неки испитаници изражавају резерве или недоумице у вези са коришћењем ВИ, истичући важност провере и дораде садржаја генерисаног овом технологијом. Такође, постоји свест о потреби поштовања етичких стандарда и професионалних кодекса у коришћењу ВИ у медијској сфери.

Анализом отворених одговора анкетираних на питање које су негативне стране употребе вештачке интелигенције у медијској сфери, можемо извући неколико закључака о негативним странама употребе ВИ у медијској сфери:

1. Непровереност информација: Постоји забринутост због непроверености информација које долазе од чат бота или које су генерисане коришћењем ВИ. Непроверене или нетачне информације могу довести до дезинформација и заблуда јавности.

2. Губитак аутентичности и квалитета садржаја: Критике се односе на шаблонизацију, униформност и недостатак оригиналности у медијским садржајима који су генерисани коришћењем ВИ. Недостатак људског фактора може довести до мањка креативности и финеса који су карактеристични за људски рад.

3. Манипулација информацијама: Постоји забринутост због могућности манипулације садржајем од стране компанија које стоје иза ВИ. Непроверене информације и манипулација садржајем могу довести до злоупотребе и дезинформација јавности.

4. Губитак радних места: Употреба ВИ може резултирати смањењем потребе за људским радом у медијској индустрији, што може довести до отпуштања радника и губитка радних места.

5. Непоузданост и урушавање професионалности: Непроверени подаци, непоуздани извори и недостатак провере информација могу довести до непрофесионалног извештавања и губитка поверења публике у медијске садржаје.

6. Ограниченост креативности и људске интеракције: Критике се односе на недостатак креативности, финеса и људског учешћа у креирању медијских садржаја када се користи ВИ. Одсуство људске интеракције може довести до губитка аутентичности и емпатије у причама.

7. Зависност од технолошких компанија: Превелика зависност од компанија које развијају ВИ алате може довести до губитка контроле над информацијама и садржајем, као и до смањења конкуренције и иновација у медијској индустрији.

Укупно гледано, негативне стране употребе вештачке интелигенције у медијској сфери, по одговорима анкетираних, обухватају проблеме као што су непровереност информација, губитак аутентичности и квалитета садржаја, манипулација информацијама, губитак радних места, урушавање професионалности, ограниченост креативности и људске интеракције, као и зависност од технолошких компанија.

Подељена су мишљења анкетираних о томе да ли употреба вештачке интелигенције у медијској сфери има потенцијал за унапређење квалитета новинарског извештавања.

Ипак највећи број испитаника (52 одсто) сматра да употреба вештачке интелигенције може допринети унапређењу квалитета новинарског извештавања. Они верују да технолошка подршка може олакшати процес истраживања, прикупљања информација, анализе података и бржег доношења одлука, што може допринети бољим и квалитетнијим новинарским садржајем.

Са друге стране, постоји и значајан број испитаника који не верују да употреба вештачке интелигенције може унапредити квалитет новинарског извештавања (24 одсто). Они сматрају да технолошка подршка не може надоместити људску креативност, емпатију, способност анализе и доношења одлука, које су кључне за квалитетно новинарство.

Постоји и значајан број испитаника који нису сигурни у то да ли употреба вештачке интелигенције може унапредити квалитет новинарског извештавања. Њихова несигурност може проистећи из недовољне информисаности о могућностима вештачке интелигенције у медијској сфери или из недостатка практичног искуства у раду са овим технологијама.

Анализом отворених одговора анкетираних на питање да наведу алате вештачке интелигенције које могу бити од користи и допринети медијском сектору највише се говори о:

1. ЧатГПТ се истиче као један од најкориснијих алата вештачке интелигенције у медијском сектору. Испитаници га наводе као средство за генерисање текста, идеја, наслова, и уопштено као алат који олакшава процес креирања садржаја.

2. Алати за превођење и лектуру текста такође су истакнути као корисни доприноси вештачке интелигенције медијском сектору. Они омогућавају брже и ефикасније преводјење, чиме олакшавају комуникацију и доступност информација на више језика.

3. Алати за обраду аудио и визуелног садржаја, као што су генератори слика и видеа, такође се помињу као корисни доприноси вештачке интелигенције. Они могу олакшати процесе креирања и едитовања мултимедијалних садржаја.

4. Аутоматизација радњи, као што су претраживање података, анализа прикупљених података и генерисање извештаја такође се наводи као користан допринос вештачке интелигенције медијском сектору.

5. Постоји и значајан број испитаника који изражавају недоумице или недостатак информација о алатима вештачке интелигенције у медијском сектору. Ово указује на потребу за даљим образовањем и информисањем о могућностима које ови алати пружају.

Различита су мишљења анкетираних о томе да ли вештачка интелигенција може допринети стварању нових форми медијских садржаја.

Велики број испитаника није сигуран у то да ли вештачка интелигенција може допринети стварању нових форми медијских садржаја. То нам указује на недостатак информација или разумевања о могућностима које вештачка интелигенција пружа у креирању нових медијских форми.

Неки сматрају да вештачка интелигенција може допринети стварању нових форми медијских садржаја, док други нису уверени у то. Иако већи број испитаника није сигуран у то да вештачка интелигенција може донети нове форме медијских садржаја, постоје и они који у то верују, што сугерише да постоји препозната могућност да се алати вештачке интелигенције искористе за креирање иновативних медијских форми.

Испитаници су такође изнели забринутост у вези с могућим негативним последицама које вештачка интелигенција може имати на медијски сектор, као што су накарадне форме садржаја или погрешна перцепција инфлуенсера као извора вести.

Највећи број анкетираних (75 одсто) сматра да медијских професионалци у Србији нису обучени за рад са вештачком интелигенцијом.

Већина испитаника сматра да су све врсте едукација добродошле за новинаре и медијске раднике у вези са коришћењем вештачке интелигенције (ВИ). То указује на широк спектар потребних вештина и знања које новинари треба да стекну како би ефикасно користили ВИ у свом раду.

Поједини одговори анкетираних на питања које врсте едукације сматрате кључним за новинаре и медијске раднике у вези са коришћењем сугеришу да би посебне едукације о томе како користити вештачку интелигенцију у медијском раду, као и о алатима и техникама који се могу применити. Постоји свест анкетираних о важности упознавања са законима о ауторским правима, интелектуалној својини и сродним законским прописима који потенцијално третирају ВИ. Размена мишљења о етичкој употреби ВИ такође се помиње као кључна област едукације.

Анкетирани су замољени да одговоре на питање како ВИ утиче на процесе истраживања и прикупљања информација за новинарске приче, сумирајући њихове одговоре можемо издвојити следеће групе одговора:

Позитивни утицаји вештачке интелигенције (ВИ) на истраживање и прикупљање информација:

• Већина испитаника сматра да ВИ може убрзати процес истраживања и прикупљања информација.

• Неки истичу да ВИ може бити корисна приликом претраге и проналажења контаката.

• Такође се наводи да ВИ може помоћи истраживачима, али се мора пажљиво користити и проверавати информације које она пружа.

Негативни утицаји ВИ на истраживање и прикупљање информација:

• Постоји забринутост да ВИ може довести до лењости новинара и смањења њихове способности самосталног истраживања.

• Испитаници истичу да ВИ може пружити неистините информације или подстицати лењост, занемарујући важност провере информација.

Потреба за опрезом и провером информација:

• Многи истичу да је потребно пажљиво користити ВИ и проверавати информације које пружа.

• Наводи се да ВИ може скратити време, али истовремено постоји потенцијална опасност од израде плагијата или коришћења непоузданих извора.

Потенцијал ВИ за олакшавање процеса истраживања:

• Неки испитаници сматрају да ВИ може олакшати процес истраживања, али истичу да треба бити опрезан и проверити тачност информација.

Постоје различита мишљења о утицају ВИ на процесе истраживања и прикупљања информација у новинарству. Док неки виде позитивне аспекте у убрзању процеса и олакшавању приступа информацијама, други изражавају забринутост због потенцијалне лењости новинара и тачности информација које пружа ВИ. Опрезан приступ и провера информација, по мишљењу анкетираних, остају кључни елементи у коришћењу ВИ у новинарству.

Највећи број анектираних (преко 48 одсто) не примећује никакве конкретне промене у медијима у Србији које су последица употребе вештачке интелигенције.

Укупно гледано, постоји општа забринутост због могућности нарушавања сигурности информација и интегритета медијских садржаја уношењем поверљивих информација и коришћења вештачке интелигенције.

Анкетирани наводе да компаније које поседују алгоритме ВИ могу аутоматски похранити поверљиве информације, што представља ризик. Постоји перцепција да уношењем поверљивих информација у садржај који креира ВИ, те информације могу постати јавне, што може довести до кршења закона о заштити личности или одавања пословних тајни. Међутим, постоје и друге различите перспективе и мишљења о овом питању, као што је да би политика приватности и заштита података требали да буду на високом нивоу безбедности, уз нагласак на одговорности највећих компанија које пружају услуге ВИ, уз истакнуту потребу за регулативом, транспарентношћу и едукацијом у вези са коришћењем ВИ у медијском окружењу.

Већина испитаника изражава уверење да постоји опасност од манипулације јавношћу путем пласирања дезинформација и/или филтрираних података од стране вештачке интелигенције, а истовремено анкетирани истичу и важност едукације како би се лакше препознале дезинформације и манипулације, као и размену информација и искустава са колегама како би се одговорило на изазове које доноси развој технологије, и то кроз лично ангажовање и образовање.

Испитаници изражавају несигурност и недоумицу у вези са будућношћу медија у контексту свеприсутне употребе вештачке интелигенције, истичући да је ситуација неизвесна и да је тешко предвидети шта ће се догодити. Постоји забринутост анкетираних да ће употреба вештачке интелигенције довести до хаотичне ситуације у медијима, са мање аутентичности и већим нивоом дезинформација.

Испитаници сматрају да ће се са свеприсутном употребом вештачке интелигенције теже долазити до веродостојних података и информација, што ће захтевати додатно верификовање медијских извора. Постоји страх да ће употреба вештачке интелигенције довести до пада квалитета медијског садржаја и униформисаности, можда чак и до губитка личних ставова новинара.

Велика је забринутост да ће употреба вештачке интелигенције повећати могућност манипулације информацијама и ширења дезинформација, поготово ако не буде адекватне законске регулативе и едукације.

Преко половине анкетираних на питање да ли имају информације о препорукама и законским регулативама у овој области у Србији, Европи и свету, одговорило је одрично.

Анкетирани медијски радници Србије истичу важност одговорног и транспарентног коришћења вештачке интелигенције у медијској индустрији, уз истовремено поштовање етичких принципа и стандарда новинарства. На отворено питање које бисте препоруке дали за ефикасну и етичку употребу вештачке интелигенције у медијима, они препоручује доношење законских регулатива које ће контролисати употребу ВИ у медијима, као и обука медијских радника о могућим изазовима и етичким питањима у вези са коришћењем ове технологије.

Такође, истичу и да је медијске садржаје генерисане уз помоћ ВИ потребно истицати као такве, како би читаоци или корисници били свесни процеса и могли да оцене поузданост информација. Испитаници наглашавају и да је битно проверавати информације које ВИ пружа и примењивати здраворазумски приступ приликом оцене њихове тачности и релевантности. Да је потребна едукација медијских радника о употреби ВИ, као и успостављање јасних правила и стандарда за коришћење ове технологије. Поједини указују и на то да би било пожељно да се стриктно ограничи и контролише употреба ВИ, како би се спречиле могуће злоупотребе и негативне последице.

На питање које етичке изазове видите у употреби вештачке интелигенције у медијима, анкетирани су истицали да постоји ризик од манипулације информацијама и ширења лажних вести путем ВИ, што може угрозити објективност и веродостојност медијских садржаја.

Да коришћење ВИ може довести до угрожавања новинарске објективности, посебно ако се непроверене информације аутоматски пласирају без адекватне верификације и анализе. Да постоји бојазан од губитка поверења јавности у медије због потенцијалног нарушавања ауторских права и плагијата који се може десити коришћењем ВИ.

Да постоји ризик од компромитације приватности због прикупљања и обраде података од стране ВИ, што може довести до нежељеног откривања личних информација или злоупотребе података. Те да постоји забринутост да би коришћење ВИ могло довести до редукције мисаоних процеса новинара и аутора, као и до смањења потребе за људском креативношћу и интелектуалним ангажманом.

Анкетирани истичу и да непроверене информације и недостатак верификације могу довести до смањења веродостојности медијских садржаја, што може негативно утицати на поверење јавности у медије. Да постоји бојазан од губитка контроле над информацијама и садржајима који се генеришу помоћу ВИ, што може довести до нежељених последица и манипулација као и потреба за успостављањем јасних етичких принципа у вези са ауторским правима, одговорношћу за садржаје који се генеришу путем ВИ, као и заштите приватности корисника.

Скоро 80 одсто анкетираних сматра да свако коришћење ВИ у креирању медијских садржаја треба да буде транспарентно означено у медијском садржају.

 У највећем броју случајева медијски радници правилно резонују када је у питању одговорност за грешке које произлазе из употребе вештачке интелигенције у медијском извештавању.

 Анкетирани су као мере које би могле допринети ефикаснијој борби против злоупотребе вештачке интелигенције у медијима и заштити јавности од ширења дезинформација и манипулације, истакли следеће:

1. Едукацију медијских радника и шире јавности о вештачкој интелигенцији, њеним могућностима и ограничењима, као и о методама препознавања садржаја генерисаног уз помоћ ВИ.

2. Увођење строге законске регулативе која би контролисала употребу ВИ у медијима, прописивала обавезно означавање садржаја који је генерисан уз помоћ ВИ, као и дефинисале санкције за његову злоупотребу.

3. Захтевање транспарентности у вези са коришћењем алата који користе вештачку интелигенцију у медијима, како би јавност била обавештена о томе када је садржај генерисан уз помоћ ВИ.

4. Увођење контролних механизама и процедура за проверу информација које су генерисане уз помоћ ВИ пре него што буду објављене, као и строжа контрола самих медијских садржаја.

5. Разматрање ограничења употребе ВИ у одређеним контекстима или за одређене врсте медијских садржаја, посебно оних који су подложни манипулацији или злоупотреби.

6. Прописивање санкција за кршење закона и прописа који регулишу коришћење ВИ у медијима, како би се осигурало поштовање етичких стандарда и интегритета новинарске професије.

Највећи број анкетираних сматра да би имали највише поверења да независни стручњаци који познају законе врше едукацију медијских професионалаца о етичким аспектима коришћења вештачке интелигенције.

Закључци

Анкета медијских радника о употреби и изазовима вештачке интелегенције у медијској индустрији у Србији обухватила је одговоре 109 медијских радника који су анкетирани захваљући магазину Калеидоскоп медиа у периоду од 21. фебруара 2024. до 20. марта 2024. године.

Главни резултати

• Преко 50 одсто медијских радника у Србији никад није користило вештачку интелигенцију у свом професионалном раду, посебно новинари, уредници и фотографи.

• Преко трећине медијских радника у Србији користи вештачку интелигенцију у својим редакцијама.

• Већина медијских радника сматра да вештачка интелигенција не може заменити медијске раднике и традиционалне новинарске задатке.

• Постоји забринутост због ширења дезинформација и губитка поверења у медије услед коришћења вештачке интелигенције.

• Већина анкетираних није сигурна ко је власник ауторских права над медијским садржајима генерисаним вештачком интелигенцијом.

• Постоји општа забринутост због губитка радних места и негативних последица по медијску индустрију услед употребе вештачке интелигенције.

• Већина анкетираних сматра да медијски професионалци нису довољно обучени за рад са вештачком интелигенцијом.

• Постоје позитивни аспекти коришћења вештачке интелигенције у медијској сфери, као што су брзина, ефикасност, аутоматизација процеса, олакшавање досадних послова и подршка новинарима.

• Такође постоје и негативни аспекти, као што су непровереност информација, губитак аутентичности и квалитета садржаја, манипулација информацијама, губитак радних места и недостатак креативности.

• Постоји подељено мишљење о томе да ли вештачка интелигенција може допринети стварању нових форми медијских садржаја.

• Већина анкетираних не примећује конкретне промене у медијима које су последица употребе вештачке интелигенције.

• Општа забринутост постоји због нарушавања сигурности информација и интегритета медијских садржаја због употребе вештачке интелигенције.