Вести

23. 03. 2013.

Извор: Политика

Агенције, путарине и вазалне станице

Какву телевизију у будућности желимо, какве законе о радио-дифузији очекујемо – тема је округлог стола нашег листа на којем су учествовали Александар Тијанић, Станко Црнобрња, Марина Фратуцан и Маја Вукадиновић, као и Весна Рогановић и Гордана Поповић.

ОКРУГЛИ СТО (2)

ПОЛИТИКА: Помињано је финансирање из буџета, укидање претплате. Како уредити финансирање РТС-а?

ЦРНОБРЊА: Овај последњи наступ са обезбеђивањем финансијских средстава путем пореске уплатнице тотални је политички ћорак! Екипа која ради закон не зна да га напише. Треба променити састав људи који пишу закон – да буду људи од искуства, од науке, који познају медије, а не да се у име државе истрчава с неким предлозима...

ТИЈАНИЋ: Није тачно. Званична комисија министарства ради три месеца. Како то зовете групом људи која се истрчава? Они су овлашћени да то напишу. Друга је ствар што министарство направи комисију од људи који су се већ обрукали на пар претходних закона, а за шефа комисије стави човека кога сам ја ставио на социјални програм, јер више није вредео РТС-у, а сад вреди Министарству културе да прави закон о РТС-у и свим осталим медијима. И онда изађе вицепремијер и каже „само преко мене мртвог”! Зато што треба наћи закон који ће ослободити најсиромашније обавезе плаћања. Од 10 година у РТС, пет сам потрошио на борбу против критике комерцијализације РТС-а и на борбу за претплату! Мој предлог је – ставите јавни сервис на буџет следеће четири године, обезбедите присуство Европе да гледа, да се не мешају и да не уцењују и решите питање. То би грађани поздравили. Ово је пакао. Зарађујемо 23 милиона од маркетинга, држава узима 21 милион за порез, 18 милиона смо дали ЕПС-у за пет година, зато што наплаћује претплату. Сви мисле да смо богата крава музара, а једва држимо главу изнад воде. Овај нацрт закона само продубљује кризу чији крај не видим.

ЦРНОБРЊА: Овај закон стварно није примењив зато што не ваља. Колико је тржиште кабловске телевизије у Србији, колико има кабловских оператера, зна ли ико и да ли закон једним словом прописује било какву обавезу кабловских оператера према јавности? Ако господину Тијанићу није јасно ко је власник две приватне националне телевизије, да ли му је јасно ко је власник највећег кабловског система у Србији? Не може јавно да зна, али зна приватно јер има изворе. Ни јавност нема појма ко је највећи оператер. Који је то утицај и које су то паре! Апроксимативно, у Србији има два милиона кабловских прикључака...

ТИЈАНИЋ: Милион и шестсто.

ЦРНОБРЊА: Заокружимо на два милиона, биће за годину дана, пута 1.000 динара, што је 10 евра, то је 20 милиона евра месечно. То тржиште где се врти 200–250 милиона годишње, прође потпуно мимо нас. На то иду рекламе...

ТИЈАНИЋ: Кабловском гледалишту припада 27 одсто.

ЦРНОБРЊА: Цело то тржиште уопште нема „р” од регулације! У закону ништа не пише, осим да су дужни да пријаве да ће да емитују. И онда добију од друге агенције „аусвајс” да емитују. Потпуна збрка. Трагикомично је да је цео један медиј непрепознат у закону. Грчимо се и ломимо копља како да финансирамо јавни сервис. Зар није логично да се из тог тржишта захвати један део и усмери ка РТС-у? Јавни сервис емитује своја три програма управо на кабловским програмима. Свуда у свету он би за то добијао паре, и то највеће! Је ли то једно од решења које закон треба да донесе? Јесте. Је ли то решење у Немачкој, је ли то решење у Америци? Јесте. Ал Гор је освојио кабловску телевизију коју је продао за 500 милиона долара Ал Џазири пре месец дана, усред Америке. Та мала безвезна кабловска телевизија, која нема никакву гледаност, остварује годишњи приход од 100 милиона долара, зато што је законска обавеза кабловског оператера да пушта Њуз канале, за шта оператеру по закону следује одређена квотица. И ако РТС тврди да има највише гледалаца, он би из кабловског система требало да вуче највећи добитак.

ПОЛИТИКА: Зашто се то не говори?

ЦРНОБРЊА: Ту видим интересе великог капитала да се та прича не помиње, а ако сам ја први у јавности кренуо ту причу нека буде тако, видећемо какве ће бити последице. Један бивши министар је под истрагом зато што је дао да се каблира Србија без тендера. Први пут смо чули да се каблира Србија. И сад ће та тема мало да се отвори. А телекомуникације? Тек оне не постоје у тој стратегији, а и оне би требало да буду извориште финансирања за јавни сервис. Мобилни телефон није више телефон, то је мултимедијална справа на којој примате вести, гледате ТВ програм, сами продуцирате програм... Колико је тржиште телекомуникација у Србији? Ако је кабловско 250 милиона, ово је сигурно два пута веће. Причамо, значи, о 750 милиона евра годишње, нетакнутих у односу на бродкастинг. Зато што немамо једну агенцију која све три те делатности сагледава у њиховом развоју и доводи их у неки узајамни друштвени, економски однос. Једна агенција уопште не региструје да постоји радио-дифузија, ова друга нема појма да постоје телекомуникације, нити их занима. Једни ударају једну путарину, други другу, и шетају интересенте између те две адресе да би се исцрпљивали до бескраја и дошли у вазалну позицију.

ТИЈАНИЋ: Већ неколико година део стабилности и утицаја јавног сервиса дугујемо европским факторима који су проценили да смо били најпрофесионалнији, најобјективнији. Две европске институције учествују у раду комисије која припрема закон. Немају право гласања као страни држављани, али је њихова жеља да се на томе не сударе држава и интерес јавних сервиса. Имам утисак да их ова комисија није схватила озбиљно. Требало би послушати њихову реч, јер они знају шта је функција јавног сервиса. Једно од највиших одликовања за овај јавни сервис и мој десетогодишњи рад десило се кад је новоизабрани председник државе, у нашем програму, знајући шта све мисли о мени, морао да каже: „Ви сте били најпрофесионалнији и најобјективнији у овим изборима”. Кад Николић то каже, а пре тога је дао пет изјава типа „увече сам изабран, а ујутру смењујем Тијанића”, то је јавни сервис.

ПОЛИТИКА: Савет за корупцију известио је својевремено о спрези бизниса, политике и медија. Па и путем финансирања пројеката. Пројектно финансирање се опет спомиње. Коме је намењено?

ТИЈАНИЋ: Намењено је свакоме ко конкурише. То је прогурала групација око Б 92, да то буде додатни облик финансирања приватне станице, а и независне продукције. Али не знам ко је тај ко ће да одређује значај предложеног пројекта.

ПОЛИТИКА: Зашто све наше комисије обично служе за подсмех?

ФРАТУЦАН: Зато што су у њима партијски људе или експерти у одређеним партијама, у 90 одсто случајева. Никад нису независни.

ТИЈАНИЋ: Ова ствар је ургентна и хитна. Имамо најгоре штампане медије и најгору телевизијску понуду која у овом тренутку постоји у Европи. У Европи не можете да чујете у девет увече, у „прајм тајму”, питање: „Доживљавате ли оргазам док имате сексуалне односе са оцем?” А то је било на телевизији у Србији. То прође, та станица није забрањена. Свако друго вече имате „Тренутак истине”. Тучете ли жену, да ли она то заслужује, како то радите, мотком, руком? Узму најгорег гледаоца и према њему праве програм. Можемо ми да ставимо на Први програм сонате и класичне дуете, али неће помоћи. Готови смо! Јавни простор је толико загађен да ће његово чишћење захтевати, као чишћење мора када се нафта излије, пет година рада, огроман новац, велики број угинулих живих створења. Нигде у закону не пише да можете о инцесту да говорите тако као што говоре у 21 час. Закон постоји, али неко мора да га спроведе. Поштујем комерцијализацију, али тај програм је чиста порнографија.

ЦРНОБРЊА: Закон прави неке инструменте, агенције, и неке друге државне институције, параинституције. Но, много тога је остављено за следећи ниво подзаконских аката, који се никад не донесу, па тако имамо правни вакуум. То је та сива зона у којој пролази све ово о чему говоримо, од порнографије до директне крађе, разбојништва. Ако вам се неко окачи жицом на кућу, он краде нешто, краде се и тај државни, јавни ресурс. Али, можемо да напишемо квалитетан закон, да одвојимо Закон о радио-дифузији од Закона о РТС-у и погледамо уназад, шта је РТС био и шта може да буде. Ако говоримо о владавини господина Тијанића у последњих 120 година, у просеку је та кућа остварила приход од неких 700 милиона евра. То није мала сума. При том има огроман број запослених с којимасе сваки менаџмент рве. Незгодно  је те људе отпустити и свести, на пример, РТС на 1.500, РТВ на 500 људи, да бисте имали ефикасан савремен систем у који стављате нову технологију. Људи у РТС-у још раде старим системом производње, то мора да се мења, сад можда није тренутак, али и то може да се пропише законом о јавном сервису. Зашто се то не ради? То је или политичко, или питање незнања, или питање неког трећег марифетлука.

ТИЈАНИЋ: Јесте ли ви некад водили неки јавни сервис? Радили сте, али у друга времена, кад је било пара, сви сте били господа уметници! Свако јутро кад дођем на посао, прођем четири километра поред запослених. Од сваког политичког система је остао по један слој: Тито, Милошевић, ДОС, Ђинђић, Коштуница, Тадић и напредњаци! Да је то приватни медиј, довео бих га у ред за три дана. Али немам овлашћење да отпустим 2.000 или 1.500 људи. Приче о томе да то може да се реформише тек тако јесу глупости. Не можете авион да возите наглим покретима и да у току лета „бацате” људе. Потребан је став државе, која каже: Ево вам 50 милиона и живите са 50 милиона! Па седнем са синдикатима и договоримо се колико њих је вишак. Али ту опет имате социјалну категорију: ова има двоје деце, овај једно, ова је удовица... Неко је поменуо ХРТ. Хрватска је уређена држава која свом Јавном сервисуприкупи 96 одсто претплате.  Програм ХРТ-а је добар ако сте Хрват у Хрватској, али питајте Србина из Хрватске... Да не цитирам информативни програм ХРТ-а који каже, кад Срби дођу на гласање: „Изашли су из аутобуса и размилели се по околним местима”. У њиховом „Дневнику” сам то чуо, снимио и депоновао.

ПОЛИТИКА: Шта треба да раде комерцијалне телевизије?

ТИЈАНИЋ: Да поштују правила. А не да се боре за гледаоце силазећи у подрум по њихове душе и водећи их у пакао. Нека зарађују, али да се то не фаворизује законом на уштрб јавних сервиса. Тврдим да је овај систем направљен да фаворизује комерцијалне медије, да од јавног сервиса направи мали, негледљиви и неслушљиви радио-телевизијски програм. Неко много богат и много моћан неће да одустане док то не среди! Хтели су да укину маркетинг, хтели су да укину претплату, све су хтели. Десет година се боримо са алама и аждајама. А закон им све дозвољава. Поменула је колегиница, кад је неки дечак на РТС-у рекао: „Овако сам ударио вереницу”, 14 удружења жена је тражило моју смену, у Скупштини су расправљали! А шта све раде на комерцијалним телевизијама, и ниједно од тих удружења се није никада огласило.

ВУКАДИНОВИЋ: Рађа се нова генерација публике о којој телевизије не воде много рачуна, одрасла на таблет рачунарима, генерација „Фејсбука” и „Твитера”. Србија на „Фејсбуку” има четири милиона корисника, односно профила и тој генерацији телевизијски програми и програми јавног сервиса треба да буду прилагођени. Већ смо у времену дигитализације, таблет рачунара... Све више ће се телевизија гледати посредством интернета. О томе и те како треба водити рачуна, без обзира на то да ли је конкретно регулисано законом. Јавни сервис треба да размишља о томе у програмском смислу увођењем садржаја који су комуникативни, интерактивни, намењени пре свих млађим генерацијама које користе најновије технологије, унапређењем, у крајњем случају, веб-сајта РТС-а, портала. Јер, истина је да је публика РТС-а старија, углавном.

ТИЈАНИЋ: За ових 10 година, спустили смо просек пет година. Били смо на 56, а спустили смо на 50...

ВУКАДИНОВИЋ: Не би то требало да буде циљ, требало би да вам млађе генерације буду циљ. Вама нису само комерцијалне и кабловске телевизије конкуренција, него и интернет. Можда се о томе довољно не води рачуна, али велики део публике, младе пре свега, скида садржаје са интернета, гледа телевизију и филмове на интернету. Мислим да на РТС-у нема садржаја намењених интернет генерацији.

ТИЈАНИЋ: То је генерализација. Ми смо први велики спонзор „Егзита” и вртимо тај програм ноћима. Сваки Фест подржавамо, сваки експеримент типа „Миксер фестивал” и њихове акције подржавамо. Не можете рећи да нема. Нисам сигуран ни да Би-Би-Си има програм, како кажете, „за интернет генерацију”. Али, кад вам крчи стомак и кад имате проблем са елементарним одржавањем програма, размишљања о томе...

ВУКАДИНОВИЋ: Али то вам је будућа публика. То је будућа публика на којој требарадити, треба је формирати...

ТИЈАНИЋ: Ставите књигу у руке матуранту, бићу вам захвалан, ово ћемо лако да решимо. Мислим да на нивоу Србије треба наћи то троје који изађу из средње школе, а прочитали су „Рат и мир”. Наћи и од њих направити националне хероје.

ПОЛИТИКА: Ви можете да направите једну такву емисију...

ВУКАДИНОВИЋ: И да имате континуитет у програму. „Миксер”, „Егзит”, то су ад хок тренуци. Треба имати емисије које су стално намењене тој циљној групи јер ви треба да образујете, да формирате то гледалиште, најпре новим технологијама.

ТИЈАНИЋ: Касно је. Та деца знају више, то је њима природно, него да дође неко од 35 година, па им објашњава шта је шта. Наравно да треба да имамо. Немамо женску емисију, немамо емисију за младе...

ФРАТУЦАН: Нећу пуно да хвалим РТВ, али ипак се променила мало и структура емисија и структура људи који тамо раде. Већина њих су и даље хонорарци, али много је младих дошло у информативни програм, и други програми су се трансформисали. Наравно, већина стално запослених припада старијој генерацији, али кад је реч о новом руководству, после дужег времена, дошли су неки људи који знају да праве програм, свиђало се то некоме или не, што показују и рејтинг и већа гледаност. Прва година је била усмерена према информативном програму, а сада и ка другим редакцијама. Постоји емисија за младе, „Академац”, емисије из културе – „Фолдер култура”, „Плави круг”...

ТИЈАНИЋ: Сада већ имате гледаност „два”.

ФРАТУЦАН: Па, с обзиром на то каква је била полазна тачка пре пар година... Драго ми је што могу да радим на јавном сервису емисије које радим и које су, сматрам, потребне нашој јавности.

ТИЈАНИЋ: Ми иначе емитујемо „Дневник” РТВ у пет са којим се, осим датума и временске прогнозе, не слажемо готово ни у чему. Нити учествујемо у прављењу, што је противзаконито. Али ја инсистирам да то приказујемо, да сачувамо последњу спону и нервирам се.

ПОЛИТИКА: Плурализам, на крају крајева.

ТИЈАНИЋ: Јесте, али је противзаконито, јер они емитују нешто што нисам видео и  одобрио ни ја нити главни уредник нашег информативног програма. Ми инсистирамо на томе. Не могу рећи да нам враћају љубазношћу или било чиме. То ће једног дана такође да се раскрсти. Свако ће своје приказивати.

ПОЛИТИКА: Војвођани ће гледати војвођански, а ми...

ТИЈАНИЋ: Неће, гледаће и даље београдски.

ФРАТУЦАН: Ја поштујем ваш програм. Али да се вратим систему вредности. Треба стварно кренути од школа и вртића.

ТИЈАНИЋ: За почетак треба искључити телевизор деци која имају мање од пет година. У кући не сме да ради телевизор.

ФРАТУЦАН: Док РРА не почне да ради свој посао.

ТИЈАНИЋ: То је почетак оздрављења нације.

ВУКАДИНОВИЋ: И увести предмет медијска писменост још од виших разреда основне и у средњој школи.


Ко је укинуо претплату

Црнобрња: Хрватска има закон о ХРТ-у, што би рецимо овде био закон о РТС-у. И у најтежем времену они су штитили и улаз страног капитала у медије и развој кабловске телевизије и наплату претплате. Ови наши из ресавске школе су преписали тај део, да се залепи уплатница за некретнине, из неког закона чији остатак нису прочитали. Потпуно смо закопали идеју о претплати за наредних неколико година. Први закоп те идеје је био кад је Ђинђићева влада укинула претплату и донела одлуку да се РТС финансира из буџета. Добро, биле су велике трауме претходног времена, можда је „Бастиља” требало да буде кажњена. То је била политичка линија у том тренутку.

Тијанић: Није тачно да је Ђинђић укинуо, већ су људи престали да је плаћају на позив ДОС-а, пре пада Милошевића.

Црнобрња: Али кад ви правите дисконтинуитет у свести народа да претплату треба плаћати, и да је потпуно нормално да је не плаћа, врло тешко то после можете да вратите.