Вести
05. 07. 2013.
„Шриф” остварио годишњи профит од 30 милиона динара
Директор ЈП “Штампа, радио и филм” и нови председником ОО УРС у Бору Владан Нововић у интервјуу за борски недељник “Проблем” истиче да ће запослени у ШРИФ-у и даље радити на томе да гледаоцима понуде нове садржаје, и бољу и квалитетнију програмску онцепцију.
Као председник ОО УРС, Нововић тврди да ће чланови ове политичке опције радити на томе да се наредне године из општинског буџета издвоји већа сума новца за рад Савета месних заједница, и решавање проблема са којима се сусрећу.За разлику од пре три године, када сте дошли на чело ЈП “ШРИФ”, како данас послује ова медијска кућа?
-Успели смо да профит ШРИФ-а који је пре три године износио око два милиона динара увећамо на 30 милиона динара годишње. Посматрано у финансијском делу, ово Јавно предузеће је најстабилније у односу на друга предузећа. Трећу годину заредом смо завршили са позитивним финансијским резултатом.
У прва четири месеца смо имали преко три милиона динара из сопствених средстава инвестиција, пре свега у студијску и режијску опрему и очекујем да за месец дана пустимо нову режију одакле ће моћи да се емитује дигитални сигнал. Од ове године ЈП “ШРИФ” издаје “Око истока”, тако да грађани могу и путем тог штампаног издања да прате све активности у општини Бор. Имамо преко 30 емисија из сопствене продукције по чему смо први од 19 регионалних телевизија у Србији.
За претходне три године смо успели да седам до осам пута повећамо зону покривености сигналом наше медијске куће, не рачунајући ИПТВ и кабловске оператере преко којих се наш програм види у 11 општина у Србији. Стижу нам и повратне информације чак из Аустралије и Беча, где грађани такође могу да прате програм ТВ Бор.
Један од проблема везан је за борска села, где грађани не могу да прате програм ТВ Бор?
-Да то је тачно. Оно што људи требају да знају је да Борска телевизија има тачно дефинисана места са којих може да пушта сигнал. Реч је о шест локација за које имамо све дозволе Радио дифузне агенције и РАТЕЛ-а, и где је извршена техничка контрола исправности уређаја и јачине сигнала који се емитују са тих подручја.
Конфигурација терена у борској општини је таква, да не могу мештани свих околних села да прате програм ТВ Бор. Од 2010. године смо се у неколико наврата, дописима обраћали РАТЕЛ-у и Радио дифузној агенцији да нам дозволе постављање мини локација како би овај проблем био решен. Међутим, за то нема дозвола. Одговор је да имамо шест локација са којих емитујемо програм ТВ Бор, од којих се две налазе на територији општине Бор.
Какву сарадњу имате са другим општинама у окружењу?
-Сматрам да је неопходно у овом времену глобализације да у Србији постоје регионални јавни сервиси. Ми смо од општина Бољевац, Књажевац, Неготин и Кладово добили писмо подршке везано за идеју да ТВ Бор буде регионални медијски сервис. Тренутно имамо уговор са општином Неготин, и из буџета се за за праћење активности у овом граду годишње издваја око три милиона динара. Из борског општинског буџета се за рад ШРИФ-а годишње издваја око 40 милиона динара, од чега је 90 одсто за плате запослених. ШРИФ има 43 радника који су у сталном рандом односу, седморо је на одређено време и 10 хонорарних сарадника.
Председник Европске федерације новинара Арне Кенинг изјавио је, да је зарад чланства у Европској унији важно да медији у Србији буду приватизовани. Шта мислите о томе?
-Онако како су се десиле бројне неуспеле приватизације које су довеле до масовних отпуштања новинара, је погрешно. Оно што подржавам је пројектно финансирање медија. Законски је дефинисано који проценат се из општинског буџета издваја за информисање, то је око два посто и спремни смо да на конкурсу представимо потенцијале наше медијске куће и конкуришемо за тај новац из буџета. Некада је у ШРИФ-у радило 25 високошколаца, данас 20 одсто запослених има завршен факултет, и то је један од проблема. Ова медијска кућа може успешно да ради са 30 радника у односу на 50 запослених.
Са којим се проблемима запослени сусрећу у раду?
- Када говоримо о квалитету програма и добрих и занимљивих емисија, морам да напоменем да 90 одсто директора јавних предузећа и функционера одбија да гостује у програму на борској ТВ. Од појединих директора јавних предузећа новинари не могу да добију изјаву и по недељу дана. Поједини не желе да саопште резултате свог рада и изнесу проблеме са којима се суочавају а грађани очекују благовремене и тачне информације и ту заиста имамо проблема.
Са директором ЈКП “3. октобар” Далибором Орсовановићем смо имали одличну сарадњу као и са директором Дирекције за изградњу Бора Небојшом Јаношевићем, док то не могу да кажем и за директора Јавног предузећа за стамбене услуге Срђана Радошевића. Осим тога, и чланови Општинског већа би требали да се више ангажују по том питању, а очекујем и добру сарадњу са председником општине Сашом Вукадиновићем.
Председник сте општинске комисије за задовољење стамбених потреба. Када се очекује почетак изградње осам кућа у низу, у насељу „Бор 2“, које ће бити финансиране средствима из стамбеног фонда?
-До сада је расписан један тендер и посао је добила фирма из Чачка. У плану је да куће, од 60 квадрата, које ће бити изграђене, на конкурсу буду додељене особама које су неопходне локалној самоуправи, заслужним грађанима а предложио сма председнику општине да две од осам кућа у низу на конкурсу буду додељене и младим брачним паровима. Као и сваке године, на конкурсу за доделу станова младим брачним паровима, ове године је стан од 40 квадрата добила породица Симоновски. Са том праксом ћемо, надам се, наставити и убудуће.
Однедавно сте именовани за председника ОО УРС?
-Тако је. Недавно је на седници којом је председавала Верица Калановић, потпредседница УРС формиран и први Општински одбор УРС у Бору, који броји 15 чланова. На тој седници сам ја изабран за председника ОО, а за потпредседника именован је Небојша Бућан. Од 14 чланова ОО Г17 у Бору, шест је прешло у ОО СНС, такође од шест одборника четворо се прикључило напредњацима а то су: Миодраг Јоновић, Благоје Спасковски, Видоје Адамовић и Моравка Пешић, а у УРС-у су остали Горан Јоксимовић и Ратко Апостоловић.
У редове СНС прешли су и: заменик председника општине Бор Небојша Виденовић, Александар Јакшић, члан Општинског већа, директори ЈКП „Топлана“ Милован Ступар и ЈП „Борски туристички центар“ Александар Миликић, као и Милош Шевић, координатор канцеларије за младе. Сада имамо члана Општинског већа а то је Лидија Начић и помоћника председника општине Бор за месне заједнице Марка Раткова.
Које су планиране активности УРС у наредном периоду?
-Још увек немамо тачну и прецизну информацију о броју чланова УРС у Бору, јер смо од недавно кренули са потписивањем приступница. У плану је да одржимо састанак са свим члановима УРС-а и утврдимо смернице у даљем раду. Осим тога, иницирао сам састанак са представницима СНС и СПС, око како бисмо утврдили приоритете и видели да ли је добро да странка која „држи“ Министарство финансија и привреде и странка чији је члан државни секретар Александар Љубић на челу тима за реструктурирање РТБ-а, остане у власти или не у Бору.
Моје политичко опредељење нема везе са професионалним обавезама тако да немам намеру да подносим оставку на место директора ЈП „ШРИФ“, нити би то јавно предузеће требало да буде предмет политичких договора. На јесен иду конкурси за директоре свих јавних предузећа и свако ће имати право да конкурише. Оно на чему ћемо радити у наредном периоду је залагање да се наредне године из општинског буџета издвоји већа сума новца за рад месних заједница, које ће утврдити који су приоритети и које проблеме треба решавати.
Осим тога, очекујем да РТБ и у будућности добије подршку Министарства привреде и финансија и Владе Србије, нарочито што се говори да ће то бити прво предузеће које ће изаћи ускоро из процеса реструктурирања. Без подршке државе и надлежних министарства мислим да ће бити тешко извести све започете пројекте до краја, и очекујем да ће борски гигант добити неопходну подршку и да ће на време бити завршена изградња нове топионице бакра и фабрике сумпорне киселине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.