Вести
15. 07. 2013.
Протест Б92 због писања Информера
Б92 најоштрије протестује поводом текста из Информера, а у којем се наш уредник Веран Матић оптужује за бахатост због трошкова државе за његово обезбеђење.
Процену безбедносне угрожености Верана Матића извршили су надлежни органи Републике Србије, а не он сам.
Закључак да је неопходно да Веран Матић буде под заштитом, такође су донели надлежни органи Републике Србије, а не он сам.
Веран Матић у више наврата је, па и у изјави за Информер, рекао да му чињеница да је под полицијским обезбеђењем није пријатна, да ограничава његово кретање и да би лично волео да пратњу нема.
Оно што посебно забрињава у тексту Информера од суботе јесте теза да за трошкове обезбеђења безбедносно угрожених лица нису криви они који та лица угрожавају, већ угрожена лица сама. На овај начин Информер шаље неприхватљиву поруку да за насиље у друштву, не само када прети новинарима, одговорност сносе жртве, стварне и потенцијалне, а не насилници. Не толико давно, таблоиди врло слични данашњем Информеру, постављали су питање и шта це обезбеђење Зорану Ђинђићу, кога се он боји и чега се плаши. Б92 се са оваквим заменама теза никада неће мирити.
Веран Матић није једини новинар у Србији који је под полицијским обезбеђењем. Веран Матић није чак ни једини новинар Б92 који је под полицијским обезбеђењем. Већ 6 година полиција обезбеђује и зграду Б92. Наравно да то кошта, али најмање што смо очекивали у овој ситуацији је суревњивост других медија и новинара. Никада нисмо постављали питање оправданости трошкова обезбеђења када га је полиција давала новинарима других редакција, па у једном тренутку и самом Драгану Ј. Вучићевићу, уреднику Информера.
Проблем људи којима прети насиље у Србији исувише је сложен да би се могао свести на питање терета који пада на буџет због обавезе државе да се та лица штите. Надлежни у Србији морали би да се позабаве питањем ко угрожава безбедност српских новинара и уредника. О томе да их неко угрожава, сведоче и даље нерешени случајеви убистава Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, или нешто свежијег покушаја убиства Дејана Анастасијевића. Надлежни у Србији морали би да се позабаве и питањем да ли држава безбедност српских новинара и уредника може да штити на ефикаснији начин, рецимо тако што би деловала превентивно на узрок проблема, на оне који новинаре угрожавају, а не само тако што ће безбедносно угрожене држати годинама под полицијском заштитом.
Угрожени новинари нису ти који скупо коштају државу. Државу скупо коштају насилници који новинаре угрожавају. Државу скупо кошта сопствена неспремност да се проблеми решавају у корену. Надлежни треба да обавесте јавност о томе шта је све предузето и шта се предузима, мимо додељених полицијских обезбеђења, да се елиминишу узроци који су на првом месту и довели до тога да један број новинара у Србији буде безбедносно угрожено у толикој мери да им се полицијско обезбеђење морало одреди
Коментари (1)
Остави коментар15.07.
2013.
sta bi mi bey prigovora
veliki broj novinara je ugrozen a policija je i placena za to da stiti ugrozene a ne da radi administrativni posao/zapisi d,dogodilo se
Одговори