Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
26. 09. 2009.
РТС без реклама најраније 2019. године
О финансирању Јавног сервиса искључиво путем претплате могуће је размишљати тек за 10 година, када се обнови техника и заврши процес дигитализације.
Када на телевизији почиње филм који већ дуго желите да одгледате, али нисте успели да завршите све кућне послове, немојте бринути. Сачекајте блок реклама и у тој паузи ваша кућа може да блиста. Нису ретке ситуације где вам је поред даљинског управљача потребна и свеска у коју ћете забележити све оно што се збило до реклама како бисте се подсетили када филм поново крене. То је случај углавном на приватним телевизијама, али није непознат ни гледаоцима Јавног сервиса. Зато се намеће питање да ли је реално очекивати да ће се јавни сервис у ближој будућности издржавати искључиво од претплата.
– О томе може да се размишља за десет година, пошто се обнове предајници и техника уништена у бомбардовању од стране НАТО-а. Не смемо да заборавимо ни то да ниједан јавни сервис у Европи не мора да се носи са таквим проблемом. Такође, потребно је завршити компликован и скуп процес дигитализације – објаснила је Душка Вучинић-Лучић, шеф одсека за пи-ар и прес-службу Радио-телевизије Србије, и подсетила да се готово сви јавни сервиси у Европи финансирају путем претплате, али и да то за већину њих није једини извор финансија. Уколико то и јесте случај, иза њих постоје строги закони који гарантују апсолутну наплативост.
– Малобројни су примери попут Би-Би-Сија, који могу себи да допусте да немају огласе, али се зато тамо плаћа много већа претплата. Немачка, на пример, то не може. Истина је да њихов јавни сервис има ограничен маркетинг, али га ипак има – казала је наша саговорница и подсетила да је Влада Србије још 2002. године донела одлуку о поновном увођењу претплате, а да је одлука тек 2005. почела и да се примењује. Међутим, дуг и даље не измирују сви грађани, иако се наплативост повећава.
– Надокнаду за финансирање Јавног сервиса сада плаћа просечно 1,4 милиона домаћинстава у целој Србији, а плаћања претплате је ослобођено око 400.000 домова. У три последње године остварен је позитиван резултат пословања, тако да константно више од једне половине обвезника уредно плаћа РТВ претплату – истакла је Душка Вучинић-Лучић и ову тврдњу поткрепила чињеницом да је у последњих шест месеци протекле године Београд остварио наплативост већу од 77 одсто, а Нови Сад више од 73 одсто.
Наплативост се, такође, повећала и у централној Србији, на 50 одсто, а напредак се бележи и код нејнеуреднијих платиша, оних на југу Србије, где је зебележен помак од 19 до 35 одсто.
По речима наше саговорнице, приход од реклама које се емитују на РТС-у прошле године био је 40 одсто, а ове године се очекује 30 одсто, и то је веома битна ставка у укупном буџету Јавног сервиса.
Истина је да за сада у региону не постоји јавни сервис који живи без реклама. Из Хрватске стигле су најаве да би тако нешто код њих могло да се догоди 2010. године. Међутим, наша саговорница сматра да је то „нетачно тумачење хрватског закона“.
– По овом предлогу, ХРТ задржава право на два минута маркетинга по сату, чиме знатно поскупљује цену секунде за оглашавање. Али оно што је још занимљивије, предлог закона обавезује све комерцијалне станице да знатан део нових прихода од маркетинга директно уплаћују на рачун ХРТ-а, као надокнаду за изгубљену добит. Према томе, они смањују притисак маркетинга на програм, смањују маркетиншке службе, а добијају готов новац. Не треба заборавити да су хрватски прописи о плаћању строжи и омогућавају наплату већу од 90 одсто – рекла је Душка Вучинић-Лучић и истакла да РТС није у могућности да одређује начин на који ће се финансирати, већ да то чини држава.
Ако сте се питали колико видите реклама у једном сату, одговор је шест минута ако је на вашем екрану програм Јавног сервиса, односно 12 минута ако је програм комерцијалне телевизије.
Вишња Дугалић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.