Вести
23. 04. 2010.
Сећање на недужне
Паљењем свећа и полагањем венаца у 2 сата и шест минута породице, колеге и пријатељи одали пошту радницима РТС-а који су погинули у бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године. У нападу НАТО-а страдало је 16 наших колега.
Ноћас у 2 сата и шест минута навршило се 11 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије, који су погинули 23. априла 1999. године, када је НАТО бомбардовао РТС са два разорна пројектила.
Породице, колеге и пријатељи погинулих запалили су свеће и положили цвеће код споменика "Зашто" у Абердаревој улици.
"Нашу браћу и сестре убили су они који су бацили бомбе, али на смрт су их осудили они који су их ставили на тачно одређено место у одређено време", рекао је генерални директор РТС-а Александар Тијанић поводом годишњице погибије наших колега.
"И оно што после свих ових година поражава је тај ум, који их је ставио као мету, држао те људе, нашу браћу, наше колеге, све док та бомба не би пала и убила их. Сви радници РТС-а траже да се пронађе тај ум и тај зликовац који их је најпре осудио на смрт, да би их други зликовачки ум убио", рекао је генерални директор РТС-а.
Властимир Банковић се у име породица погинулих и у своје лично име захвалио присутнима који су дошли да одају пошту трагично настрадалим радницима РТС-а.
У нападу НАТО-а у ноћи између 22. и 23. априла погинули су: Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.
Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч", годину дана после бомбардовања, саопштила је да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.
"23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је бомбардовао зграду РТС-а у Београду, где је усмртио 16 људи. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ... И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС-а. НАТО није упозорио цивиле. Зграда је смештена у густо насељеном градском језгру. Особље у њој налази се 24 часа дневно. Био је то потпуно непотребан напад", навео је "Хјуман рајтс воч".
Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.
Антерфиле: Не смемо заборавити напад на РТС
Европска федерација новинара (EФJ) урадиће све што је у њеној моћи да се не заборави напад НАТО-а на Радио-телевизију Србије у којем је погинуло 16 медијских радника, изјавио је на заседању највећег европског новинарског удружења у Истанбулу генерални секретар ЕФЈ Ејден Вајт.
"Нисам сигуран да би установљавање дана сећања било најбоље решење, али мора се знати за тај напад који је био први у низу војних напада на телевизијске станице", рекао је Вајт, подсећајући да је америчка војска 2001. и 2003. године гађала бирое катарске телевизије Ал Џазира у Кабулу и Багдаду.
Удружење новинара Србији и Синдикат новинара Србије затражили су од Међународне федерације новинара, уочи прошлогодишњег 23. априла, да се овај датум обележава као дан сећања на све убијене у медијима, који су проглашени за војни циљ.
Вајт је нагласио да је Европска федерација новинара желела да прошле године у Београду обележи десету годишњицу бомбардовања зграде у Абердаревој, али да у томе није успела, између осталог и због "неслагања два српска новинарска удружења".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.