Вести
31. 07. 2010.
Повратничка голгота породице Угриновић
Изградњу кућа расељеним Србима у Шилову опструишу и српски функционери у албанској општини, тврди новинар РТС и ТВ Пулс Боривоје Угриновић
Косовска Митровица – Уколико Министарство за повратак и заједнице у косовској влади у року од 15 дана не реши повратнички статус петочланој породици Боривоја Угриновића, која се као расељена лица већ четврту годину налази у Шилову, у општини Гњилане, по други пут ће се иселити са косметске територије.
Боривоје Угриновић, новинар, дописник РТС-а из Косовског Поморавља и уредник ТВ Пулс из Шилова, регионалне телевизије која програм емитује на српском језику, у протекле четири године обраћао се са најмање 50 захтева не само косовском министарству, локалној управи у Гњилану, него и Министарству за КиМ, тражећи да се реши његов повратнички статус, што му иначе по свим законима и следује.Обећања су стизала и из Гњилана, где је челни човек из редова албанске заједнице, а потпредседник Србин, као и из косовског министарства за повратак, међутим, све је то пало у воду након успостављања нове локалне власти под управом Приштине, у марту ове године.
Како за „Политику” истиче Угриновић, опструкције су кренуле од стране Веска Савића, новопостављеног службеника за повратак при општини Гњилане (формиране након избора у организацији Приштине новембра прошле године), који „врло циљано ради да би ме конфронтирао са мештанима као и са локалном косовском самоуправом и косовским институцијама”:
– Од његовог доласка, изградња повратничких кућа за Србе је стала. Савић фаворизује породице са општинске листе за интеграцију, иницира градњу кућа на општинском земљишту, и то пре свега у атару села Доња Будрига, из њему сасвим знаних разлога. Добро је познато да су поједини Срби своју имовину распродали и купили некретнине у Србији, а иако сам прошле године био на листи приоритета, одједном ме Савић ставља на резервну општинску листу са још четири Албанца. Сасвим је извесно да се те куће неће градити ни у наредне две године – говори Угриновић, који већ четврту годину са породицом, у којој је и малолетно дете, живи као подстанар и плаћа кирију 100 евра.
Иначе, породица Угриновић је 1999. године избегла из Призрена, да би пребивалиште нашла у Нишу, а и поред воље и жеље да се поново врате у Призрен нису успели јер у том граду није било школе на српском језику:
– Од тренутка када сам поново дошао на КиМ, те 2007. године, ни од Приштине ни од међународне заједнице, али ни од Министарства за КиМ нисам добио никакву помоћ. Ни у храни нити било шта што би евентуално могло да поправи породични буџет, будући да имам троје деце које треба школовати, а жена прима минималац од 8.500 динара. Помислио сам да је мом „кућењу” дошао крај када сам дошао у Шилово и када сам имао тврда обећања да ће ми саградити кућу. Чак сам и испунио услове које су тражили, купивши плац од пет ари по цени по којој се продају плацеви, рецимо, у Крагујевцу или Нишу. Уписао сам и дете у вртић, што је био други услов – резигнирано говори Угриновић, напомињући да се 2002. године његов брат вратио у Штрпце, и да и он никакву помоћ није добио не само од косовских институција већ ни од државе Србије.
У Шилову, где се плацеви продају по изузетно високим ценама, а где у Косовско Поморавље већина Срба одлази, Министарство за повратак и заједнице изградило је око стотинак кућа у којима су смештени Срби, како тврди овај новинар РТС-а и ТВ Пулс, старијих година и социјални случајеви:
– Смишљено су ове Србе вратили, јер добро знају да су то стари, немоћни људи који већ са првим снегом немају од чега да живе. Водим, изгледа, борбу са ветрењачама, желим са децом да останем овде, али, ето, ти исти Срби опструишу мој останак – говори Угриновић.
Срђан Сентић, саветника премијера Хашима Тачија задуженог за заједнице, у разговору за „Политику” каже да се Угриновић налази на резервној листи, као и да је он информације о његовом случају добио „лично од новинара, али и преко Министарства за повратак и заједнице, али и на основу увида у извештај општинске радне групе која је усвојила све захтеве оних којима куће треба да се граде”.
– Усвојено је неких 15 захтева, а оно што могу да кажем јесте то да ја нисам део радне групе, да она јавно ради, и да су у њој осим локалних Срба и Албанаца и представници УНХЦР-а, УНДП-а и Министарства за повратак. Уосталом, то није у мом мандату, мада сам се потрудио да видим о чему се ради – казао је Сентић.
На наше питање да нам објасни шта подразумева његов мандат и да ли су Срби као заједница у мандату саветника, одговорио је:
– Наравно да сам у позицији да премијеру пошаљем што више информација и да га упознам са ситуацијом на терену. Али, што се конкретно овог случаја тиче, покушао сам, међутим листа је направљена прошле године, а Угриновићима ће кућа бити саграђена следеће или најкасније 2012. године. – био је изричит Сентић.
Биљана Радомировић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.