UNS vesti
01. 11. 2023.
Uručena UNS-ova nagrada za novinarsku humanost Jeleni Spasić i Jeleni Jorgačević Kisić: Dobro je snažno kada je zajedno
„Jelena Spasić i Jelena Jorgačević Kisić učinile su veliku stvar, one su otkrile malog čoveka, nevidljivog za sistem i za društvo i pokazale da takvi ljudi nisu uvek nevidljivi i za novinare“, rekla je na uručenju nagrade Udruženja novinara Srbije (UNS) za novinarsku humanost „Đoko Vještica“ potpredsednica UNS-a Olivera Milošević.
Ona je danas u Pres centru UNS-a rekla da je to što su dobitnice uradile za bolesnog čoveka koji se našao u situaciji beskućništva, bila neka vrsta melema.
„Svi znamo kolika je moć javne reči. Ona može biti i melem i mač. One su izabrale ovo prvo i hvala im na tome. Hvala im što prepoznaju i nastavljaju put Đoka Vještice“, rekla je Milošević.
Dobitnice su, rekla je Milošević, zajedno sa prethodnim dobitnicima dokazale da humanost u novinarstvu nije umrla sa Đokom Vješticom.
„Raduje činjenica da i danas ima novinara koji baštine ono što je on radio, koji pomažu ljudima i čine ovaj svet boljim“, kazala je Milošević.
Novinarka „Kurira“ Jelena Spasić rekla je da je neizmerna čast i zadovoljstvo biti dobitnik nagrade „Đoko Vještica“.
„Nadam se da sam opravdala nagradu i da ću je i dalje svojim radom opravdavati. Izuzetno mi je drago što smo dobile nagradu baš za ovu temu. Od koleginice Jorgačević Kisić sam saznala za priču i da nije bilo nje, ne bih zvala ni direktora Pulmologije koji je u vreme Božića bio na skijanju, ne bih, na neki način, smetala ni gradskoj sekretarki za socijalnu zaštitu Aleksandri Čamagić“, rekla je Spasić.
Ona je kazala da im se zahvaljuje jer je bio Božić kada ih je zvala, „uveče, u nezgodno vreme, da pomognemo čoveku koji umire, koji nema dokumenta, koji ne postoji ni za sistem, ni za društvo, a koji je samo čovek“.
„Čovek koji ima pravo da živi i umre kao čovek. Uspeli smo u tome. On je smešten u bolnicu, dobio je dokumenta i preminuo u bolnici nakon šest dana. Sahranjen je pod imenom i prezimenom, pošto je dobio dokumenta, a ne kao NN lice“, rekla je Spasić.
Ona je istakla da joj je zbog toga drago što su nagradu dobile za ovu priču i da se nada da će „oni koji odlučuju videti ovo i čuti da su palijativna nega i palijativno zbrinjavanje zaista veliki problem u Srbiji“.
„Po podacima Bel hospisa, neprofitne organizacije koja se bavi palijativnom negom, oko 20.000 ljudi godišnje premine samo od malignih bolesti, a oni nisu jedini koji zahtevaju palijativnu negu. Svega 33 odsto, dakle trećina, bude smešteno u bolnicu“, rekla je Spasić.
„Koliko porodica ne može da neguje svoje najbliže, nemaju sredstva, ne mogu da napuste posao, nemaju mogućnosti i ne mogu da gledaju svoje najbliže kako umiru, a koliko je tek njih koji nemaju bolnice. UKC Vojvodine je deo kovid bolnice Mišeluk pretvorio u centar za palijativnu negu, što je sjajno. Imamo još dve kovid bolnice koje su i dalje prazne i nadam se da će uskoro barem deo tih bolnica biti namenjen za palijativnu negu, jer kao što imamo pravo da živimo, imamo pravo i da dostojanstveno umremo”, rekla je Spasić.
Jelena Jorgačević Kisić rekla je da je „velika čast biti danas ovde“.
Jorgačević Kisić dodala je da je „jedna od najvećih privilegija našeg novinarskog posla mogućnost da učinimo ljude koji su za sistem nevidljivi, vidljivim i dati im glas“.
„Ako zaboravimo na borbu za javni interes i za čoveka koji je nevidljiv, onda džabe radimo ovaj posao“, rekla je Jorgačević Kisić.
Ona je ispričala da je o sudbini Radeta Drinija čula od Ivane Radojičić, koja mu je bila komšinica i koja mu je pomagala.
„Ivana je inače koordinatorka udruženja 'Prevodilačko srce' koje besplatno prevodi medicinsku dokumentaciju za obolele. Kada smo pre toga imale razgovor, naslov je bio: ‘Imamo srce, nemamo sistem’. Mislim da je jako važno da te ljude imamo, ali je važno i da sistem gde ne valja menjamo. Palijativna nega je zaista na niskom nivou“, rekla je Jorgačević Kisić.
Ona je navela da je, kada je napisala tekst o Radetu, „bila dirnuta količinom dobra koja se izlila u nekoliko dana“.
„Zvali su ljudi da pokušaju da pomognu. Pokazala se snaga udruženog dobra, to je ono što treba da imamo u vidu. Dobro je snažno kada je zajedno“, istakla je Jorgačević Kisić i dodala da je “ogromna čast primiti ovu nagradu“.
„Sećam se da sam kao mala čitala o humanitarnim akcijama Đoka Vještice, tada u ‘Blicu’, i pažljivo sam pratila hoće li se one završiti uspešno. Uvek postoji osećaj da niste dostojni ove nagrade. Hvala žiriju”, rekla je Jorgačević Kisić.
Novinar Radio-televizije Srbije (RTS), predsednik žirija koji je odlučivao o nagradi i prošlogodišnji dobitnik nagrade „Đoko Vještica“ Milan Popović podsetio se osećaja kada je ekipa serijala „Moja dedovina“ čula da je dobila nagradu, i rekao da je to za njih bilo „kao da su dobili Oskara“.
„Dve Jelene su bile naš favorit, ali ove godine pristigao je i predlog za nagradu emisije ’Zelena patrola’, koju takođe odlikuje ono što dobitnik nagrade 'Đoko Vještica' treba da ima - to su upornost, fokusiranost, snaga koju drugi nemaju. Dilema je bila da li nagraditi nekoga ko se okrenuo ljudima ili nekoga ko se okrenuo prirodi, a mi mislimo da je u ovom trenutku nama najvažnije da se okrenemo jedni drugima“, rekao je Popović.
On je dodao da je ono što je bio kvalitet više zajednička saradnja „Kurira“ i „Vremena“.
„Pohvalili smo, nagradili i divili se šta su dve Jelene bile spremne da urade, pre svega kao ljudi, a onda i kao naše drage koleginice novinarke. Shvatili smo da novinarstvo nije baš na krivom putu, ima nas koji to radimo vrhunski“, rekao je Popović.
Član žirija, novinar RTS-a u penziji Miloš Bato Milatović istakao je da je donator nagrade „Đoko Vještica“ dobrotvor Branislav Baćović, vlasnik firme „Transportšped“.
„Baćović je značajan privrednik, ali i nama najvažnije, jedan od ljudi koji je značajno pomogao kulturu Beograda i mnogo šire. Baćović je dobitnik Zlatnog beočuga, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, dobitnik Vukove nagrade, a finansirao je i pomogao izdavanje više od 400 knjiga“, podsetio je Milatović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.