Vesti
22. 04. 2024.
Istraživanje UNS-a: Šta su novinari otkrili o ubistvima novinara
Svaki broj na spisku je dobio lice i priču
Ne treba odustajati, ma šta se dešavalo, jer se nove činjenice uvek pojavljuju, rekao Veran Matić
„Šta su novinari otkrili decenijama od ubistava novinara i gde je tu pravosuđe?”, bila je tema razgovora koji je u Beogradu organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS).
Na skupu je bilo reči o poslednjim istraživanjima UNS-a o ubijenim novinarima i medijskim radnicima na ratištima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
Ukazano je na ubistvo iz oktobra 1991. šabačke ekipe RTS-a na Baniji, kada su stradali Zoran Amidžić, Bora Petrović i Dejan Milićević, dok je Sretan Ilić preminuo na putu do bolnice.
Govorilo se i o onome što bi ostalo skriveno da nije postojao pritisak javnosti i rad Komisije za istraživanje ubistava novinara u slučajevima Slavka Ćuruvije (1949–1999), Milana Pantića (1954–2001) i Dade Vujasinović (1964–1994).
UNS je nedavno objavio tekstove „Zla sudbina putnika na koridoru”, „Smrt na Medenoj glavici”, „Smrt u bratovoj jakni”…, a o tome šta su decenijama posle saznali istražujući ubistva kolega govorili su novinari Dragana Bjelica, Jelena Spasić i Filip Mirilović.
Dragana Bjelica rekla je za „Politiku” da se UNS u poslednjem istraživanju posebno bavi ubistvom šabačke ekipe RTS-a na Baniji i da su ustanovili da je neposredno posle njihove likvidacije na hrvatskom ratištu objavljen tekst u tamošnjem visokotiražnom nedeljnom tabloidu „Slobodni tjednik”.
„To nije bio običan tekst pun konstrukcija koje su u ratnoj propagandi stvarale zaraćene strane. U njemu su objavljena dva dokumenta iz lične tašnice Zorana Amidžića, koju je imao sa sobom kad je ubijen. Ta tašnica nikad nije pronađena”, rekla je Bjelica.
Dokument iz tašnice Amidžića, koji je objavljen u „Slobodnom tjedniku”, bio je spisak na kom su bili maloletni rukometaši Metaloplastike, gde je igrao i Amidžićev sin. Ipak, u listu taj spisak je opisan kao – spisak četnika koji su došli da ratuju protiv Hrvatske.
„UNS je kroz svoje istraživanje otkrio i obdukcione nalaze koje je sačinio pedantni Zoran Stanković, nažalost pokojni. Sa njim smo i razgovarali o ovom slučaju”, istakla je Bjelica.
Dodala je i da su istraživanjem slučaja na Baniji otkrili da su novinari nosili običnu odeću, a ne vojnu kako je u to vreme izuzetno opasni „Slobodni tjednik” pisao.
„To je list koji je objavljivao spiskove ljudi. Meta su im bili Srbi, ali je bilo i etničkih Hrvata, koje je optuživao lažno, uz kućne adrese, telefone, njihove fotografije, i posle čega su bili premlaćivani, izgnani, izbačeni s posla, nestajali su, bili ubijeni...”, rekla je Dragana Bjelica za naš list.
Jelena Spasić pisala je o slučajevima nekoliko kolega koji su stradali na ratištu u Republici Srpskoj i BiH, a za koje malo ko i zna. Te kolege su bile samo ime i jedan broj na malobrojnim spiskovima poginulih novinara.
„Zato mi je bilo izuzetno drago da sam u ovoj podeli karata uzela to da radim, jer oni su pre svega bili ljudi koji su dali život u ratu, a drugo, bili su naše kolege”, rekla je Spasić.
Ona je na skupu govorila o Ranku Elezu, koji završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i radio je u Radio Foči i postao reporter Televizije Novi Sad. Otišao je da izveštava sa Medene glavice, a tu ga je pogodio metak.
„Za njega je prvi utisak svih bio da nije ostrašćeno izveštavao, a to nije bilo lako, jer znamo kakvo je vreme bilo”, opisala je Jelena Spasić.
Govorila je i o slučaju Dušana Tepšića, koji je voleo muziku, snimio ploču, a onda je došao rat i postao je ratni reporter.
„Kolege tvrde da je bio dobar ratni reporter. Radio je za Televiziju Beograd i krenuo je sa kasetama u Beograd da napravi reportažu o proboju koridora. Pravio je pauzu u Obudovcu i poginuo je. Navodno je pala hrvatska granata. Kasete su nestale iz automobila i pojavile se na Hrvatskoj televiziji”, ispričala je Jelena Spasić.
Mladi novinar Filip Mirilović, koji je sa Draganom Bjelicom istraživao ubistvo šabačke ekipe RTS-a, na skupu je rekao da ideja njegovog teksta nije bila da odgovori na pitanje ko je ubio novinare, s obzirom na to da on to ne može da tvrdi i to je posao za tužilaštvo, već da prikaže ko se u tom periodu nalazio u rejonu u kom su novinari stradali.
„Činjenica je da se dosta stvari izgubilo. Postoji sve manje svedoka. Oni koji su pre jednu deceniju pričali o tome danas možda više nisu ni živi. Postoji i dosta sećanja koja nisu verodostojna, koja su preuzeta iz nekih medijskih natpisa, a u istraživanju smo ustanovili da nisu tačna”, rekao je Mirilović.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić istakao je na skupu da je veoma važno da se svi slučajevi ubistava novinara drže pod okom javnosti.
Matić je ukazao i na problem sa zastarom slučaja smrti novinarke Dade Vujasinović. Ali dodao je da je važno ne odustajati od istraživanja, ma šta se dešavalo, jer se nove činjenice uvek pojavljuju. Kao primer je naveo nedavno objavljen tekst Ljubodraga Stojadinovića pod naslovom „Jedan dan sa Dadom Vujasinović”..
„On opisuje taj jedan dan, možda oko mesec dana pre nego što je Dada nađena mrtva. Tada je bio šef službe za informisanje u Generalštabu. Ona je došla kod njega, bili su prijatelji i pokazala mu pismo sa jezivim pretnjama, kako on to opisuje. Uzeo je to pismo i, kako kaže u tekstu, predao ga službama nadležnim za to. Mi posle toliko vremena saznajemo ovu bitnu činjenicu, jer u tekstu se sugeriše da je ta osoba koja preti da će je ubiti – nezadovoljna, a reč je tadašnjoj kadrovskoj politici u vrhu vojske, što se i ranije pojavljivalo kao nekakav mogući motiv za ubistvo Dade”, rekao je Matić.
Advokat Dušan Bratić kazao je da Komisija za istraživanje ubistava novinara ima široka ovlašćenja i da ona daje rezultate i da nije anahronizam kada neko dođe i kaže Veranu Matiću da ima dokaz ili ukaže na svedoka, a nije otišao u tužilaštvo.
„To je posledica nepoverenja u tužilaštvo, policiju i državne organe. Zato ljudi neće da dođu”, rekao je Bratić.
Advokat smatra da protok vremena ne smanjuje šansu da se pronađu krivi za zločine, već suprotno.
„Kada je reč o krivičnim delima protiv međunarodnog humanitarnog prava, pre svega ratnih zločina, pa i kad nisu u pitanju ta dela, nego obična krivična dela izvršena u ratnim uslovima, protok vremena je faktor koji dovodi do rasvetljavanja u većem broju slučajeva. Nekad protok vremena oslobodi ljude i oni kažu šta se dogodilo”, rekao je Bratić.
Vasilije Seraltić, tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine, na skupu je rekao da ovo tužilaštvo vodi predistražne postupke u predmetima gde je oštećeno 14 novinara – od hrvatskog ratišta, Banije, Korduna, do Kosova i Metohije. Kada su u pitanju događaji na Baniji, kako je rekao, postoji predistražni predmet, i pozvao je novinare Draganu Bjelicu i Filipa Mirilovića da dođu u tužilaštvo i sa njima podele sva raspoloživa saznanja koja bi bila korisna za pronalaženje počinilaca.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.