Vesti

10. 05. 2024.

Autor: Ivana Predić Izvor: Cenzolovka

Jedna reč menja sve: REM odbio predlog da vrati obavezu nacionalnih TV da imaju bar petinu kvalitetnog programa

Regulator odbio predlog da se u pravilnik o uslovima za izdavanje nacionalne dozvole vrati obaveza televizija da imaju najmanje 20 odsto tzv. kvalitetnog programa, obrazlažući odluku tumačenjem reči VIŠE. Pravilnik o izricanju mera televizijama stavljen van snage. Nisu usvojeni predlozi za unapređenje izveštavanja tokom predizborne kampanje

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) usvojio je prekjuče na vanrednoj sednici 15 podzakonskih akata, koje su imali obavezu da usvoje šest meseci od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima.

Nacrti podzakonskih akata bili su na javnoj raspravi 20 dana tokom aprila, zbog čega su pojedine organizacije civilnog društva, među kojima je i Slavko Ćuruvija fondacija, zatražile od REM-a da produži rok za javnu raspravu o novim pravilnicima.

To se, međutim, nije dogodilo i REM je, nakon razmatranja sugestija, predloga i primedbi učesnika javne rasprave, usvojio pravilnike. Oni se odnose na zaštitu ljudskih prava, zaštitu maloletnika, obaveze medija tokom izborne kampanje, na uslove i kriterijume za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge…

Od 83 podneta predloga, čak 64 su odbijena, 15 je prihvaćeno u celini, a četiri delimično. Većina usvojenih predloga je, međutim, proceduralne prirode.

Pravilnik o izricanju mera stavljen van snage Na dnevnom redu vanredne sednice Saveta REM-a, održane 7. maja, nekoliko pravilnika Regulatora, između ostalog i Pravilnik o izricanju mera pružaocima medijskih usluga, stavljeno je van snage. Na pitanje zbog čega je taj pravilnik stavljen van snage, Olivera Zekić je odgovorila: „Pravilnik o izricanju mera je stavljen van snage jer novim zakonom nije dato ovlašćenje REM-u da propisuje proceduralna pravila u vezi sa izricanjem mera podzakonskim aktom, već je zakonodavac sve to propisao (proceduru i postupak) novim zakonom. Dakle, novim zakonskim rešenjem, proceduralna pravila u vezi sa izricanjem mera PMU su isključivo zakonska, a ne podzakonska materija.“

Red informative, red rijalitija

Nakon što je Cenzolovka otkrila da u nacrtu novog REM-ovog Pravilnika o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge, nema obaveze televizija da petinu njihovog sadržaja čini takozvani kvalitetan program, Slavko Ćuruvija fondacija je, zajedno sa medijskim organizacijama i Crtom, uputila REM-u predlog o vraćanju obaveze zastupljenosti najmanje 20 odsto dokumentarnog, naučno-obrazovnog, kulturno-umetničkog ili dečijeg programa. Istu sugestiju REM-u uputila je i Junajted medija, ali su oba predloga odbijena.

U obrazloženju, Regulator je naveo da Zakon o elektronskim medijima propisuje u članu 56, da se pod opštom medijskom uslugom smatra više različitih vrsta programa/medijskih sadržaja, a reč „više“ se jezičkim i logičkim tumačenjem odnosi na minimalno dva, a potencijalno i više različitih vrsta programa.

„S tim u vezi, Regulator ne može opštim pravnim aktom niže pravne snage drugačije regulisati predmetnu materiju i obavezati pružaoca medijske usluge na objavljivanje i više vrsta programa od onoga što zakonodovac definiše kao opštu medijsku uslugu“, navodi se u obrazloženju.

Reč „više“ ne postoji u starom zakonu, dok se u novom, prema tumačenju REM-a, odnosi na minimalno dve vrste programa.

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, kaže za Cenzolovku da je REM-ovo tumačenje zakona zlonamerno i da ide u korist komercijalnim televizijama sa nacionalnom dozvolom, koje tu obavezu godinama nisu poštovale, što pokazuju i izveštaji Regulatora.

„Pravilnici još nisu objavljeni, ali ukoliko ovakvo rešenje ostane, mi ćemo izgubiti jedan važan kriterijum prema kome ocenjujemo šta je kvalitetan program. Takođe, možemo da očekujemo da ćemo imati televizije koje će nam emitovati, na primer, red informative, red rijalitija. Na ovaj način REM je odustao od obaveze koja ja trebalo da služi zaštiti javnog interesa“, smatra Stevanović.

Ona je napomenula i da su u Fondaciji uočili da prethodni Zakon o elektronskim medijima ne propisuje obavezu emitovanja dokumentarnog programa, ali se ta vrsta programa našla u starom pravilniku REM-a, pa postavlja pitanje da li je prethodni pravilnik bio protivzakonit, budući da je propisivao obavezu koja se u zakonu ne pominje.

Ovo kao i druga pitanja u vezi sa pravilnicima uputili smo Rajki Galin Ćertić, direktorki REM-a, kao i Oliveri Zekić, predsednici Saveta REM-a. Dok se direktorka nije oglašavala, Zekić je u SMS poruci odgovorila da je tačno da se dokumentarni program ne pominje eksplicitno u starom zakonu, ali se u definiciji spominje „…i na druge programske sadržaje“, te je time, kako je objasnila, i taj program obuhvaćen.

Na pitanje kada će javnosti biti dostupni pravilnici, odgovorila je da će biti objavljeni kada budu stupili na snagu, a to je osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Ipak, na sajtu REM-a u saopštenju o javnoj raspravi o nacrtima, kao rok za objavljivanje pravilnika navodi se 7. maj.

Oliveru Zekić smo pitali i zbog čega su novim pravilnikom praktično smanjene obaveze emiterima u vezi sa emitovanjem kvalitetnog sadržaja, a ona nam je citirala obrazloženje REM-a objavljeno u izveštaju.

Na pitanje zbog čega nisu usvojeni predlozi koji se odnose na izborne uslove, imajući u vidu ponašanje televizija tokom poslednje predizborne kampanje, Zekić je odgovorila da su svi predlozi uzeti u razmatranje nakon sprovedene javne rasprave i obrazloženi u Izveštaju sa javne rasprave.

Jaraković: REM je nadležan da odredi procenat učešća različitih programa Komentarišući sporni član koji više ne obavezuje televizije da emituju kvalitetan program u određenom postotku, pravna ekspertkinja u organizaciji CRTA Vladana Jaraković objašnjava za Cenzolovku da je tačno da REM ne može da odredi pojam opšte medijske usluge drugačije nego što je taj pojam određen zakonom, ali da upravo zakon daje REM-u nadležnost i obavezu da donese bliža pravila kojima se utvrđuju minimalni uslovi za podnosioce prijava na javni konkurs. „Između ostalih, to su programski uslovi. Prema slovu zakona, REM bliže određuje pravila koja se odnose na vrste programa i kvantitativni odnos između pojedinih vrsta programa… koje treba da zadovolje podnosioci prijava na javni konkurs. Upravo iz ovih zakonskih odredaba proizlazi i nadležnost REM-a da odredi procenat učešća različitih vrsta programa u ukupnom programu, kako bi se program smatrao kvalitetnim u kontekstu dodele dozvola na javnom konkursu. Taj deo predloga je REM propustio da obrazloži“, napominje Jaraković. Jaraković skreće pažnju i na deo zakona kojim je propisano da se uslovi i kriterijumi za dodelu dozvole na javnom konkursu ne smeju menjati u toku trajanja postupka po raspisanom javnom konkursu. Napominje da je članom 42, stav 1 Nacrta pravilnika o uslovima i kriterijumima predviđeno da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog pravilnika okončati prema odredbama novog pravilnika. Imajući u vidu da je još uvek u toku postupak za dodelu pete dozvole za nacionalno pokrivanje, koji je pokrenut još u leto 2022, ovakva odredba Nacrta pravilnika je očigledno nesaglasna sa zakonom i predstavlja još jedan dokaz da REM selektivno određuje koje će imperativne zakonske norme primeniti.

REM ne želi da odredi sebi intervale i način izveštavanja o nalazima monitoringa

Organizacija CRTA je, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva i udruženjima novinara, podnela predloge na Nacrt pravilnika o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje, koji se tiču privilegovanog položaja predstavnika vlasti u izbornoj kampanji, negativne kampanje, nadzora nad izvršenjem obaveza medija tokom izborne kampanje, političkog oglašavanja itd.

Svi predlozi osim jednog su odbijeni. Prihvaćeni predlog je više terminološke prirode.

Odbijanje ovih predloga posebno zabrinjava imajući u vidu kampanju za izbore održane 17. decembra prošle godine, kada su na televizijama zabeležena „najflagrantnija predizborna kršenja propisana zakonom“.

Izveštavanje televizija s nacionalnom pokrivenošću bilo je obeleženo pristrasnošću u korist vladajućih stranaka, ostrašćenošću i manipulisanjem informacijama. CRTA je zbog toga podnela 28 prijava REM-u, ali do sada nijedna televizija nije kažnjena.

Tokom javne rasprave o novim pravilnicima CRTA je podnela predloge koji se odnose na povećanje predvidivosti u postupanju Regulatora u vezi sa zabranom davanja privilegovanog položaja nosiocima javnih funkcija tokom kampanje, kao i na uređivanje načina na koji će REM izveštavati o nalazima svog nadzora programa PMU tokom izborne kampanje.

„Ne smemo zaboraviti da nalaze monitoringa nad komercijalnim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću REM ni pola godine kasnije nije objavio. Uprkos obrazloženju REM-a, smatramo da nije postojala zakonska prepreka da REM sam sebi odredi intervale i način izveštavanja o nalazima monitoringa izbornih kampanja“, ocenjuje Vladana Jaraković.

Jaraković kaže da ne postoji nikakvo opravdanje za objedinjavanje javne rasprave o nacrtima 15 pravilnika, i dodaje da se u takvom postupanju ogleda lakoća sa kojom je REM prigrlio nedemokratsku praksu objedinjene rasprave o predlozima akata koju upražnjava naš parlament.

„Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje verovatno će stupiti na snagu oko 15 dana pre okončanja kampanje. Izbori za odbornike u Skupštini grada Beograda bili su izvesni još 3. marta ove godine, i REM je već tada trebalo da se fokusira na ovaj pravilnik, sprovede javnu raspravu i spreman dočeka raspisivanje izbora 2. aprila. Pritom, tekst koji je stavljen na javnu raspravu u neznatnom delu se razlikuje od Pravilnika usvojenog 2022. godine. Dakle, nije uložen poseban trud koji bi opravdao čekanje poslednjeg trenutka pred istek roka za usvajanje pravilnika. Sve to govori u prilog tome da je javna rasprava sprovedena pro forme“, zaključuje Jaraković.

Kampanja za izbore 2. juna uveliko traje i novi pravilnik će se, prema rečima Vladane Jaraković, u najboljem slučaju, primenjivati u poslednjih desetak dana pre izborne tišine. Do tada će za komercijalne medije važiti neobavezujuća preporuka.

„REM je odlučio da neće raditi sistematičan monitoring kampanje, već da će postupati isključivo po prijavama. Iskustvo Crte iz decembarske kampanje govori da REM po prijavama ne postupa u zakonskim rokovima i da blagonaklono gleda na očigledne povrede zakona koje dovode do stvaranja neravnopravnih izbornih uslova za učesnike kampanje. Dok god se REM suštinski ne reformiše, a pre svega dok svi članovi trenutnog saziva Saveta ovog tela ne budu razrešeni, odnosno dok ne budu snosili odgovornost za nezakonito postupanje REM-a, ne možemo očekivati nikakve pomake u medijskom izveštavanju o političkim akterima i izbornim kampanjama. Ni najsavršeniji pravilnici neće napraviti nikakvu promenu dok se ne desi promena u REM-u“, zaključuje Jaraković.

Šansu da pravilnici budu „popravljeni“ Ivana Stevanović vidi u najavljenim izmenama zakona, i pokušaju uvođenje u zakon odredbe o obaveznom emitovanju kvalitetnog programa.

Priliku za unapređenje rada REM-a Stevanović nalazi i u izboru novih članova Saveta Regulatora, koji prema novom Zakonu o elektronskim medijima moraju da budu izabrani godinu dana nakon stupanja na snagu zakona, a to je 4. novembar.

Procedura za izbor članova Saveta, koja je u nadležnosti Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, još nije pokrenuta i Stevanović smatra da to treba da bude jedan od prioriteta novog saziva skupštine.

Džabe ste predlagali Podaci iz izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi, koji je takođe usvojen na istoj sednici Saveta, pokazuju da su sugestije podneli United Media, Arena channels group, profesor u penziji dr Rade Veljanovski, RTS, RTV, Transparentnost Srbija, Televizija Hepi, RAB. Sugestije su zajednički podneli i udruženje CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija onlajn medija, Asocijacija medija, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija…