Vesti
04. 04. 2013.
Kontrola dobrovoljno kontrolisanih
Još jedan korak unazad! Kraj slobodnog informisanja! Vraćamo se u devedesete! Crvenocrna koalicija ponovo postaje vlasnik naših života! Tako i na sličan način je propraćena najava Vlade da se RTS više neće finansirati od pretplate i da će ubuduće biti na budžetu.
E, sada nam ostaje samo da zamislimo situaciju u kojoj Vlada, naprosto zgranuta komentarima i insinuacijama da ima veze sa samom sobom od pre dve decenije, odlučuje da odustane od svog predloga i vrati RTSu nezavisnost. A da čelnici Javnog servisa istog dana prihvate ponuđenu (vraćenu) šansu i u duhu slobodnog novinarstva u udarnom terminu prikažu profesionalno odrađenu priču o svim aspektima afere „kofer" i ulozi Ivice Dačića koja do sada nije rasvetljena.
Kada bi u zemlji postojalo bar 50 ljudi koji to mogu da zamisle sigurno bi već do sada organizovali skup u Takovskoj poput onih koji su se sasvim spontano dogodili kada je gašena Naša borba ili gušen Studio B. Umesto toga, većina je zasela za kompjutere i ispod svakog uznemirujućeg teksta o novoj bahatosti vlasti, izlila sve što im je na duši u vezi Javnog servisa koji su bili prinuđeni da finansiraju. Recimo: „Znam da ću i kroz budžet ja plaćati, ali mi je nekako lakše da indirektno plaćam za Žikinu šarenicu". Ili: „RTS je vaše pravo da sve domaće serije naučite napamet".
Na taj način svi smo se našli u paradoksalnoj situaciji jer je moralno, ispravno i profesionalno osuditi vlast koja želi da pod direktnu kontrolu stavi ne samo RTS već i RTV, a sve u ime i demokratije i građana koji imaju pravo na „istinu", dok građane manjeviše sa pravom čitav problem ne interesuje.
Svesni da su bar nekoliko decenija udaljeni od demokratije, a da su se sa slobodnim novinarstvom uglavnom razišli svi koji na bilo koji način zavise od vlasti i države (makar samo preko reklama), sa zadovoljstvom su prihvatili „poklon" da ne plaćaju pretplatu. I to je baš ono sa čim je vlast računala kada je budžetsko finansiranje predložila kao pomoć materijalno ugroženim građanima, što je NUNS okarakterisao kao „jeftinu demagogiju".
Jeftina jeste, ali živimo u sistemu gde je sve što je jeftino na ceni. A tako će, nažalost, ostati ma kako da se problem javnih servisa razreši. Da se ne lažemo - do sada su imali šansu da prosvete građane, nametnu im drugačiji kulturološki koncept i usmere ih ka poštovanju svih vrsta sloboda...
Da su hteli ili smeli, što nas opet vraća na nezavisnost - svaka vlast želi kontrolu, a nepismenim građanima, zavisnim od rijalitija, se najlakše upravlja. I zbog toga se verovatno i dogodilo da je u periodu od 2005. kada je nametnuta pretplata, emitovan serijal tipa 48 sati svadba u kom se mladoženja hvalio kako tuče mladu, a direktor RTSa Aleksandar Tijanić je to ocenio kao „izvanrednu sociopsihološku analizu, a ne odu nasilju".
Pa zbog čega bismo se plašili da će aktuelna vlast ukinuti takve sadržaje? A što se slobode tiče problem i nije tako jednostavan kao što se predstavlja. I državni fakulteti su finansirani iz budžeta pa im niko ne određuje ko će i po kom programu predavati, što bi moglo da se dogodi i u slučaju javnih servisa.
Ili ne bi, ako vlast tako odluči. Može joj se da oduzme slobode i preko budžeta, ali i preko pretplate za kojom patimo jer je ona i njen inicijator i realizator. Kontrolu već ima, a dodatna joj čak i nije potrebna - kontrolisaće one koji se već kontrolišu u skladu sa svakom vlašću.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.