Vesti
08. 04. 2013.
Bratsko-farmerski opijum za mase
Pregovori oko Kosova, visoka nezaposlenost? Ma, koga još briga za to, daj da vidimo da li će da se „smuvaju“ Uroš i Ava u „Velikom Bratu“... Ovih dana, virus rijaliti programa je mutirao u Srbiji i od velikog broja ljudi napravio TV zombije, često anestezirane i otuđene od stvarnosti u kojoj žive.
Jer, milione, koji svake večeri sede ispred malih ekrana, kao da više zanima ko se potukao na „Farmi“ od toga da li bi trebalo da odbacimo briselske ultimatume oko južne pokrajine.
Ako se u obzir uzme i činjenica o broju sati provedenih ispred televizora, nije ni čudo što su rijaliti programi doživeli drugu mladost u Srbiji. Srbi „gutaju“ emisije u kojima: učesnici jedni drugima prete smrću, pojedinci se hvale seksom sa devojčicama iz osnovne škole, a produkcija kako je u njihovoj emisiji oboren svetski rekord, jer je seks među učesnicima pao već prve večeri.
- Do sada smo reagovali na sve incidente, čak smo tužilaštvu dostavili materijal povodom izjave Ere Ojdanića, ali, jednostavno, ovakve emisije postoje svuda u svetu i ne mogu da se zabrane - kaže Goran Karadžić, član Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Naš sagovornik naglašava da, ipak, postoje predviđene kazne za emitere, ukoliko se incidenti ponove.
- S obzirom na to da stručnjaci upozoravaju da tek posle 20 dana u izolaciji počinje da se menja psiha kod takmičara, a da se ove emisije zasnivaju na izazivanju incidenata, prave probleme tek očekujemo. Najbolji lek za rijaliti virus je da ne gledamo to đubre od programa, pa će i TV stanice odustati od njega. Nažalost, rijaliti emisije u Srbiji prati i po dva i po miliona ljudi - konstatuje Karadžić.
Pomama za ovakvim programom se u Srbiju importuje u gotovim formatima, poput „Farme“ i „Velikog Brata“, koji su, inače, u velikoj meri prevaziđeni u Zapadnoj Evropi.
- Možda zvuči neprikladno, ali još je dobro dok je „Veliki Brat“ omiljen rijaliti u Srbiji, jer oni koji su popularni na Zapadu, još su nakaradniji.
Tako je u Holandiji trenutno hit emisija u kojoj takmičar simulira da je na električnoj stolici, a publika u transu viče: „Daj još struje!“ Verujte mi daje po ovom pitanju dobro što kaskamo za Evropom - ističe Karadžić.
Malo ko je očekivao da će se mračna vizija budućnosti iz filma „Trkač“ sa Arnoldom Švarcenegerom iz 1987. godine tako brzo obistiniti. U ovom filmu, vladajuća garnitura, i pored opšte ekonomske krize, uz pomoć TV kontrole čvrsto upravlja narodom. Najveća preokupacija narodnih masa je rijaliti emisija „Trkač“, u kojoj se takmičari jure i ubijaju...
Opsednutost TV ekranom, a naročito rijaliti programima, po svemu sudeći, ide naruku političkoj eliti.
- To je, hteli političari da priznaju ili ne, činjenica. Ko intenzivno gleda vesti na našim TV stanicama, taj ne može da ima dobru percepciju stvarnosti.
Buljimo u rijaliti programe, postajemo voajeri i želimo da zavirimo u tuđe živote. Televizija tako za ljude postaje neka vrsta projektora ličnih želja, lažnog izlaza i bekstva od surove stvarnosti, jer drugu alternativu nemaju.
Opsednutost televizijom je samo konačni ishod ekonomskog, ali i kulturnog stradanja - kaže sociolog Ratko Božović.
Televizor- „Porodično ognjište“
Za razliku od Srbije, Slovenija je na samom dnu zemalja po gledanju televizije.
U ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici uobičajeno je da se vikendom otputuje negde u prirodu, makar na izlet. Kod nas i nemaština „vezuje“ za dom - nema se novca za bilo kakve izlaske. I zahvaljujući tome, televizor je postao „deo porodice“, neka vrsta „ognjišta“ oko kojeg se svi okupljaju, uz koje se budi i uspavljuje.
Odložen prenos
Gledaoci u Srbiji mogli su da „uživaju“ u primitivnom ponašanju pojedinih takmičara i pored toga što se emituje odloženi prenos od nekoliko minuta, koliko je režiji potrebno da cenzuriše sve sporne scene. - Zbog propusta smo održali sastanak sa emiterima i upozorili ih da će biti kažnjeni ukoliko ponovo dođe do propusta - naglašava Goran Karadžić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.