Vesti
17. 05. 2013.
Pored ovih neprijatelja, šta će nam prijatelji?!
Odavno razveden od istine, srpski etar kao da je potpuno posvećen okretanju javnosti protiv ustanova od najvećeg ugleda, kao što je Crkva, ili protiv država dokazano naklonjenih Srbiji, kao što je Rusija Kada je Srbija svojevremeno bila rešila da postane najbolji prijatelj svim svojim zlotvorima, naivniji su pomislili da će nam ponestati dušmana.
Bojazan je, ispostavilo se, bila sasvim uzaludna, pošto su se srpske televizije pokazale neobično vešte u proizvodnji neprijatelja. I to tamo gde bi ih čovek najmanje očekivao: u Rusiji, zatim u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i u državama koje Amerikanci sa svojim krvoločnim saveznicima nameravaju da pokore.
Minulih dana, od „neprijatelja“ su najzastupljeniji bili sveštenici SPC, a sve zbog protestnog skupa „Ostajemo u Srbiji“ od 10. maja. Govori mitropolita Amfilohija i vladike Atanasija postali su najužarenije štivo TV izveštaja, naveliko citirano u svim informativnim emisijama. Naveliko, ali ne i nadugačko citirano. Sve stanice su, kao po naredbi, od reči dvojice sveštenika navodile samo one koje su, istrgnute iz celine njihovih govora, mogle da posluže kao slika i prilika nekakvih pretećih sadržaja, navodno izručenih sa govornice. Taj postupak izvrtanja istine nije naročito složen ili zahtevan. Pomislite samo kako bi mogao da izgleda sirov snimak govora: prosto je neizbežno da govornika u takvim okolnostima, kada ispred njega stoji masa od desetak hiljada ljudi koja ga sluša, ponesu osećanja i da bude izražajniji u obraćanju nego što bi inače bio; svaka rečenica, ako se istrgne od ostatka, lako može da zvuči i deluje zlokobnije nego što je uistinu bila; tako da je, uz malo montaže, prosečno pažljivom gledaocu moguće predstaviti svaki iole vatreniji deo govora kao nekakvu nedoličnu pretnju ili uvredu.
(Dalje od ostalih je u ovom „prilagođavanju istine“ otišla „Prva televizija“, koja je svoju središnju emisiju vesti od prošlog petka uveče skoro potpuno posvetila „ispadima“ vladika).
Ovdašnje televizije uredno nam poslužuju i vesti o događanjima u Siriji, državi trenutno najizloženijoj nasrtajima nezasitih zapadnih moćnika. To, međutim, nisu toliko vesti, koliko pristrasni propagandni blokovi u prilog tzv. pobunjenika, koji se bore za interese svojih pokrovitelja sa Zapada. Tako je u „Dnevniku“ RTS-a od 4. maja spikerka pročitala sledeću vest:
„Tela više od 60 civila pronađena su u sunitskoj četvrti u priobalnom sirijskom gradu Banijas, tvrde opozicioni aktivisti sirijske Opservatorije za ljudska prava. Kažu da su civili ubijeni tokom napada vojske i da stotine sunitskih porodica beže iz grada, strahujući od novog masakra.“
A 14. maja su mnoge ovdašnje televizije sasvim nekritički i bez ikakve ograde prenele „informaciju“ te Opservatorije za ljudska prava, da je u dvogodišnjim sukobima u Siriji stradalo bezmalo 100.000 osoba.
Od Srbije, zemlje koja iza sebe ima neposredno iskustvo sa UČK i raznim kosmetskim „masakrima“, najmanje što bi se moglo očekivati jeste da se prema ovakvim vestima odnosi sa potpunom uzdržanošću i oprezom, umesto što bezuslovno prenosi krajnje sumnjive i neproverene informacije. Možda o sadašnjem sirijskom režimu ne znamo dovoljno i nemamo razloga da ga držimo za prijateljski, ali nam svakako nije ni neprijatelj. Na drugoj strani, ovi isti koji se već dve godine iz petnih žila upiru da sruše taj režim – što će reći, SAD i saveznici – dokazano se služe najzlokobnijim podmetanjima zarad postizanja svojih imperijalnih ciljeva, kao što je nebrojeno puta potvrđeno i to da njihovi imperijalni ciljevi neizbežno nose sa sobom nesreće drugih naroda. Recimo, sirijskog. Recimo, srpskog. Utoliko je neshvatljivije ovoliko jednostrano izveštavanje o sirijskim sukobima.
Negativac sedmice ipak je bio Ilja Gorjačev, ruski politički aktivista uhapšen u Beogradu. Uz vest o njegovom hapšenju, u kojoj je Gorjačov obavezno nazivan ekstremistom i ultradesničarem, B92 je u svojim informativnim emisijama veliki prostor dala i svojoj dopisnici iz Moskve Aleksandri Godfroa, koja je saopštila sledeće:
„Prema optužnici u Rusiji, Ilja Gorjačov je za rusku istražnu komisiju direktni organizator i ideolog ozloglašene grupe BORN – Borbene organizacije ruskih nacionalista, koja se tereti za 11 ubistava, razbojništva i ilegalnu trgovinu oružjem. Ilja Gorjačov se sumnjiči da je u nekim ubistvima i direktno učestvovao. U ultranacionalističkim i desničarskim krugovima, Gorjačov je poznat pod nadimkom Student. Njegova ultradesničarska reputacija pretrpela je, ako tako možemo da kažemo, štetu, kada je bio svedok optužbe protiv dva člana BORN-a, osumnjičenih i optuženih za ubistvo jednog advokata i jedne novinarke.
Pre nego što se pojavio pred sudijom, Gorjačov je otišao iz Rusije i iz inostranstva prvo porekao svoja svedočenja, a potom ih potvrdio. Gorjačov je, prema biografskim podacima koje je sam objavljivao na internet sajtovima u Rusiji, bio čest gost u Srbiji, počevši od 2002. godine; 2003. godine, prema ruskim izvorima, Gorjačov je po ugledu na organizaciju ‚Obraz‘ osnovao prvo časopis ‘Ruski obraz’, a potom i političku organizaciju. U programu ove organizacije, koji se može naći na Internetu, prisustvuju ksenofobični, ženomrzački i fašistički stavovi. Ilja Gorjačov je, takođe, u Srbiji učestvovao na konferenciji ‚Stop haškoj tiraniji‘’ 2007. godine, u podršku haškog optuženika Vojislava Šešelja. Nekoliko puta je za izvesne ruske medije intervjuisao generala Božidara Delića. Istovremeno kada je Gorjačov uhapšen u Srbiji, u Ukrajini je uhapšen član bande BORN Mihail Volkov, koji je prema pisanju magazina ‚Komersant Ukrajina‘ pokušao tamo da se poveže sa naciskinhedsima, ali se njima nije dopala njegova ideja velikoruske imperije.“ Iskreno, ne pamti se da je ijedan ruski pojedinac, pa ni Vladimir Putin kada je dolazio u posetu Srbiji, dobio ovoliko prostora na talasima B92. Da ne pričamo o tome što, zbog veoma ostrašćenog držanja novinarke, svi ovi podaci moraju biti uzeti sa ozbiljnom sumnjom, barem dok ne budu potvrđeni od strane kakvog nepristrasnijeg izvora nego što je to B92.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.