Vesti
21. 08. 2013.
Katanci prete televizijama
Regionalne informativne kuće traže hitno povlačenje paketa medijskih zakona. Privatizacija bi uništila lokalne RTV, a 4.000 ljudi ostavila bez posla.
Regionalnii javni servisi postoje u većini država Evropske unije, samo su različito organizovani - negde su deo nacionalnog javnog servisa, a u nekim zemljama su posebna pravna lica. Evropske konvencije poznaju više načina njihovog finansiranja, među kojima je i - budžetsko.
Ovo je samo jedan od argumenata kojim medijski poslenici osporavaju nove propise koji će reorganizovati medijsku scenu Srbije. Ključna novina koju će doneti novi zakoni jeste povlačenje vlasništva države iz svih televizija, novina i radio-stanica, kao i privatizacija lokalnih medija.
Zbog toga zaposleni u medijima, okupljeni u Sindikatu novinara Srbije, Koalicija zaposlenih u medijima i Kragujevačkoj inicijativi, traže da država pod hitno povuče medijske zakone iz procedure i zajedno sa svim akterima pristupi pisanju propisa po meri građana.
- Nacrtima novih propisa centralna vlast želi svu kontrolu nad medijima, a lokalne novine i televizije namenjene su medijskim tajkunima koje predloženi propisi favorizuju - izričit je Zoran Veličković, direktor Radio-televizije Vranje i član Koalicije zaposlenih u medijima.
- Novi zakoni pisani su u zatvorenom krugu, u kom za nas nije bilo mesta. Tražimo zato od budućeg ministra kulture da medijske zakone povuče iz procedure i formira novu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici svih zainteresovanih strana.
Privatizacija lokalnih medija kako je predviđaju medijski zakoni, upozoravaju zaposleni, biće smrtna kazna za većinu informativnih kuća u provinciji. Oni procenjuju da će ovaj potez bez posla ostaviti najmanje 4.000 zaposlenih u lokalnim medijskim kućama.
Da povlačenje države iz medija nije uslov bez koga se ne može tvrdi direktor i urednik RTV Kragujevac Jovanka Marović. Ona kaže da vlast obmanjuje javnost tvrdnjama da je povlačenje države iz medija uslov Evropske unije. To potvrđuje i 9 regionalnih javnih servisa u Austriji ili čak 39 mađarskih. Regionalni javni servisi postoje i u najmlađoj članici - Hrvatskoj. Isti model ima, recimo, i Norveška.
- Pod firmom Evrope od nas se traži praktično gašenje lokalnih novina, radio i TV stanica, iako one u različitim oblicima postoje u mnogim državama EU - kaže Marovićeva. - U pojedinim njihov rad poklapa se sa regionima, dok su u Danskoj samostalna preduzeća. Predloženi zakoni koji predviđaju njihovu privatizaciju potpuno su suprotni Medijskoj strategiji i interesima građana.
Zaposleni u informativnim kućama upozoravaju da će ukoliko se država ogluši o njihove zateve i ostane pri medijskim zakonima kakvi su ušli u proceduru, započeti sa potpisivanjem peticije u svim delovima Srbije. Ukoliko ni to ne pomogne, kako kažu, svoje nezadovoljstvo pokazaće na uličnim protestima.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.