Vesti
22. 08. 2013.
RTS-u i RTV-u preti grčki scenario
Nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja bi možda ličila na grčki scenario, odnosno ukidanje državne televizije, kaže Saša Gajin, član radne grupe za izradu zakona o javnim medijskim servisima, povodom odluke da se ukine TV pretplata i da javni servisi pređu na državni budžet.
- Umesto da se ide na to da se javni servis razvija i učini ljudima interesantnim kvalitetnim sadržajem i informacijama, pokušava se da se javni servis veštački održi u životu, pa makar to bilo i na elementarnom nivou. Sa tog elementarnog nivoa nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja bi možda ličila na grčki scenario, ističe Gajin.
Da li ste kao radna grupa tražili odgovor od nadležnih zašto se odustaje od pretplate, odnosno naknade?
- Kao radna grupa tražili smo, ali nikad nismo dobili odgovor zašto se odustaje od pretplate, odnosno naknade. Ne znamo zašto se to radi i odakle ideja o prelasku na budžet.
Od koga ste tražili odgovor - Ministarstva kulture, Vlade Srbije...?
- Tražili smo odgovor od svih relevantnih činilaca. Dijaloga nije bilo, niti smo na posredan ili neposredan način došli do odgovora odakle ideja o budžeta.
Nikada nikakvog odgovora nije bilo. Ako je ideja o budžetu već zacementirana, trebalo bi se držati onoga što je dogovoreno ranije, da budžetsko finansiranje bude limitirano na dve godine, a da ministarstvo u međuvremenu nađe način kako da vrati finansiranje RTS i RTV na sistem pretplate.
Praktično ćete biti prinuđeni da rešenje o pretplati ugradite u zakon?
- To bi bilo idealno. Takvo rešenje imamo u pojedinim verzijama zakona koje smo radili u okviru radne grupe, ali već zakonsko obavezivanje da će se raditi na tome da se stvari vrate u normalu, jer je pretplata jedini opravdani način finansiranja javnog medijskog servisa, govori dosta. Važno je da javnost bude upoznata sa svim ovim nedoumicama.
Ali kako onda obezbediti nezavisnu uređivačku politiku ako se javni servis finansira iz državnog budžeta?
- Ako nema finansijske autonomije, nema ni uređivačke autonomije. Mislim da nije moguće u potpunosti odgovoriti na pitanje o uređivačkoj nezavisnosti javnog servisa ako se finansira iz budžeta, odnosno ako izvor finansiranja javnog servisa zavisi od političke volje vlasti.
U kojem pravcu ide zakon, koji će prvi put regulisati rad javnih servisa u Srbiji, konkretno RTS i RTV?
- Ranije nije postojao poseban zakon o javnim medijskim servisima. Ideja jednog dela radne grupe je bila da ta materija bude deo Zakona o elektronskim medijima. Prevladalo je rešenje da to bude poseban zakon. O tome govori i Medijska strategija.
Da li je bilo problema prilikom rada na izradi zakona?
- Prilikom rada na medijskim zakonima, a posebno na ovom, postojali su određeni problemi. Oni su se svodili na pokušaj nekih krugova koji se zanimaju za medijsko zakonodavstvo da utiču na sadržaj zakona. Oni su to pokušali neformalno, neinstitucionalno. Ne kroz rad radne grupe, javnu raspravu ili javnu polemiku. Javna rasprava mora da postoji, ali ne i da se na tajnim sastancima prepravljaju odredbe zakona.
O čemu se tačno radi? Da li su političari pokušali da izvrše uticaj?
- Ne, reč je o tome da su oni koji su zainteresovani za sadržinu zakona, a to nisu samo političari, već i ljudi koji se bave biznisom u toj oblasti, pa i pojedinci iz međunarodnih organizacija, ali ne iz Evropske unije. EU nije nikako doprinela toj pojavi. Ti krugovi su pokušali na zaobilazan način da utiču na sadržinu pojedinih odredbi, afirmišući neke svoje partikularne interese.
Taj problem je postojao i ranije, kada je rađen nov zakon o javnim medijskim servisima?
- Taj problem je eskalirao kad je rađen nov zakon o javnim medijskim servisima.
Napravljena je tajna radna grupa za koju se ne zna ko ju je sačinjavao, ko su bili autori nacrta zakona o javnim servisima. Ta tajna radna grupa je pripremila nacrt zakona koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a da niko iz ministarstva nije učestvovao u njegovoj izradi, niko od ljudi koji su u radnoj grupi... Pošto je reč o temi od posebnog interesa za demokratski poredak, a javni medijski servisi su jedan od stubova demokratije, neprihvatljivo je da se zakon o javnim medijskim servisima radi u okviru tajnih radnih grupa.
Šta su oni tačno pokušali da proguraju kroz zakon?
- Poseban problem je što se na zakonima radilo u tajnosti i to je kulminiralo, pa su i NUNS i CUPS (Centar za unapređivanje pravnih studija) tražili od Ministarstva kulture da nam dostavi informaciju o tome ko su autori tog zakona i ko je, i po čijem nalogu to radio. Čak nema nikakve odluke ministra da se radi na tom zakonu koji i danas stoji na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a to je nedopustivo. Kako se dogodilo da neko dođe u ministarstvo i spusti na sto zakon koji je urađen negde drugde?
Medijsko zakonodavstvo
Šta ste u radnoj grupi hteli da postignete novim medijskim zakonodavstvom?
- Definisali smo javni interes u sferi javnog informisanja, što je prvi put da se u zakonodavstvu govori šta je javni interes, interes svih nas, građana, u sferi javnog informisanja, a onda smo pokušali da vežemo te precizno definisane javne interese za funkciju javnog servisa. Hteli smo da postignemo uređivačku i ekonomsku nezavisnost javnog servisa i potrebu zadovoljavanja javnog interesa.
Na početku rada smo dobili da se javni servis neće finansirati iz pretplate, već iz budžeta, što je rečeno na dramatičan način. Tada smo ušli u neku vrstu konfrontacije ideja.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.