Vesti

29. 08. 2013.

Autor: Marko Prelević Izvor: Nedeljnik

Kiparske banke su pucale od novca srpskih “patriota”

Kostas Vaksevanis, najpoznatiji grčki novinar, koji je uhapšen prošle jeseni nakon što je u svom magazinu Hot Doc objavio listu od 2.000 ljudi s tajnim računima u švajcarskim bankama - zbog čega je uhapšen i čeka suđenje, iako su u njegovu odbranu stali i Njujork Tajms, i Gardijan, i Žoze Manuel Barozo i Bela kuća - i čovek koji je proveo devedesete na prostorima bivše Jugoslavije, za Nedeljnik je govorio o „kiparskim milijardama“, putu Srbije ka EU, tabloidizaciji medijske scene i tamo i ovde, Edvardu Snoudenu, Angeli Merkel, Zlatnoj zori...

 

Kad je Kostas Vaksevanis, jedan od najpoznatijih grčkih novinara srednje generacije, pokrenuo Hot Doc, novi njuzmagazin na helenskom medijskom nebu, nije mogao ni da sanja da će baš zbog njega završiti iza rešetaka. Čovek koji je preturio dosta toga preko glave, i s reporterskom beležnicom prošao ceo svet - a nekoliko godina proveo u Srbiji, Bosni, na Kosovu, gde god je bilo rata i, još važnije, gde god je bilo dobre priče - sedeo je oči u oči s ratnim zločincima, s ubicama, s osuđenicima na smrt, s vojnicima, ali tek kad se zamerio bankarima, shvatio je gde živi.

Prošlog oktobra, Vaksevanis je uhapšen pošto je njegov Hot Doc objavio „Lagardinu listu“, spisak na kojem je bilo 1.991 ime Grka koji poseduju tajne račune u švajcarskoj banci HSBC, sugerisavši da se radi o onima koji izbegavaju poreze. Optužen je za „uplitanje u osetljive lične podatke“. Vaksevanis je pušten iz zatvora posle svega nekoliko sati, ali je samo dan kasnije izveden pred sud. Posle uzbunjivanja javnosti širom sveta - Njujork Tajms je objavio uvodnik na naslovnoj strani pod naslovom „Grčka uhapsila glasnika“, a ubrzo je i iz Bele kuće stigao signal da bi Atina mogla da dobije packe - grčka vlada je popustila, pa je Vaksevanis izašao na slobodu. Samo privremeno, pošto je novo suđenje zakazano za oktobar.

Njegove prve reči po izlasku iz sudnice bile su pozajmljeni citat Džordža Orvela: „Novinarstvo je kad objavite nešto što neko ne želi da se objavi. Sve ostalo je samo PR.“ Ovog leta, Vaksevanis se ponovo oglasio, u engleskom Gardijanu, otvorenim pismom Žoze Manuelu Barozu, predsedniku Evropske komisije. U tom tekstu ponovo je govorio o slobodi govora i slobodi štampe, o uplitanju vlade u rad novinara, o pritisku na njegove, ali i sve ostale novinare. O svemu tome, ali i o tabloidizaciji Balkana, o srpskom pitanju, o „kiparskom novcu“ koji je stizao avionima iz Beograda, o budućnosti Evropske unije i pohlepi banaka, i o neizbežnoj Angeli Merkel, najčitaniji grčki novinar pričao je i za Nedeljnik.

Uhapsili su vas zbog „ugrožavanja privatnosti“ ljudi koji su imali tajne račune u švajcarskim bankama. Nedeljnik je nedavno otkrio da su tokom devedesetih milioni dolara izneti iz Srbije, uglavnom na Kipar, i netragom nestali, niti je iko za to odgovarao. Hoće li Grčka preuzeti srpski scenario i osloboditi krivce?

Optužnica protiv mene jeste bila zbog narušavanja privatnosti, ali nikakvog narušavanja nije bilo. Mi nismo objavili koliko je novca na kom računu, već samo imena vlasnika. Ali, čak i da je bilo prestupa, mnogo je važniji javni interes. Ne možemo zakon koji štiti neplatiše poreza da nazivamo demokratskim, ili čak legitimnim. Evo, u mom slučaju, ministar je optužen da je prikrivao informacije, a ja sam optužen što sam te iste informacije otkrio. Vlasti koriste zakon da pokriju svoje nelegalne radnje. A ako im taj zakon ne bude valjao, samo će izglasati drugi.

Veoma se dobro sećam šta se dešavalo kod vas devedesetih, jer sam tada bio tu.

Prvo u Bosni, potom na Kosovu. A dogodilo se ono što se obično i dešava. Vlast i moć su kao paravan i kao opravdanje za sva zlodela i bogaćenje koristili velikim i teškim nacionalističkim rečima. Kiparske banke bile su krcate depozitima srpskih „patriota“. Taj je novac zarađen krijumčarenjem oružja i droge. Ti su ljudi bili voljni da ugroze sopstvenu državu samo da se obogate.

Ironija je što se isto to događalo „patriotama“ s druge strane nišana. Imate i onaj slučaj da su ljudi koji vode Kosovo vodili i crno tržište ljudskih organa.

Vlasti svuda imaju istu tendenciju. Jedini način da se to predupredi jeste javna odgovornost i transparentnost.

Svega nekoliko meseci po vašem slučaju, dogodio se jedan koji je uzdrmao ceo svet, a i dalje je tako - Edvard Snouden i njegovo objavljivanje tajnih dokumenata o projektima nadziranja...

To što se desilo Snoudenu stvarno je tragično. Zemlje koje su žrtve američke obaveštajne službe i špijunaže trebalo je da zaštite čoveka koji je objavio šta su im radili „saveznici“. A oni su bili na prvoj liniji gonjenja. To ne pokazuje samo koristoljubivost u politici i diplomatiji, već i nešto mnogo ozbiljnije. U Evropi, kontinentu tradicionalne demokratije, više ne postoji ni društveni otpor ni politički moral. Ne postoje ni lideri koji umeju da se suprotstave i isteraju svoje. Svima je stalo do promocije sopstvenog napretka, a ne napretka svojih zemalja.

To nas neizbežno dovodi do medija, koji su na Balkanu, barem oni tabloidni, nekako uvek uz vladu. Ako se vlada promeni, menjaće se i oni, nikakav problem, zaboravivši na sve što su objavljivali do pre samo nekoliko nedelja ili meseci.

Kako je u Grčkoj?

I u Srbiji i u Grčkoj ima mnogo preplitanja. Novinari, koji bi trebalo da budu četvrta vlast, suprotstavljena ostalim trima, postali su njihov deo. Ne postoje tradicionalni izdavači. Postoje samo biznismeni koji dobijaju poslove od vlade i u isto vreme imaju televiziju, novine, radio, kako bi održali tu vezu s političarima. Kako bi ucenjivali jedni druge. Novinari su postali deo ove korupcije.

U Srbiji je još gore: naši tabloidi postali su neka vrsta prekog suda - kad vidite nekog na naslovnoj strani, možete da budete sigurni da će uskoro biti uhapšen. Događa li se ovo u pravim demokratijama?

To je igra moći, a ne demokratija. U narednim godinama će stvari možda postati nešto delikatnije, ali veza sa moći će ostati - ta gnusna veza - ako novinari ne budu bili ono što treba da budu. Znate šta će biti naredna faza? Izglasaće zakone koji će izgledati demokratski, na primer onaj o „ličnim podacima“, kako bi se zaštitili. Novinari neće moći da objavljuju ništa. Sve će biti proglašeno za „lične podatke“, i izgledaće demokratski. Biće i zakona koji će kažnjavati novinare i štititi ljude od odgovornosti. A u oba slučaja rezultat će biti isti: novinarstvo koje neće moći da brani ni sebe ni ljude.

Javni servis u Srbiji u teškoj je situaciji, ali je u Grčkoj još gore - nacionalna televizija ERT je ugašena u junu, i više od 2.000 ljudi je ostalo bez posla. Kako izgleda Grčka bez javnog servisa?

ERT je bila javna televizija, koju je svaka vlada posmatrala kao svoju, vladinu televiziju. Sve što se dešavalo loše, posledica je toga. Ovde se ne radi samo o televiziji, već o nečemu mnogo gorem - o ukidanju javnosti, i to koristeći kao izgovor stvari za koje je vlada sama kriva. Bolnice se zatvaraju jer je potrošen novac na instrumente, škole jer su kontraproduktivne, i tako dalje. A u isto vreme, deca političara idu u privatne škole. Ovde se primenjuje zakon džungle. Ljudima se oduzima svaka socijalna pomoć zbog političkih interesa.

Sa takvim novinarstvom i s takvom medijskom scenom, nije ni čudo što ekstremisti dobijaju svoje mesto pod suncem. U Grčkoj je, znamo to i ovde, sve jača Zlatna zora. Zar nije apsurdno da ekstremna desnica jača baš u zemljama koje su najviše propatile tokom Drugog svetskog rata, kao što su Srbija i Grčka?

Nije dovoljno da jedan narod stvara istoriju, već i da je se seća, kako se ne bi ponovila. Jer, kad se ponovi, ponovi se kao farsa. Časna i ponosna istorija nije dovoljna da odvrati neuke. Fašizam je u porastu jer on ne drži do odgovornosti. Samo optužuje i svaljuje krivicu. Oni koji su živeli bez vrednosti, bez sećanja, samo u slavu novca, sada ostaju bez tog novca, i treba im neko koga će okriviti. Fašizam uvek pronađe nekoga koga će okriviti, kako on ne bi bio kriv. Imigrante, homoseksualce, različite. U Grčkoj, Samarasova partija, zajedno s partijama političke desnice, na najgori mogući način, u predizbornoj kampanji, potegla je pitanje imigranata, kako ne bi izgubili glasače od Zlatne zore. A rezultat je da grčko društvo postaje blisko fašističkim pogledima koji se nikad nisu nalazili u njegovoj strukturi.

Kad smo već kod novca, kako se grčka vlada i narod bore s otplatom duga i sa „stezanjem kaiša“ koje su nametnule Nemačka i Evropska unija?

Vlada je sasvim na liniji percepcije štednje Angele Merkel. Jug je kolabirao, dok je sever sve bogatiji. Oni ljudima nameću osećaj krivice, pominjući neke parazitske fenomene. Govore Grcima da su mere štednje sami izazvali, jer su išli u klubove i pili buzuki, govore Italijanima da su sami krivi jer vole dobro da se oblače, govore Špancima da previše vole vino. Da, postojali su parazitski fenomeni, ali uglavnom oni koje su stvorile banke, svojim pozajmicama i fondovima. Kriza u Evropi je sistemska kriza. Jedino što imamo zajedničko s Evropom je valuta. I ništa više - ni ekonomiju, ni politiku. Tako se problemi ne rešavaju, već samo postaju gori. Nemačka donosi odluke u svoju korist, ne u korist ujedinjene Evrope.

Hrvatska je postala 28. članica Evropske unije, i sada će nastupiti zatišje pre sledećeg proširenja, kada bi u evropsko društvo trebalo da bude primljena i Srbija. Ako Evropska unija tada bude postojala...

Ako EU nastavi putem kojim je krenula, postaće finansijski zavisna i raspašće se. Kad neka država-članica SAD ima probleme, pojavi se jedinstvena vladina strategija, i onda se to reši. A u Evropi nije tako. Oni snižavaju standarde ljudi, oni donose nezaposlenost i recesiju. Kojoj Evropi pomaže Brisel? Evropi ljudi ili Evropi banaka, koje i dalje daju kredite s visokim kamatnim stopama?

Evropa bi trebalo da bude mnogo više od politike Angele Merkel ili od sedišta banke Goldman Saks u Londonu. Ona bi trebalo da predstavlja ljude, kulturu, solidarnost, različitost. I samo će takva Evropa moći da preživi, a ne ona druga.

Od Srbije se neformalno očekuje da i formalno prizna Kosovo, ne bi li ušla u evropsku porodicu. Je li to dobar „dil“?

Srbi će odlučiti šta žele. Ali, za mene, kao stanovnika Evropske unije, pitanje je šta će Srbi raditi kad već uđu u EU. Na to pitanje će morati da nađu odgovor, kad je već Evropska unija pokazala svoje drugo lice.

Mislite li da su granice na Balkanu nacrtane ili će biti još konflikata?

Ne znam, ali je istorijski poznato da je nacionalizam ključ za nemire. Znao sam dva momka iz Sarajeva, koji su bili cimeri i najbolji prijatelji, a onda su postali vođe suprotstavljenih armija. Nacionalizam je „crna magija“ istorije.

Glamurozan i zavodljiv, ali bez esencije.

Vaš Hot Doc je jedan od najmlađih njuzmagazina u Grčkoj, ali je već postao veoma uticajan i tiražan, i to u svetu u kojem je sve manje štampanih novina, kad se svi prebacuju onlajn. Ima li novinarstvo budućnost?

Put ka nezavisnom novinarstvu je težak, bilo da se radi o štampi ili onlajnu.

Mi smo otkrili mnogo toga o bankama u Grčkoj, ali niko nas ne prenosi, i niko nas ne podržava, jer banke daju pozajmice i reklame. Ako želite da se bavite nezavisnim novinarstvom, morate da imate mnogo jak želudac. Budućnost, istina, leži u digitalnom izdavaštvu. Ono ništa ne košta, ali traži i mnogo obrazovanijeg korisnika. I dalje ima ljudi koji se jednostavno ne snalaze na internetu. Ali je glavno pitanje kakvo će novinarstvo biti u budućnosti, ne kakvi mediji. A naš odgovor je moderno, tačno novinarstvo, koje je iznad svega i pre svega nezavisno.