Vesti
30. 08. 2013.
Jovanka u bolnici, dijagnoza u tabloidima
Zašto su čelni ljudi Kliničkog centra Srbije prekršili zakon kada su javnosti otkrili detalje lošeg zdravstvenogstanja Titove udovice Jovanke Broz i šta o tome misli direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević.
Za svaku je pohvalu potez lekara Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije koji su tog popodneva, 23. avgusta, dok su se borili za život Jovanke Broz, stigli da je pitaju da li želi da se podaci o njenom zdravstvenom stanju podele sa srpskom javnošću. Jer, da je nisu pitali, ozbiljno bi povredili njena prava kao pacijenta i kao građanina.
Tvrdnju o „usmenoj saglasnosti“ izneli su zvaničnici Kliničkog centra Srbije kao odgovor na kritiku poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, što su izneli niz detalja o njenim zdravstvenom stanju i time medijima dali podatke koji se po zakonu nikako ne bi smeli objavljivati bez izričite saglasnosti. Šabić je ubrzo pokrenuo nadzor nad primenom Zakona za zaštitu podataka o ličnosti u KCS. Ovlašćena lica poverenika, posle neposrednog nadzora u Kliničkom centru, utvrdili su da ne postoji zakonom predviđena pismena saglasnost za obradu podataka.
Predstavnici KCS ostali su pri tvrdnji da je saglasnost uzeta usmeno „jer su kao lekari procenili da ne treba time da je opterećuju u tom trenutku, da ona razmišlja šta je potpisala jer nije u dobrom zdravstvenom stanju“. Saglasnost je, prema navodima iz KCS, usmeno dobijena i „to još prvog dana 23. 8. 2013. godine, kada je Jovanka Broz primljenau Urgentni centar oko 17.15, pre početka konferencije za štampu“.
Ali, ako se pogledaju prve izjave zvaničnika KCS, jasno je da Jovanka Broz tog dana kada je primljena u bolnicu nije bila u stanju da daje bilo kakvu saglasnost. Direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar je saopštio da je ona u izuzetno teškom zdravstvenom stanju i da se lekari bore za njen život.
„Prvi rezultati pokazuju na početak sepse“, rekao je Lončar i naveo da je Jovanka Broz primljena u polusvesnomstanju sa dekubitnim ranama i većom ranom na grudnom košu. On je dodao i da je Titova udovica primljena u Urgentni centar u veoma zapuštenom stanju i da je dovedena u pratnji dvoje rođaka kada više nije mogla da se protivi lečenju.
Direktor Kliničkog centra Srbije profesor dr Miljko Ristić izneo je još detaljnije podatke. On je za jedan tabloid potvrdio da je Jovanka Broz primljena u bolnicu s jako niskim krvnim pritiskom i u pospanom stanju.
„Jovanka Broz je primljena u stanju dehidriranosti i s jednim vidom pomućene svesti, u pospanom stanju. Po telu ima rane, dekubituse od dugotrajnog ležanja, a i gojazna je. Ima rane na dojci i na bokovima.
Stigla je u zapuštenom stanju, i fizički i higijenski. U takvom stanju nalazi se osoba koja se danima nije uredno hranila niti uzimala tečnost. Vidi se i da se duže vreme nije prala“, rekao je Ristić. Prema njegovim podacima, Jovanka je „zbog opšteg stanja, na granici životne opasnosti“.
I baš zbog ovakvih izjava čelnih ljudi Kliničkog centra jasno je da Jovanka Broz nije bila u stanju da daje „usmeno ili bilo kakvu drugu saglasnost i da je u pravu Šabić što je optužio KCS da takvim saopštenjem dezinformiše javnost. „Razumljivo je pojačano interesovanje za zdravstveno stanje Jovanke Broz, ali objavljivanje informacija o pomućenoj svesti, problemima sa mokrenjem, o ranama na telu i grudima, poodmaklom stadijumu kancera je ne samo mučno i nepotrebno, nego i nedopustivo“, smatra Šabić.
Po zakonu, pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se isključivo u pismenom obliku koji sadrži oznaku podataka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njihovog korišćenja. Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević objašnjava za Novi magazin da Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zaštiti pacijenata predviđaju obavezu čuvanja lekarske tajne.
„Obavezu čuvanja lekarske tajne prepoznaje i Krivični zakonik u slučaju slobodnih profesija kao što su lekariili advokati. Lekarska tajna podrazumeva da o pacijentu mogu biti javno saopšteni samo osnovni podaci, odnosno da li je bolest teška ili laka, da li je pacijent životno ugrožen i kada se može očekivati oporavak. Sve više od toga je odavanje tajne na koju pacijent ima pravo, a lekar obavezu. To što je u konkretnom slučaju osoba javna ličnost, ništa ne menja“, kaže Tatjana Radosavljević. Ona u potpunosti podržava akciju povereni Šabića.
„Zašto bi javnost čak i u slučaju javnih ličnosti znala kakve su nečije životne navike, od koje tačno bolesti pacijent boluje? Konačno, reakcija Rodoljuba Šabića je bila ne samo u skladu sa zakonom, već i u skladu sa etičkim kodeksima koji su prekršeni verovatn nenamerno.
Naprosto, lekarima je često teško da naprave razliku između toga šta jeste, a šta nije privatnost, odnosno tajnost podataka. I ne samo to, izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđaju sada da obavezu čuvanja lekarske tajne ima ne samo lekar koji leči pacijenta, već svi zdravstveni radnici i oni koji uopšte ne učestvuju u lečenju određenog bolesnika“, objašnjava direktorka Lekarske komore.
Ipak, slučaj udovice doživotnog predsednika SFRJ Jovanke Broz nije prvi, niti je izuzetak. Često imamo priliku da čitamo i da slušamo kada je i u kom stanju neka javna ličnost primljena na lečenje, a onda dijagnoze, procene i detalje iz dana u dan. „Nažalost, takve stvari su česte. Lekar možda iz najbolje namere da obavesti javnost prelazi granicu, čak i kada nije reč o javnim ličnostima. Previše je članaka koji se bave bolešću pacijenata na krajnje neprimeren način i ja ne želim da poverujem da je reč o želji za senzacionalizmom kod mojih kolega. Pre verujem da je u pitanju loša procena“, zaključuje Tatjana Radosavljević.
Šabić: Službena lica nezakonito daju podatke
„Izuzetno veliki broj medija izveštavao je o zdravstvenom stanju Jovanke Broz objavljujući podatke koji se po zakonu nikako ne bi smeli objavljivati bez njene saglasnosti. Apelujem na medije da sa ovakvim izveštavanjem prestanu i da način izveštavanja preispitaju sa stanovišta, pre svega, etičkih principa sopstvene struke. Istovremeno naglašavam da za nepoštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu odgovorni mediji već, kao i u svakoj sličnoj situaciji, službena lica koja podatke o ličnosti kojima raspolažu medijima stavljaju na raspolaganje protivno zakonu“, saopštio je poverenik Rodoljub Šabić.
Svedok epohe
Jovanka Budisavljević Broz rođena je u decembru 1924. u Lici. Prvoborac tokom Drugog svetskog rata, isticala se u borbi protiv okupatora. Ranjena je 1943. u nogu i dobila je dva Ordena za hrabrost. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine, a bili su u braku od 1952. do njegove smrti 1980. Sredinom sedamdesetih njihov brak je ušao u krizu i od tada je živela u nekoj vrsti kućnog pritvora. Oduzeta su joj dokumenta i lične stvari, ali je živela u vili na Dedinju sa poslugom i vozačem.
Niko nikada nije imao pristup toj vili, a fotografije unutrašnjosti nisu objavljene. Prema njenim tvrdnjama, u toj vili krov je prokišnjavao i uslovi za život nisu bili najbolji. Promenom vlasti došlo je i do promene stava zvaničnika prema Titovoj udovici. Ministar Rasim Ljajić ju je posetio 2006, a 2009. je dobila ličnu kartu i pasoš.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.