Vesti
09. 12. 2013.
Pismo koje je šokiralo javnost
Dragi čitaoci, čestitamo! Uspeli ste jedan dan da izdržite u koži novinara.
Nama je tako svaki dan.
Preteće pismo koje ste juče dobili uz „Blic“ svakodnevica je koju žive novinari u Srbiji. Izvinite ako smo vas uplašili, nadamo se da nas sada bolje razumete.
Sudeći po usijanim redakcijskim telefonskim linijama, pismo vas je šokiralo.
Rekli ste nam da smo vas uplašili i uznemirili. Jesmo, priznajemo.
Nismo hteli da vas previše uznemirimo, već samo da vas upoznamo sa tim šta sve sa sobom nosi istraživačko novinarstvo, danas, u Srbiji. Izgleda da smo uspeli.
Pismo sa pretećim porukama deo je kampanje koja ima za cilj da ukaže na težak položaj novinara koji se bave ozbiljnim i profesionalnim istraživanjima.
Kampanju su pokrenuli Komisija za istraživanje ubistava novinara i Kancelarija za slobodu medija OEBS-a.
Vaši čitaoci mogu sada da shvate kako se mi svakodnevno osećamo kada nam stignu ovakve poruke. Ove pretnje, konkretno, dobijali smo Brankica Stanković i ja, ali dobijaju ih svakodnevno i svakim danom sve više naše kolege koje otkrivaju nedela.
Nije samo reč o pretnjama, već su često i meta nasilnih akata. Imamo tri ubijena novinara - Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića.
Ubistvima naših kolega prethodile su pretnje - kaže za “Blic” Veran Matić, glavni i odgovorni urednik TV B92, pokretač kampanje.
U Srbiji trenutno rade četiri novinara koja su godinama pod pratnjom policije.
To nije normalno stanje. Zaštitu novinar može da dobije na nedelju-dve dok se problem ne reši, a svi smo nekako pristali na to, na pretnje i kao profesija nismo dali snažan odgovor. Desi se da neko od napadača bude identifikovan, a nekoliko slučajeva je i procesuirano. Ključna je stvar da se pretnje prijavljuju. Jedino se tako može graditi kultura bezbednosti - dodaje Matić.
Kampanja o teškom položaju novinara biće internacionalna. Pored „Blica“, pismo je podeljeno uz „Politiku“ i „Danas“. Spot i materijali prevedeni su na engleski i ruski jezik i distribuiraće ih Kancelarija za slobodu medija OEBS-a iz Beča svima koji budu želeli da koriste ove podatke.
Matić tvrdi da Komisija za istraživanje ubistava novinara i tužilaštvo radi više nego ikad.
Nedavno smo imali slučaj da je zabeleženo svedočenje jednog sugrađanina, koji je dao izjavu u nevladinoj organizaciji da je video ubicu Slavka Ćuruvije. Bio je nekoliko metara od mesta ubistva, a ubica je prošao pored njega - poručuje Matić.
Matić kaže da bivši šef DB Rade Marković ima povlašćen položaj u zatvoru i pita se ko je to dozvolio.
Njegova saradnja je važna ali postoji još bar pet osoba od kojih su neke na slobodi i koje su učestvovale u samoj egzekuciji i koji nas mogu dovesti od sudskog procesa - rekao je Matić.
Pismo
Hoćeš da znaš istinu? Hoćeš da otkriješ šta se krije iza svega? Ili hoćeš da te mrak pojede? Ovo nije igra, ovde život malo vredi i zato bolje pazi šta radiš.
Misliš, kao, nisam ja bitan, ja sam mali, samo se interesujem, neće meni ništa... Pa nije, brate, svi ste vi bitni, svi koji čačkate, čitate, pričate, svi vi koji hoćete da znate... Isterujete, kao, neku istinu... Pusti istinu, nemoj bedu na vrat da navlačiš.
Ne treba ti to. Živi svoj život. Imaš svoju porodicu, svoje prijatelje, čuvaj ih... Ne želiš da im praviš problem. Bolje zato pazi šta čitaš i gde zabadaš nos. Ne znaš ni ko sam, ni šta sam, ni šta mogu da ti uradim. Ali ja znam ko si ti i gde živiš, i šta radiš. Mogu sutra da ti priđem na ulici, da ti uđem u kuću... Nećeš ni znati, nećeš me ni videti. Mogu da te povredim i nikom ništa.
Jer ja sam tu uvek i vidim te i ne možeš mi pobeći. www.istina.co
Krajnji je čas
Glavna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović kaže da se uredništvo nadalo da će ove pretnje izazvati osećanje solidarnosti čitalaca sa novinarima.
„Ta je nada možda bila naivna, ali mora da se zna da u Srbiji ubice novinara ostaju nekažnjene i još nam se rugaju i prete.
Žao mi je što su se čitaoci uznemirili, ali krajnji je čas da se svi uznemirimo. I da zahtevamo da prestane zastrašivanje, i vas i nas“, poručila je Smajlovićeva.
Bela knjiga o napadu na novinara
Od svih novinarskih asocijacija prikupljene su pretnje i teškoće na koje su novinari nailazili i od tih informacija se pravi bela knjiga. Tu će biti zabeleženi i nerešeni slučajevi napada na novinare.
Komentari (2)
ostavi komentar11.12.
2013.
ni pedlja nazad
ako u lancu novinara neko popusti -ostali su meta .Jedinstvenost u odbrani ugleda i dostojanstvo profesije- ne prodavati se za malo mira ili benefita.Trag koji je zaorala Brankica jest bio gadan ali i častan..
Odgovori10.12.
2013.
PISMO NIJE IGRA
Bez obzira kome je, zapravo, tekst u pismu namenjen, na sveopštu žalost, nezgrapno je sačinjen. Javnom mnjenju-narodu, političkoj strukturi, vlasti, kriminalnoj ili tajkunskoj eliti, istražnim organima, policiji, sudstvu, društvenoj zajednici u celini, morao je biti svrsishodnije-delotvornije, osmišljenije, jasnije iskazan i napisan.
OdgovoriŠta se, od koga, očekuje ovim pismom? Šta je kome saopšteno?
Znamo, spletom nesrećnih, zlih, okolnosti po ceo srpski narod, devedesetih godina učinjena su strahovita zlodela u kojima su stradali i pojedini novinari. Ubistva su bila posledica psihopatološkog stanja pojedinaca u totalnoj bedi ljudskog uma. Poželimo, ne daj Bože, da se ta zlodela nikada više ne ponove.
Da li je cilj pisma bio da narod izvrši javni pritisak na merodavne organe vlasti, kako bi, posle toliko godina odugovlačenja, zataškavanja, ubice novinara, konačno, već jednom, bile procesuirane i po zakonu kažnjene za svoje zločine učinjene iz gnusnih pobuda nekih moćnika toga doba.
Očigledno je, za neka ubistva novinara prikupljeno je dovoljno dokaznog materjala. Šta se sada, posle toliko godina događa, da se i dalje odugovlači. To je trebalo jasno i nedvosmisleno upitati organe današnje vlasti.
Cenzura, samocenzura, nije isključivo problem novinara, pojedinca. Mediji su, kao organizaciona celina nečije vlasništvo ili su, manje ili više pod nečijom patronažom i kontrolom. Iz tih razloga, novinar je, uobičajeno, bez obzira na sopstveno znanje, sposobnost i istinoljubivost i željom da informiše javnost, nemoćan da objavi ono što je u stvarnom i zajedničkom interesu društvene zajednice.
Strahovi, socijalna beda novinarske profesije, korupcija, nesloboda u informisanju naroda neće se samo od sebe iskoreniti, ali se mogu, makar, svesti na podnošljivu meru. Toga neće biti sve dok se ne dogode promene u poimanju novinarske delatnosti, njihove delotvornosti u društvenoj zajednici, čemu mogu da doprinesu naročito intelektualna elita uz neophodnu podršku političke strukture na vlasti.