Vesti
18. 12. 2013.
List kažnjen za tekst od pre 19 godina?!
Urednik i nedeljnik "Svetlost", koji više ne izlazi, moraju po presudi da plate 790.000 dinara za tekst objavljen juna 1994. godine.
Apelacioni sud u Kragujevcu presudio je da urednik Miroslav Jovanović i nedeljnik "Svetlost", koji više ne izlazi, plate 790.000 dinara zbog teksta koji je objavljen pre 19 godina i štete koju su pretpreli vlasnici jedne privatne apoteke, saopšteno je danas u Kragujevcu.
Sud je izrekao kaznu Jovanoviću i nedeljniku "Svetlost" za materijalnu i nematerijalnu štetu po tužbi privatnih tužilaca koji su tražili više od 22 miliona dinara. Radi se o tekstu koji je pod nazivom "Otimanje" objavljen 9. juna 1994 godine, kada je odgovorni urednik "Svetlosti" bio Miroslav Jovanović.
Jovanović, danas uređuje nedeljnik "Kragujevačke novine" osnovane 2009. godine, a "Svetlost" je upisana u Ageniciji za privredni registar, ali novine pod tim imenom više ne izlaze.
Na konferenciji za novinare, Jovanović je rekao da će iznos za plaćanje po presudi dostići blizu milion dinara uz sudske troškove i zateznu kamatu.
On je naveo da je u pravosnažnoj presudi sporno to što sud nije primenjivao Zakon o informisanju iz 90-ih godine, prema kojem se tužba za naknadu štete može da podnese samo protiv osnivača ili izdavača javnog glasila, što je u konretnom slučaju bilo Novinsko i
grafičko preduzeće "Svetlost" iz Kragujevca.
"Ta vrsta odgovornosti po tada važećem zakonu nije padala na pojedinca, urednika ili novinara", rekao je Jovanović i naveo da se zbog toga očekivalo da takva tužba bude odbačena ali je sud uvažio drugi zakon.
On je ocenio da je presuda "bruka za pravosuđe" zbog dužine trajanja procesa, kao i činjenice da se sud nikada nije ni pokušao da se bavi istinitošću navoda u novinarskom tekstu.
"Na startu se pošlo od toga da je neistina dobila publicitet i da je naneta šteta privatnim tužiocima, vlasnicima apoteke", rekao je Jovanović.
On je naveo da postoje dva pravna leka u ovom slučaju - da se podnese žalba Ustavnom sudu ili zahtev za reviziju Vrhovnom kasacinom sudu.
Sporan tekst je zapravo beleška novinara "Svetlosti" nastala na osnovu priče Kragujevčanina koji je u privatnoj apoteci za svog oca kupovao citostatike koji su tada koštali 900 maraka. Lekova nije bilo u bolnici.
Posle treće kupovine, kako je ispričao Kragujevčanin, primetio je da se radi o lekovima iz humanitarne pomoći za koje ne dobija račun i da se neko bogati na nečijoj muci. Narednu kutiju citostatika, koji su u međuvremenu poskupeli na 1.300 maraka, nije mogao da plati.
Ostavio je ličnu kartu i otišao u Tužilaštvo da se prijavi zbog krađe, gde mu je savetovano da sve prijavi policiji ali niko nije preuzeo taj slučaj.
Nakon toga u apoteci su se sa njim dogovorili da ceo događaj prećuti i da će mu zauzvrat pokloniti još jednu terapiju lekova. Posle nedelju dana su mu saopštili da su pronašli papire kojima mogu da se pokriju i da će on morati da plati 1.300 maraka, ispričao je taj Kragujevčanin pre 19 godina.
Komentari (1)
ostavi komentar19.12.
2013.
GDE JE TAJ PRAVNI LEK
S obzirom na ugled koji ima Pravosudni sistem Srbije i koji kao takav opstaje dugi niz godina,bez obzira na reforme koje se povremeno čine,nije,nu u kom slučaju,nikakvo iznenađenje za javno mnjenje ovog naroda da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu,već,posle 19 godina trajanja " Mentalno šok terapije " u cilju izlečenja ne samo novinara Miroslava Jovanovića,već (kao nauk ) i celokupnog srpskog novinarstva od prava na slobodno i istinito obaveštavanje javnosti o devijacijama koje se događaju ,među nama.
OdgovoriAko novinar biva žrtva ( i to od strane institucije kao što je Sud ) prihvaćenog prava za slobodno i istinito izražavanje ,sa obiljem neoborivih argumanata,o uočenim devijacijama,kao i pravo na slobodu mišljena na osnovu svoje savesti,kako i na koji način,s kojim pravom,možemo očekivat promane u moralnom poimanju kvaliteta naše društvene zajednice.
Zbog ovakvih pojava u Pravosudnom sistemu Srbije,ne treba se čuditi što broj predmeta iz Srbije koji čekaju na preliminarno ispitivanje,u Evropskom sudu za ljudska prava iznosi 38200 predstavki.
A ,ako uopšte može može biti ža utehu,novinaru i danas glavnom uredniku nedeljnika " Kragujevačke novine " predložio bih ga za Ginisovu knjigu rekorda,u poglavlju " Srbi u knjizi ",s obzirom da je i on postavio rekord ( do duše ne bog zna kako srećan ) u " mentalno šok terapiji " pod pokroviteljstvom Pravosudnog sistema Srbije.