Vesti

03. 03. 2014.

Autor: Luka Matić Izvor: Akter

Kako Amerika vidi Srbiju

U izveštaju, koji je državni sekretar Džon Keri uputio Kongresu SAD, ističe se da su u Srbiji primećene ozbiljne povrede ljudskih prava u maltene svakom segmentu društvenopolitičkog života, a posebno se izdvajaju povrede prava manjina i novinara.

 

Restrikcije u slobodi govora i radu novinara okarakterisane su kao jedne od najvećih povreda ljudskih prava u 2013. godini u celom svetu, a isti slučaj je i sa Srbijom.

U obimnom izveštaju za Srbiju, od skoro 90.000 karaktera, iz kojeg vam prenosimo najvažnije detalje, ocenjeno je da su bezbednosne strukture, koje su pod kontrolom civilnih vlasti, počinile brojne povrede ljudskih prava.

„Među najozbiljnije povrede ljudskih prava u prošloj godini ubrajaju se diskriminacija i društveno nasilje nad manjinama, posebno nad Romima. Maltretiranje novinara i pritisak koji se nad njima vrši u cilju autocenzure je takođe ozbiljan problem, kao i korupcija u zdravstvu, prosveti i mnogim granama vlasti, poput policije i neefikasnog sudskog sistema, što je uslovilo da suđenja dugo traju i budu odlagana, kao i da pritvorenici provedu dug period u predsudskom pritvoru“, ističe se u „Izveštaju o stanju ljudskih prava“ za Srbiju.

Fizičko nasilje nad pritvorenicima, koje sprovodi policija, takođe je posebno istaknuto, kao i maltretiranje zagovornika ljudskih prava, članova LGBT grupa, kritičara vlasti, žena i dece, ali i osoba sa invaliditetom.

„Vlast je učinila korake u procesuiranju zvaničnika, kako u policiji, tako i u ostalim delovima državnog aparata, kada je javnost primetila zloupotrebe. Ipak, mnogi posmatrači veruju da je veliki broj slučajeva korupcije, policijskog maltretiranja i drugih zloupotreba ostao neprimećen i nekažnjen“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji:

„Tortura i ostala okrutna, nehumana ili degradirajuća postupanja i kazne“

Ustav zabranjuje ovakvo ophođenje, međutim, policija je u više navrata tukla pritvorenike i maltretirala građane, uglavnom prilikom hapšenja i prvobitnog zadržavanja, ne bi li iznudila priznanje.

„Uskraćivanja prava na fer i javno suđenje“

Ustav omogućava nezavisno sudstvo, ipak sudovi su ostali podložni korupciji i političkom uticaju.

Nema potvrđenih izveštaja o slučajevima političkih pritvorenika, ali je bilo izveštaja da vlast hapsi ljude na osnovu politički motivisanih optužbi za korupciju.

Mediji u Srbiji su pominjali hapšenje i sedmomesečni pritvor vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića kao slučaj politički motivisanog hapšenja visokog profila. Sud je u julu prošle godine zaključio da je pritvor Miškovića prekomeran i naložio je njegovo oslobađanje uz kauciju.

„Proizvoljno mešanje u privatnost, porodicu, dom i privatnu prepisku“

Ustav zabranjuje takve aktivnosti, ali je vlast povredila prava privatnosti i privatne prepiske.

Iako zakoni propisuju da Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da nabavi sudsku odluku pre prisluškivanja potencijalnih kriminalnih aktivnosti i da policija mora da nabavi nalog pre ulaska na privatan posed, osim u slučajevima ugroženosti osoba i nepokretnosti, policija često nije poštovala te zakone.

„Sloboda govora i novinarstva“

Ustav i zakoni omogućavaju slobodu govora i novinarstva, ipak manjak transparentnosti u vezi sa vlasništvom u medijima, učešće vlasti u vlasništvu medija, kao i pretnje i napadi na novinare podrivaju te slobode.

Ustav omogućava slobodu govora, ali u posebnim slučajevima omogućava restrikcije „kako bi zaštitio prava i reputaciju drugih, da održi autoritet i objektivnost sudova i da zaštiti javno zdravlje, moral, demokratsko društvo i nacionalnu bezbednost“ države. Iako zakon nema konkretnu odredbu o govoru mržnje, zabranjeno je prouzrokovati nacionalnu, rasnu ili religijsku netolerantnost. Prema Savetu Evrope, kazne koje su sudovi izricali u slučajevima mržnje i rasno motivisanih zločina uglavnom su se sastojale od novčanih kazni „malih suma“.

Organizacije nezavisnih medija su generalno bile aktivne i izrazile su širok spektar svojih viđenja. Većina štampanih i televizijskih medija je nezavisna i u vlasništvu privatnih lica, iako je država zadržala obimnu količinu medijskih izvora, a privatizacija medija u rukama lokalnih samouprava nije završena. Tokom godine „Freedom house“ je izvestio da su novinari nastavili da se susreću sa fizičkim i verbalnim napadima. Neke medijske organizacije nisu javno objavile ko je njihov vlasnik, ostavljajući prostor istraživačima da sumnjaju u njihovu nezavisnost.

Zakon zabranjuje pretnje i druge vidove pritiska na medije i novinare, kao i korišćenje uticaja koji bi mogao da opstruiše njihov rad. Tokom godine neki reporter i medijske organizacije bili su žrtve vandalizma, zastrašivanja i fizičkih napada. Nakon policijske procene vlasti su omogućile konstantnu policijsku zaštitu nekim novinarima kojima je prećeno u vezi sa poslom koji obavljaju.

Vlast nije sprovodila cenzuru medija… Ipak pritisak ekonomske vrste je ponekad vodio ka autocenzuri. S obzirom na to da rad medija uglavnom zavisi od reklama, marketinške agencije su bile u jakim pozicijama da vrše pritisak, neretko i preko netransparentnih otkaza ugovora, nesimetričnih promena tih ugovora i nejednakom distribucijom novca iz javnih budžeta.

„Interno raseljena lica“

Od manjina Romi čine najveći deo interno raseljenih lica. Zvanično je registrovano oko 21.000 raseljenih Roma, ali je UNHCR procenio da ih je od 40.000 do 50.000, uz opasku da mnogi od njih nemaju lična dokumenta kojima bi zvanično potvrdili svoj status. Iako određen broj Roma živi u kolektivnim centrima, koje finansira država, uslovi za život Roma su generalno jako loši. Lokalne samouprave su često odbijale da ih smeste. Ukoliko bi Romi ostali, oni bi često živeli blizu velikih gradova u nezvaničnim, izolovanim i neformalnim naseljima bez struje, vode, sanitarnog čvora i ostalih javnih usluga. Više od tri četvrtine interno raseljenih lica je izrazilo mali ili nikakav interes u vezi sa povratkom na Kosovo.

„Korupcija i manjak transparentnosti u vlasti“

Zakon predviđa kazne za korupciju u javnom i privatnom sektoru, ali postoji široko rasprostranjeno mišljenje da vlast sistematično nije primenjivala zakon i da su se zvaničnici ponekad nekažnjeno upuštali u korupciju. Antikorupcijska agencija, Antikorupcijski savet i „Transparentnost Srbija“, prominentna nevladina organizacija, tvrdili su da je korupcija ostala široko raspostranjen i sistematski fenomen.

„Diskriminacija, društveno ugnjetavanje i trafiking“

Ustav zabranjuje diskriminaciju po osnovama rase, pola, invaliditeta, jezika i društvenog statusa, i vlast je činila napore da se te zabrane efikasno primenjuje. Međutim, diskriminacija žena, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i nacionalnih manjina je nastavljena. Trafiking i nasilje nad ženom i decom su i dalje problem.

Nasilje i diskriminacija nad pripadnicima LGBT zajednice su ozbiljan problem. Iako su se napadi često dešavali, tek nekolicina je javno prijavljena jer su se žrtve bojale daljeg maltretiranja. Društvena percepcija i ponašanje prema LGBT zajednici su i dalje negativni, a pripadnici LGBT zajednice su i dalje žrtve napada.

„Zabrana prisilnog i prinudnog rada“

Ustav zabranjuje prisilan i prinudni rad. Iako je vlast efektivno radila na primenjivanju tog zakona, postoji rastuća zabrinutost zbog određenog broja muških osoba koji su radno eksploatisani u inostranstvu, pre svega u građevinskoj industriji.

„Prihvatljivi uslovi rada“

Minimalna mesečna plata u Srbiji je ostala 21.000 dinara (250 dolara). Procenjen prihod siromašnih je 8.544 dinara (102 dolara). Otprilike 10 odsto stanovništva je živelo u siromaštvu. U kompanijama gde su prisutni predstavnici sindikata, generalno je primenjivana odredba o minimalnoj plati, pre svega zbog monitoringa sindikata. Poslodavci u manjim privatnim kompanijama, međutim, bili su nevoljni ili u nemogućnosti da ispoštuju odredbu o minimalnoj plati i obaveznim doprinosima svim zaposlenima, što je dovelo do toga da te kompanije zapošljavaju na crno. Neprijavljeni radnici, koji su plaćani u kešu i bez doprinosa, nisu prijavljivali povrede radnih prava zbog bojazni od gubitka posla.

Istog dana kada je objavljen izveštaj Stejt departmenta o stanju u Srbiji, zanimljiv javni nastup u Beogradu imao je i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, koji je rekao da je pristup informacijama od javnog značaja neotuđivo pravo, ali da ne sme biti izgovor za narušavanje pretpostavke nevinosti i kršenje prava na privatnost.

„U javnost ne smeju da cure podaci iz istraga policije i drugih organa, koji mogu da ugrožavaju ličnu privatnost i pretpostavku nevinosti“, rekao je on, i dodao da zabrinjava to što informacije „cure konstantno i u pravcu istih medija“.

Kako je naveo, mediji kao „čuvari javnog interesa“ imaju neotuđivo pravo da dobijaju informacije iz državnih institucija.

„Pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti obuhvaćeni su poglavljima 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU“, rekao je Devenport, i dodao da će Brisel posvetiti veliku pažnju tim oblastima.

Ne znam da li se i vama čini, ali meni se čini da SAD i EU polako počinju da zaoštravaju stavove prema nosiocima vlasti i moći u Srbiji.