Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
28. 01. 2010.
Spor medija i vlasti prava mera novinarske nezavisnosti
Beograd - Ekonomska kriza izazvala je velike probleme u poslovanju medija, ali medijska preduzeća su, kao i sva druga, podložna zakonima tržišta i moraju podnositi sva iznenađenja koje im ono priredi - kaže Nebojša Bradić, ministar kulture, u razgovoru za Danas.
Kako objašnjava, u većini slučajeva ekonomska kriza samo je jasnije istakla probleme koje mediji i inače imaju.
- Pad tiraža, umanjen broj oglašivača, otpuštanje zaposlenih, spuštanje nivoa kvaliteta sadržaja, sve to vidim kao posledice krize, ali ne samo ekonomske i ne samo „krize trenutka“. Posledično, poslovna politika i programska orijentacija jednog broja medijskih kuća, uslovljena ovakvim tržišnim položajem i motivisana više opstankom nego profitom, poseže za skandalizovanjem, zastrašivanjem i povlađivanjem najnižem ukusu potencijalnih čitalaca, gledalaca ili slušalaca. Sve snažnija tabloidizacija i siromašenje jezika i kulture ukazuju se kao naličje slobode govora. Dugoročno gledano, izostanak ili manjak odgovornosti prema javnosti i javnoj reči, u pojedinim medijima, smatram najznačajnijim problemom - ističe Bradić.
Predstavnici medijskih udruženja su ocenili da će ova godina biti još teža za medije. Da li Ministarstvo planira pomoć medijima i kakvu?
Ministarstvo kulture ne planira pomoć koja bi se svodila na davanje sredstava u vidu neke vrste socijale, ali planira različite oblike podrške i podsticaja određenim projektima i programima, pri čemu će osnovni kriterijum biti njihov kvalitet. Smisao naših konkursa nije pružanje pomoći na način koji asocira na „milosrđe“, nego podsticaj da racionalnim i dobrim ulaganjem sredstava i znanja izađemo iz nevolja i povećamo kreativnost medijskog delovanja.
U javnosti se tvrdi da su lokalni mediji često pod pritiskom lokalnih vlasti i moćnika. Kako to komentarišete?
- „U javnosti se tvrdi da...“ - ne zaslužuje ozbiljan komentar. Međutim, svedoci smo da taj problem postoji i u zemljama razvijene demokratije, ali i da je to u izvesnom stepenu i razumljivo i očekivano i da je, ponekad, u pojedinim društvima, taj svojevrsni „spor“ između medija i vlasti jedina prava mera njihove istinske nezavisnosti i slobode. Novinari su uvek znali najbolje kako se brani slobodna reč i često su se upravo tim putem „kalili“ u visoke profesionalce. Ministarstvo kulture će i medije i medijske poslenike u tome uvek podržati, bez obzira da li je reč o lokalnim ili drugim medijima.
Većina lokalnih medija i nakon isteka prvobitnog roka još nije privatizovana. Kako će dalje teći privatizacija?
- U skladu sa našim obavezama i nadležnostima, činimo sve što je moguće. Ono što je gore od neučinjene privatizacije je brzopleta i loša privatizacija. To, naravno, nikako nije rečeno kao alibi za one koji postupak nisu dovršili ili valjano pripremili već kao izraz nastojanja da se taj posao okonča na dobrobit svih. Posledice takvih brzih, a loših privatizacija koštaju mnogo više, čega smo već sada svakodnevni svedoci u privredi i zbog čega je u jednom broju firmi došlo do raskida već sklopljenih ugovora.
Ustavni sud Srbije bi trebalo da donese ocenu o ustavnosti Zakona o javnom informisanju do kraja marta. Kakvu odluku očekujete i kako ćete kao ministarstvo reagovati ukoliko sud sporne delove Zakona proglasi neustavnim?
- Svakako da se ne bih ni zalagao za donošenje zakona koji smatram neustavnim. Ustavni sud je najviša pravna instanca Srbije i uveren sam da njegovi članovi dobro znaju da razluče da li su ovim zakonom valjano zaštićeni najviši interesi društva. Kakva god da bude odluka, Ministarstvo kulture će je poštovati i zalagati se za zakonitost u oblasti za koju je nadležno.
Koji su prioriteti Ministarstva za ovu godinu?
- U prvom redu to je briga o programima, odnosno o kvalitetu medijskog delovanja. Ministarstvo će finansijski i na druge načine podsticati kvalitet medijske produkcije i stvarati uslove za jačanje profesionalnosti u radu. Nastavak privatizacije medija jedna je od obaveza za ovu godinu, ali treba imati u vidu da tehnički deo promene vlasništva ne donosi uvek i onu promenu koja je nužna - promenu radnih navika i načina rada. Jedan od važnih zadataka je i zakonodavna aktivnost, kao i donošenje i primena strategije za medije. U prethodnom periodu uradili smo značajan deo posla uređivanje uslova za rad medija na jezicima manjinskih zajednica i na tome ćemo raditi i u ovoj godini.
Antrfile : Vidljivo delovanje Zakona o informisanju
Delovanje Zakona o javnom informisanju je već vidljivo. Zakon je podsticajan za uređenje medijskog prostora na način koji odgovara profesionalcima i medijskim korisnicima koji traže kvalitet. Ne odgovara onima koji gube pozicije stečene manipulisanjem, zloupotrebama i zagađivanjem prostora javne komunikacije.
Bojan Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.