Vesti
06. 04. 2011.
Montirani proces zbog "Montiranog procesa"
Presuda je doneta na osnovu Zakona o obligacionim odnosima koji dopušta da se za istu štetu tuži više lica. Isti zakon dopušta, ukoliko osuđeni ne mogu da se dogovore oko naknade štete, da tužilac sam odabere ko će u ime svih osuđeni platiti solidarnu kaznu, koju kasnije može da refundira od ostalih osuđenih
Sledeći uličarsku logiku da se sila i veličina najlakše dokazuju prebijanjem najslabijih, grupa policajaca iz Požarevca odlučila je da solidarnu kaznu izrečenu novinarki Dušanki Novković i listovima Danas, Glas javnosti i Kurir naplati od nesolventnog Danasa umesto od prebogatog Kurira.
Presuda Apelacionog suda po kojoj je Danas obavezan da plati 942.000 dinara u nekim segmentima je nelogična do apsurda, ali je podjednako skandalozan ležeran i neodgovoran stav rukovodstva i uredništva Danasa po ovom pitanju, posebno kada je izvesno da će zbog manjkavosti zakona na osnovu kog je presuda doneta upravo Danas morati da plati svu štetu u stvari u kojoj su najmanje krivi.
Sporni tekst "Žrtve montiranog procesa" najpre je, 30. oktobra 2006. godine, objavljen u Glasu javnosti. Dvojica bivših požarevačkih policajaca Darko i Miodrag Stepanović optužili su tekstu svoje nekadašnje kolege da su ih fizički maltretirali i da su ih, na osnovu lažne izjave, nepravedno optužili za primanje mita, uz saglasnost požarevačkog pravosuđa i Vrhovnog suda Srbije, i da su na kraju zbog svega otpušteni iz službe.
Tekst je objavljen i u visokotiražnom Kuriru, a nekoliko dana kasnije, početkom novembra i u Danasovom dodatku Braničevo koji ima tiraž od mizernih 1.500 primeraka.
Policajci koje su u tekstu Stepanovići pomenuli, podneli su tužbu za narušavanje ugleda protiv autorke teksta, Glasa javnosti i Kurira, ali i protiv Danasa. Apelacioni sud doneo je presudu kojom su svi oni, i autorka i tri dnevna lista, dužni da plate po 200.000 plus sudske troškove i kamatu. Međutim, pošto osuđeni nisu uspeli da se dogovore da kaznu podele međusobno - kaznu će "solidarno" platiti Danas i potom uterivati dugove od ostalih osuđenih.
Presuda je doneta na osnovu Zakona o obligacionim odnosima koji dopušta da se za istu štetu tuži više lica. Isti zakon dopušta, ukoliko osuđeni ne mogu da se dogovore oko naknade štete, da tužilac sam odabere ko će u ime svih osuđeni platiti solidarnu kaznu, koju kasnije može da refundira od ostalih osuđenih.
Zakon o javnom informisanju, koji bi po logici stvari trebalo da bude primenjen u ovakvim slučajevima, ne poznaje solidarno kažnjavanje osim u slučaju da su tuženi novinar, odgovorni urednik i osnivač medija u kom se pojavi sporni tekst.
Tako se dogodilo da je Danas primoran da plati svu nastalu štetu zahvaljujući presudi koja je doneta na osnovu zakona koji nema nikakve stavrne veze sa informisanjem, za tekst koji je samo preneo u mnogostruko manjem tiražu nego što je tekst prvobitno objavljen i što je posebno indikativno, po slobodnoj volji tužioca koji je takvim potezom praktično oslobodio odgovornosti ostale osuđene.
“Ovakva presuda je idealan način da se ošteti samo jedan medij. Neverovatno je da je za solidarno kažnjavanje određen Danas, medij koji ima jasnu uređivačku i vlasničku strukturu umesto medija kod kojih to uopšte nije jasno i koji će se ugasiti i preimenovati čim se nakupi dovoljno tužbi. Verovatno da je to i odredilo tužioca kada je birao ko će solidarno platiti jer Danas ima uredne bankovne račune dok kod drugih na bankovnim računima nema nijednog jedinog dinara. Međutim, Danasu ostaje najpre ustavna žalba a zatim i mogućnost žalbe Evropskom sudu za ljudska prava, koji u praksi već ima obaranje presuda za medije koji su kažnjavani za prenošenje vesti drugih medija”, kaže Milan Antonijević iz Jukoma.
Danas je ranije već bio u prilici da plati solidarnu kaznu kada su pored ovog lista bili osuđeni i Mađar So i novosadski Dnevnik, pa je tužilac uočio da je Danas klasičan redovni platiša u Srbiji – bez prebijene pare ali prvi na šalteru za plaćanje računa.
Povodom presude oglasio se NUNS čije je saopštenje prenela većina medija - no, bez daljeg udubljivanja u problem. Posebno je zabrinjavajuća ležernost samog Danasa ovim povodom. Ne samo da u dva svoja izveštaja redakcija nije uspela da obavesti javnost zbog kog su tačno teksta osuđeni, nego se uopšte nisu ni bavili manjkavošću zakona na osnovu kog su osuđeni.
Ležernost, nemarnost, neodgovornost prema sami sebima i profesiji Danas je možda najdirektnije dokazao time što u tekstu kojim obrađuje slučaj pogrešno imenuje glavnog “krivca”, odnosno Dušanku Novković, koja se u Danasovom tekstu pominje kao Novaković.
Posebno je skandalozan odnos glavnog i odgovornog urednika Danasa koji je na naše pitanje da razjasni o čemu se radi odgovorio je da je “čuo za taj neki slučaj iz 2006. godine” ali da ne može tačno da se seti o čemu je reč.
Bojan Bednar
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.