Vesti
12. 08. 2011.
Ko je sve obećao rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije
Od 2001. godine političari i predstavnici MUP-a i pravosuđa uveravaju javnost da će se „uskoro rešiti” likvidacija beogradskog novinara i izdavača
Slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije više od deset godina prioritet je srpske policije i pravosuđa.
Prekjučerašnja izjava specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, da će se „uskoro rasvetliti ubistvo” samo je podsetila na mnogobrojna obećanja predstavnika vlasti od 5. oktobra 2000. do danas.
Maltene, nema političara, tužioca, policajca koji nije obećao otkrivanje ubica, uz obaveznu odrednicu „uskoro”. Od 2001. godine političari, kao i predstavnici MUP-a i tužilaštva obećavaju da će taj zločin rešiti i da su „načinjeni pomaci” u istrazi.
Svake godine, 11. aprila, na godišnjicu ovog zločina političari uveravaju javnost da se na slučaju intenzivno radi i da se „ubice moraju suočiti sa pravdom”.
Obećanja su se nizala, ali odgovora na pitanje ko je na Uskrs 1999. godine ubio Slavka Ćuruviju – nema.
U martu 2001. godine, tadašnji zamenik okružnog tužioca u Beogradu Siniša Simić izjavio je: „Učinjen je veliki pomak, ali još nemamo ubice niti naručioce”.
General Radovan Knežević, tada načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije rekao je iste godine u oktobru: „Policija neće stati dok ne reši ovaj slučaj”.
U jeku akcije „Sablja”, tadašnji ministar pravde, pokojni Vladan Batić izjavio je: „U narednih nekoliko dana biće rasvetljeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije”.
Bivši ministar policije Dušan Mihajlović rekao je tih dana da će biti pokrenuto pet velikih sudskih postupaka, među kojima i onaj za ubistvo Ćuruvije”.
U novembru, Mihajlović je bio još precizniji kada je saopštio da policija „tačno zna ko su ubice Ćuruvije, ali da tužilac ne može da podnese krivičnu prijavu samo na osnovu policijskih saznanja”.
Najkonkretnije do tada bilo je saopštenje tadašnjeg Specijalnog tužilaštva i UBPOK-a, u decembru 2003. godine u kojem je rečeno da su ubice Slavka Ćuruvije identifikovane, da ih je prepoznao neposredni očevidac, ali da se u cilju istrage njihova imena još ne mogu objaviti, kao i nova izjava Dušana Mihajlovića: „Policija zna ko je ubio Ćuruviju.”
U aprilu 2004. godine, Miroslav Milošević, tada načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije izjavljuje da policija nema validnih dokaza protiv osoba osumnjičenih za ovo ubistvo, ali da će ipak povući određene poteze.
Godinu dana kasnije, Dragan Jočić, novi ministar policije kaže: „Ne tvrdim da ću da rasvetlim taj slučaj, ali sigurno neću izmisliti neko ime i povezati ubistvo Ćuruvije sa nekom grupom, a da za to nemam dokaze. Iz prethodne vlasti je bilo pokušaja da se istraga stopira, pa su objavljivani navodno neki podaci, ali ništa nije konkretno urađeno. Ovoj Vladi Srbije rasvetljavanje ubistva Ćuruvije jedan je od najvažnijih zadataka”.
Tomo Zorić, bivši portparol Specijalnog tužilaštva izjavljuje krajem 2005. godine: „Postignut je napredak na rasvetljavanju počinilaca ubistva i prikupljanja dokaza. Javnost će o svim detaljima istrage ubistva Ćuruvije biti blagovremeno upoznata kada se za to steknu zakonski uslovi”. Identičnu izjavu, Zorić ponavlja i u aprilu naredne godine.
U to vreme, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je nezadovoljan zbog toga što su ubice novinara Slavka Ćuruvije i posle sedam godina na slobodi.
U jesen 2006. godine Slobodan Radovanović, tadašnji specijalni tužilac obećava: „Pitanje je dana kada će građani Srbije čuti ko je i zašto naredio taj zločin, ko je pucao, a ko čuvao stražu, ko je pružao logističku podršku i zašto likvidacija Ćuruvije nije mogla da bude rešena više od sedam godina”. Portparol Zorić, posle nekoliko meseci, dodaje: „Obećanje koje smo dali građanima Srbije sigurno ćemo ispuniti do kraja jeseni. Nije u redu da licitirate sa danima”.
Krajem 2006. godine, Radovanović je izjavio da je otvorena istraga protiv velikog broja osoba za ubistvo Ćuruvije, da je reč o „političkom ubistvu”, i da je predložio sprovođenje istražnih radnji. On je još jednom najavio da će u roku od nekoliko meseci procesuirati slučaj, ili će javno saopštiti zbog čega je nemoguće izvesti pred sud odgovorne za ovaj zločin.
U februaru 2008. godine, novi specijalni tužilac Miljko Radisavljević saopštava da bi preduzimanje novih istražnih radnji „moglo doneti ozbiljnije pomake u istrazi”. U aprilu iste godine, predsednik Tadić, povodom devetogodišnjice zločina, zahteva da se istraže i reše svi slučajevi nerasvetljenih ubistava, napada i pretnji novinarima.
Povodom desetogodišnjice ubistva, Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde apeluje na Republičko tužilaštvo i MUP da se „što pre završi pretkrivični postupak, jer je slučaj trenutno u toj fazi”.
Ministar policije Ivica Dačić izjavio je u aprilu 2010. godine da će preduzeti sve što je u njegovoj moći da se ubistvo Slavka Ćuruvije reši. „Bez obzira na to što sam ja, odnosno moja stranka, bio deo vlasti u tom periodu, odgovaraće ko god da je počinio ili naložio ta ubistva”, obećao je Dačić.
Specijalni tužilac Radisavljević izjavljuje tih dana da je postignut određeni pomak u pretkrivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije i da je obezbeđen veliki broj dokaza, ali da to još nije dovoljno za pokretanje istrage.
U maju, Radisavljević potvrđuje da iskazi uhapšenih pripadnika „zemunskog klana” Sretka Kalinića i Miloša Simovića mogu da doprinesu rasvetljavanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i ubistva Slavka Ćuruvije.
U avgustu 2010. godine, ministarka pravde Snežana Malović kaže da je uverena da će srpski organi gonjenja skinuti veo tajne sa ubistava Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i da država više ne sme da dopusti da novinari zbog javno izraženog kritičkog stava prema negativnim društvenim pojavama budu meta kriminalnih krugova.
Prošlog juna, Radisavljević pored ostalog kaže: „Formalno, istraga još nije pokrenuta jer nisu otkriveni počinioci. Siguran sam da ovo ubistvo neće ostati nerešeno i da ćemo biti u prilici da počinioce izvedemo pred sud”.
Dorotea Čarnić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.