Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
16. 06. 2010.
Pokriće za prisluškivanje
Zakon o elektronskim komunikacijama omogućava Vladi potpunu kontrolu nad građanima
Zakon o elektronskim komunikacijama je nedemokratski, omogućava vlastima da kontrolišu opoziciju, novinare i građane, tvrde sagovornici Pravde. Oni kažu da su tajne službe oduvek prisluškivale, ali da im sadašnji predlog zakona omogućava pravni paravan ukoliko dođe do afera ili grešaka.
Danica Drašković tvrdi da zakon o elekrokomunikacijama pokazuje želju Vlade da potpuno kontroliše građane.
- Da je ovakav zakon predložen u Miloševićevo vreme, demokratske stranke bi bile na nogama, na ulicama, u protestima, a danas one na vlasti traže ono što nije bilo moguće ni za vreme Titove, ni za vreme Miloševićeve diktature. Predlog zakona je u suprotnosti i sa Ustavom Srbije, članom 41, koji garantuje tajnu pisama i drugih sredstava komunikacije, kao i članom 20 Ustava, koji garantuje ljudska i manjinska prava - navodi Draškovićeva, koja kaže da ovakav predlog zakona ne bi bio moguć u evropskim državama, i da je Ustavni sud Nemačke, na koju se predlagač poziva, poništio odredbe o ugrožavanju privatnosti.Ona je izrazila nadu da će predlagač zakona poštovati standarde Evrope.
- Mi Evropi težimo, ali u nju nećemo moći ući sa zakonima Velikog brata i skojevskim shvatanjima demokratije, po principu: „Pobij, zatvori, kontroliši, zapreti i vladaj" - zaključuje ona.
Bivši bezbednjak Božo Spasić tvrdi da ne postoji ustavna ili zakonska odredba koja će sprečiti tajnu službu da prisluškuje bez dozvole:
- Neke stvari se ne mogu kontrolisati. Kada se menja vlast, oduvek se prvo preuzimalo mesto šefa tajne policije; drugo, na mesto šefa operativne službe, koja se bavi prisluškivanjem, postavlja se njihov čovek. Jugoslavija je već početkom devedesetih imala operativni sistem, kojim je istovremeno bilo moguće registrovati 40.000 razgovora. Ti razgovori su u svako doba mogli da se snimaju, u zavisnosti od zainteresovanosti službe - kaže Spasić, i ističe da su zahtevi koje službe upućuJU SUDU »puka formalnost".
On tvrdi da postoje različiti razlozi za traženje zahteva za prisluškivanje.
- Zahtevi služe da bi se služba „pokrila", u slučaju bruke ili neke afere. Ako se u našoj zemlji ranije prisluškivalo 100 hiljada ljudi, naivno je verovati da je postojalo isto toliko sudskih dozvola - zaključuje Spasić.
Antrfile :
Smajlović: Novinari na udaru
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, kaže da je to udruženje zabrinuto zbog mogućnosti usvajanja spornog zakona o elektronskim komunikacijama.- Ne mislim samo na ugrožavanje prava građana, već i na novinare, koji bi takođe mogli biti na udaru. Plašim se da će državni organi zloupotrebljavati mogućnost kontrole komunikacija novinara. I do sada se to radilo, ali to nije bilo omogućeno zakonom. Takođe, ni izvori novinara više nisu sigurni - kaže Smajlović.
Zabranjeno slušanje sadržine komunikacije
Srđan Miković, poslanik DS-a, kaže da neće biti preuzimanja sadržine razgovora, već samo informacija o kanalima komunikacije.
- Član 41 Ustava govori o tajnosti pisama i elektronskih komunikacija. Ali, tajnost pisma nije koverta, već njena sadržina. Ako nekome, na primer, pošaljem preporučenu pošiljku, svi znaju kome je ona upućena, i ko ju je uputio, jer postoji evidencija o tome. Drugo, i listing razgovora u pošti pokazuje ko je sa kim pričao, i tačno vreme kada je razgovor obavljen. A u zakonu je izričito navedeno da je zabranjeno zadržavanje podataka koji obelodanjuju sadržinu komunikacije - zaključuje Miković
I.Marković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.