Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
12. 08. 2011.
Država se teško odriče medija
Dok ministar kulture Predrag Marković tvrdi da nema političke volje, za DS povlačenje države iz vlasništva nad medijima je nesporno
Da li će se država zaista povući iz vlasništva u medijima kao što je predviđeno nacrtom Medijske strategije, znaće se verovatno do septembra kada, kako najavljuje ministar kulture i informisanja Predrag Marković, bude završen njen konačan tekst.
Foto: Politika
On je u intervjuu „Novostima“ rekao da „takva volja očito ne postoji na različitim nivoima i sa različitim motivima“.
Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan ističe, ipak, da ta stranka podržava princip izlaska države iz vlasništva u medijima i očekuje da pitanje vlasništva bude precizno definisano Medijskom strategijom.
„Što se DS-a tiče, povlačenje države iz vlasništva u medijima je apsolutno nesporno. To predstavlja evropski standard kome mi težimo i mi s tim nemamo problem”, rekla je Trivanova agenciji Beta.
S druge strane, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić smatra da će rešavanje tog pitanja verovatno sačekati narednu vladu Srbije.
„Sumnjam da bi se sada, u godini pred izbore, neko ozbiljno time bavio”, rekla je Grubješićeva Beti. Ona je takođe rekla i da ne zna na šta i na koga je ministar Marković mislio kada je rekao da nema političke volje.
„Ta čuvena floskula ’politička volja’ obično služi da prikrije nečije interese. Čije, ne znam”, ocenila je ona.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ističe, međutim, da političku volju kreira Vlada Srbije i da, prema tome, od nje zavisi da li će se država povući iz vlasništva u medijima.
„Kada se vlast izgovara da ne postoji ’politička volja’ za rešavanje nekog problema, to obično znači da vlada neće da reši problem, ali ni da snosi odgovornost pred biračima”, rekla je Smajlovićeva.
A prema rečima državne sekretarke Ministarstva za kulturu Dragane Milićević-Milutinović, najviše primedbi na tekst Strategije, o kojem je 15. jula završena javna rasprava, odnosi se upravo na povlačenje države iz vlasništva u medijima.
„Suština najvećeg broja primedbi koje su se čule u samoj javnoj raspravi jeste da su lokalne zajednice, odnosno građani Srbije tražili pravo na punu informisanost koju, po njihovom mišljenju, ne bi dobili kada bi se baš svi mediji privatizovali”, rekla je ona agenciji Beta.
Ona je kazala da je Nacrt medijske strategije kritikovan i zbog toga što je taj predlog napisan bez prethodne analize stanja na osnovu koje bi se donela Strategija, a primedbi je bilo i na ukidanje medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Tekst Medijske strategije sa prihvaćenim ili odbijenim predlozima, i primedbama Evropske komisije, iz javne rasprave odlazi u Skupštinu na „javno slušanje”, nakon čega će konačna verzija nacrta biti upućena vladi na usvajanje.
Prema sadašnjem tekstu, koji je sačinila radna grupa u kojoj su bili predstavnici novinarskih udruženja, država ne može biti vlasnik medija.
Osnivač medija, ni posredno ni neposredno, ne mogu biti država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ustanova javnih radiodifuznih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, predviđeno je tim nacrtom.
P. R.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.