Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
23. 08. 2011.
OEBS o medijskoj strategiji posle njenog predstavljanja
Određena rešenja, koja je ponudila radna grupa, mogla bi biti dalje razvijana i preciznija, kaže Dragana Nikolić-Solomon, šefica medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji
Kada bude usvojen konačni tekst medijske strategije, Misija OEBS u Srbiji obezbediće ekspertizu i napraviti procenu dokumenta iz šire, međunarodne perspektive.
OEBS je uveliko učestvovao u svim fazama pripreme prvog nacrta strategije, dodaje Dragana Nikolić-Solomon, šefica medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji. U svojstvu posmatrača predstavnici OEBS su učestvovali u aktivnostima radne grupe koja je radila na nacrtu strategije i pažljivo su pratili sve javne rasprave o medijskoj strategiji održavane u nekoliko gradova Srbije tokom juna.
– Sve diskusije bile su zanimljive i dinamične. Učesnici su imali mnogobrojne ideje koje su razmenjivali u ponekad užarenoj atmosferi – kaže Dragana Nikolić-Solomon.
Medijska strategija bavi se razvojem medija do 2016. godine, a neka od rešenja trebalo bi da utiču na izmene nekoliko zakona. Radna grupa koju je oformilo Ministarstvo kulture činili su predstavnici koje su predložila medijska udruženja i oni koje je imenovalo resorno ministarstvo. Ona je završila tekst Nacrta medijske strategije 1. juna, da bi predstavnici medijskih udruženja, pošto je završena javna rasprava o dokumentu, izrazili bojazan da će tekst biti znatno izmenjen u Ministarstvu kulture i da predstavnici medijskih udruženja neće imati prilike da vide dokument koji će biti predložen vladi Srbije na usvajanje.
Kasnije je iz resornog ministarstva objašnjeno da će sa medijskom strategijom javnost moći da se upozna na javnom slušanju, kada bude predstavljena vladi.
– Ministarstvo kulture, u skladu sa pravilnikom rada vlade, nije u obavezi da otkrije sadržaj završnog nacrta strategije. Postojala je bojazan da objavljivanje tog nacrta može dovesti do otvaranja beskonačne javne rasprave o rešenjima koja je ponudilo ministarstvo. Međutim, pošto će nacrt, na kraju krajeva, ipak biti obelodanjen, bio bi to znak dobre volje da je ministarstvo odlučilo da ga učini dostupnim javnosti – rekla je Nikolić-Solomon.
Ona dodaje da je radna grupa, čiji je zadatak, kako naglašava, bio da napravi preliminarni nacrt strategije, ponudila veoma dobra rešenja u nacrtu na kojem su radili, ali i da su se tokom javnih rasprava čuli jaki kontraargumenti.
– Nacrt strategije ne može da se bavi svim detaljima u vezi sa medijskom reformom. Određena rešenja, koja je ponudila radna grupa, mogla bi biti dalje razvijana i preciznija. Među njima su pitanja digitalizacije, pronalaženja finansijskog mehanizma za nezavisno funkcionisanje RTS-a i RTV-a, finansijska rešenja za medije nacionalnih manjina koja će im u isto vreme omogućiti i nezavisnost uređivačke politike – kaže Nikolić-Solomon.
Nacrt medijske strategije koji je uradila radna grupa, zajedno sa primedbama i predlozima poslatim na adresu ministarstva, kao i onih koji su se čuli u toku javne rasprave, razmatrali su predstavnici resornog ministarstva, koji su nedavno završili svoj rad na dokumentu o čemu je obaveštena i vlada Srbije, odnosno predsednik vlade Mirko Cvetković. Medijska strategija trebalo bi da prođe kroz još jednu komisiju, onu koju će oformiti Cvetković, a tek onda, prema najavama u septembru, naći će se i pred članovima vlade Srbije.
– Preostaje nam da sačekamo odluku vlade Srbije o tome u kom pravcu će ići medijska reforma jer ona je ta koja odlučuje – ističe Nikolić-Solomon.
Najviše primedaba na, za sada jedini javno dostupan, tekst medijske strategije ticao se dela dokumenta koji se bavio obavezom privatizacije svih medija u Srbiji i potpunim povlačenjem države iz vlasništva u medijima. Gotovo svi nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i brojni manji, lokalni mediji iznosili su primedbe da bi privatizacija njihovih medija značila i zatvaranje. Strategijom je, inače, predviđeno da država novčano pomaže medije, ali projektno, odnosno da se za budžetska sredstva konkuriše preko projekata.
J. Čalija
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.