Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
10. 10. 2011.
Proterati političare sa malih ekrana
Među medijskim zavisnicima u Srbiji većinom se nalaze mladi i nezaposleni
Beograd - Na vestima na televiziji u Srbiji trebalo bi da bude manje aktivnosti političara, kako smatra više od 61 odsto građana, dok 63 odsto njih misli da u informativnim emisijama treba da bude više pozitivnih primera iz društva. Da su domaći mediji manipulativni i nerealni misli čak više od tri četvrtine ispitanika, a isto toliko odgovorilo je da na vestima ima previše negativnih vesti, pokazuju rezultati istraživanja „Stari i novi mediji i medijska zavisnost publike“.
Istraživanje, koje je sproveo Centar za digitalne medije „Pozitiv“ na uzorku od 2.208 ispitanika, pokazuje da dve trećine građana smatra da u medijima treba da bude više obrazovnog programa, svaki treći da nedostaje dokumentarnih emisija, dok 25 odsto misli da publici treba obogatiti ponudu informativnog programa.
Predsednik UO ovog centra Ljubiša Bojić kaže za Danas da smo součeni „sa emotivnom prazninom i konstruisanom objektivnošću u medijima, iako bi građani Srbije voleli više obrazovnih i dokumentarnih programa, kao i informativnih emisija u kojima se daje prednost toplim ljudskim pričama i primerima iz društva koji inspirišu“.
- Pretpostavljam da će i naredna istraživanja pokazati da građani ne žele da gledaju i slušaju zabavu, ali da nisu u mogućnosti da se odupru, kao alkoholičari koji ne mogu da prestanu sa konzumacijom alkohola koji im neko potura pod nos, iako znaju da taj porok nije dobar za njih - objašnjava Bojić.
Rezultati istraživanja ukazuju da oko 64 odsto ispitanika kaže da koristi medije u većoj meri nego pre deset godina, kao i da procenat medijske zavisnosti publike u Srbiji za ovu godinu iznosi skoro 68 odsto.
Svaki četvrti ispitanik, naime, smatra da preteruje u korišćenju medija, trećina njih medije koristi da bi zaboravila na probleme, dok 45 odsto kaže da oseća često da ih vesti o kriminalu, nepogodama i epidemijama plaše ili negativno utiču na raspoloženje.
Prema ovim podacima, sa nivoom medijske zavisnosti raste broj ljudi koji medije koristi u svrhu zabave, ali i da je stepen zavisnosti od novih medija, odnosno od interneta, veći nego od starih medija. Među medijskim zavisnicima, pokazuje istraživanje, u većem procentu se nalaze mlađe osobe, nezaposleni, ali i oni koji smatraju da je potrebno više izveštaja o političarima na TV-u i onih koji ocenjuju da se u medijima realno prikazuje ženska lepota.
- Interesantno je da su najveći stepen zavisnosti građani pokazali u odnosu na internet. Iako onlajn mediji pružaju pregršt mogućnosti i bazu svetskog znanja, bitno je sagledati kakav je njihov uticaj na ljudske odnose, jer ispada da sada možemo doći do bilo koga, ali da nedostaje kreativnost. Zato će naša misija biti da kontinuirano pratimo medijsku zavisnost u regionu, kao i da uspostavimo sistem za procenu realnosti medijskih sadržaja koji se zasniva na praćenju trendova sa društvenih mreža - ističe Bojić.
Kako još pokazuju rezultati, više od 35 odsto medijskih zavisnika mediji čine srećnim osobama, dok svega 16,5 odsto njih se oseća nesrećnim zbog medija. Najveći procenat onih koji se osećaju srećnima zbog nekog medija su oni koje ih takvima čini radio, dok se najviše medijskih zavisnika oseća nesrećnim zbog štampanih medija.
Ovo istraživanje, kako je najavljeno, biće prvi korak u konkurisanju za regionalne IPA fondove, a rezultati istraživanja treba da pomognu vladama da unaprede svoje medijske strategije, ali i medijima da bolje ostvaruju svoju društvenu ulogu.
Inicijativu Pozitiv centra za digitalne medije podržalo je Ministarstvo za kulturu, informisanje i informatičko društvo.
Antrfile: Društvene mreže
Rezultati istraživanja ukazuju da ispitanici na društvenim mrežama na internetu najviše ostavljaju ime i prezime (47,9 odsto), datum rođenja (39,6 odsto), profil fotografiju (37,3 odsto), podatke o obrazovanju (24,8 odsto) i fotografije sa putovanja (24,2 odsto). Svaki treći ispitanik odgovorio je da je upoznao nekoga pomoću društvenih mreža, a neki od njih ostvarili su i dublja poznanstva na taj način.
Čega je potrebno više u medijima?
- obrazovni program 65,9 %
- dokumentarni program 34,3 %
- informativni program 25,4 %
- zabava 6,5 %
B. Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.