Вести
04. 03. 2021.
СОС – 0800 100 115
Пре неколико година сам размењивао идеје с представницима холандских удружења новинара и уредника. И они су управо потписали споразум са министарством полиције око сарадње на унапређењу безбедности новинара. Почели су да развијају апликацију преко које би били могући и позиви за правну подршку.
Тада је и Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) почела са радом на постављању једне такве апликације. Због недостатка подршке, тај пројекат до данас није реализован. Оснивањем Радне групе за заштиту и безбедност новинара предложио сам да се и у оквиру ангажмана ове групе подржи оснивање кол центра, бесплатног броја на који ће новинари и медијски радници моћи да пријављују случајеве претњи и насиља, и да добију прецизне информације о делу, онако како га квалификује закон, као и да добију информације који су наредни кораци, да добију директне контакте у полицији и тужилаштвима, који су задужени за поступање у случајевима напада на новинаре, претњи, итд…
Пројекат је подржан, а ОЕБС и Амбасада Краљевине Норвешке одлучили су да и финансијски подрже реализацију овог пројекта, који ће реализовати Асоцијација независних електронских медија.
Почетак рада СОС телефона за новинаре којима је угрожена безбедност је свакако вест, бар, недеље.
Стицајем околности, увођење СОС телефона надовезало се на талас позитивних емоција изазваних осуђујућом првостепеном пресудом за напад на Милана Јовановића.
Нажалост, није ни први ни последњи пут да сам се преварио у процени реакција на позитивне помаке везане за заштиту новинара и повећање њихове безбедности.
Некада сам се чудио и временом схватио да је тешко поменити наратив „што горе то боље“, и да, заправо, треба да се изненадим када се похвали нешто што ће у овој области поједноставити пријаву претњи и напада, и додатно едуковати новинаре о остваривању њихових права. Да не говорим о томе да ће путем СОС телефона новинари добијати информације о контакт тачакама у полицији и тужилаштву које су надлежне за регион у којем раде или у којем се догодила претња или насилни акт. Ако је реч о делима која се не гоне по службеној дужности, већ по приватним тужбама, новинари ће добити информације о начину на који се пише тужба, или ће бити упућени на правну подршку у различитим удружењима новинара.
Почетак рада СОС телефона био је повод за интервјуе и питања у којима сам приметио значајну дозу неповерења према унапређењу модела новинарске заштите. Разумем да постоји скепса код дела медијске и новинарске заједнице према сваком гесту који долази од државе, али не могу да разумем како неко мисли да је било шта у овом домену могуће учинити и унапредити без помоћи државе, коју персонфикују представници институција у поменутој Радној групи.
Сличан приступ прати моје активности на том пољу још из времена конституисања Комсије за истраживање убистава новинара, чији је рад, и поред дезавуисања, допринео да се много тога новог сазна у вези смрти Даде Вујасиновић, насилне смрти Милана Пантића и убиства Славка Ћурувије. Разумем скепсу, али верујем да би мање оспоравања а више „ветра у леђа“ оваквим иницијативама много тога убрзало. Није добро када преовлађује деструкција која се системом спојених судова излива и међу критичаре који као да једва чекају да буде оборена првостепена пресуда или да се суђење за Ћуривијино убиство никада не оконча.
Тиме се заправо стављају у табор одбране која користи сваку прилику да успори овај процес, позивајући се на неутемељена „колегијална“ оспоравања или на могућност да чак и реакција на вакцину буде искоришћена за одлагање рочишта. Као да ништа нису научили из процеса против нападача из Гроцке.
Све ово се догађа у данима када до нас стиже вест да је на Малти осуђен на 15 година затвора један од оптужених за убиство истраживачке новинарке Дафне Каруане Галиције.
Потресно сведочење њеног сина можда најбоље описује драму кроз коју пролазе сви они који се боре за правду, и ту налазим много сличности између Малте и Србије.
Напад на приштинског новинара Висара Дурићија сведочи да се и у региону догађају недопустиве ствари.
Овај напад на новинара истраживачке емисије „Инсајдери“ утицао је да се широј јавности презентује статистика да је на Косову током прошле године „забележено 35 напада на новинаре, подигнуто је пет оптужница и донета једна пресуда, а новинари су нападани тако што је на них пуцано из ватреног оружја, било је покушаја паљења аутомобила и физичких напада маскираних особа“.
Јасно је да нисмо изоловано острво и да треба да међусобно размењујемо искуства, како у региону, тако и на ширем плану. СОС телефон је нешто за шта сам сигуран да ће бити добар пример, који ће многи следити. Баш као и у случају неких других иницијатива које су први пут покренуте у Србији. У том смислу, мислим да је битно да знамо да „тужилаштво већ предузима радње у десет предмета који се односе на претње новинарима, док је за два случаја процењено да нема места покретању кривичног поступка“.
До краја марта, биће у склопу истог пројекта покренута апликација-веб платформа безбедниновинари.рс, како би на једном месту биле обједињене све релевантне информације које се тичу заштите и безбедности новинара, информације о студијама случајева, као и све контакт тачке тужилаштва и полиције које служе за директну комуникацију са угроженим новинарима. Сви заједно – радне групе, удружења, надлежне институције, умрежени кроз директну сарадњу, можемо подићи ниво безбедности и заштите новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.