Vesti
07. 09. 2021.
Veran Matić – Saplitanje radne grupe
Prošle nedelje pisao sam o dilemama vezanim za (ne)postojanje iskrene političke volje, nužne za valjano funkcionisanju tri radne grupe: u domenu bezbednosti i zaštite novinara, sprovođenju Akcionog plana za primenu Medijske strategije i izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima
Izrazio sam strahovanje da će ako se ovako nastavi, u dogledno vreme još neka radna grupa doživeti sudbinu tela koje se bavi sigurnošću medijskih radnika, a koje već pola godine radi u okrnjenom sastavu. U poslednjih nedelju dana, stvari su se ubrzale do te mere da je svetlost dana ugledalo saopštenje za javnost novinarskih, medijskih i nevladnih organizacija koje upozoravaju na neželjene pojave koje prate funkcionisanje Radne grupe za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Podsećam da je formiranje pomenute Radne grupe propraćeno saopštenjem u kojem je ukazano da se u pomenutoj radnoj grupi nalaze predstavnici GONGO organizacija bliskih vlastima, koje su većinski zastupljene u komisijama za raspodelu budžetskih sredstava uz veoma izraženo odsustvo bilo kakvih aktivnosti na polju zaštite novinarskih i medijskih prava i sloboda. Dva meseca kasnije, našli smo se u situaciji u kojoj je unutar pomenute Radne grupe došlo do ozbiljnog principijelnog razmimoilaženja, koje preti da dovede u pitanje dosadašnji inkluzivan pristup i budućnost zajedničkog dokumenta.
Nešto slično događalo se i prilikom višegodišnjeg porađanja Medijske strategije, koja je na kraju dovršena unutar Radne grupe oformljene pri kabinetu premijerke. Postignuti konsenzus u strateškom dokumentu dao je kakvu-takvu nadu da to ne bude samo spisak lepih želja, već da predstavlja valjanu osnovu za lakše izmene i dopune medijskih zakona. U međuvremenu je prošlo godinu i po dana (od ukupno pet, koliko traje važeća stratregija), a vrlo malo toga se praktično pomerilo sa mrtve tačke. To je obeshrabrujuće jer smo se nadali da neće biti nedoumica u vezi Vladinih strateških opredeljenja.
Imajući to u vidu, danas smo se zvaničnim dopisima obratili kabinetu premijerke i ministarki za kulturu i informisanje, ukazujući na dosadašnje propuste u radu na novom zakonskom dokumentu, uz navođenje konkretnih odstupanja na koja su, prethodnih nedelja, pored domaćih, ukazivali i inostrani eksperti u Radnoj grupi. Tom prilikom smo upozorili da naši brojni predstavnici neće potpisati predlog izmena i dopuna krovnog medijskog zakona, čime će biti ugrožen njegov legitimitet.
Nadanja i dobra volja sudarili su se sa političkom realnošću u kojoj nam, očito, predstoji dug put budući da neki, čini se, ne uče na počinjenim greškama. Rad na zakonima je upravo zato i kompleksan jer ne dozvoljava da se baš sve predoženo uvažava i unosi u zakonski tekst, makar i kao alternativno rešenje. Zato tim procesom rukovodi resorno ministarstvo čiji čelnici preuzimaju političku odgovornost i zauzimaju stanovišta zasnovana na kontinuitetu i strateškim opredeljenjima Vlade. Linija manjeg otpora je ako se konsezus unutar Radne grupe postiže alternativnim rešenjima koja postaju sebi svrha, unazađujući postojeći pravni okvir i vraćajući nas davno ispričanim pričama i temama za koje smo mislili da su iza nas.
Žuriti ne znači i brzati, pa čak i ako to predviđa premabiciozni Akcioni plan čije kratke rokove je nemoguće ispuniti. Naročito sada kada je jasno da će biti veoma teško da izmene i dopune zakona budu usvojene pre aprilskih izbora. MIslim da nam je potrebna bolja saradnja i koordinacija kabineta premijerke i resorne ministarke i potpredsednice Vlade. Verovao sam da je prošlo vreme seljenja u izradi dokumenata iz domena ministarstva u Vladu, ali uočavam da je moguće da se sam politički vrh iz Nemanjine priključi radu Radne grupe u Vlajkovićevoj ulici. Tu spremnost vidim iz odgovora koji nam je promptno stigao od premijerke nakon slanja našeg zajedničkog dopisa. Čekamo rasplet između pomenute dve adrese.
Mi znamo šta nam je činiti. Čekamo da reči budu pretočene u dela.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.