Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  O nama  |  Istorijat
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Istorijat

MEĐU PRVIMA U SVETU

Udruženje novinara Srbije osnovano je 21. decembra 1881. godine u Beogradu, glavnom gradu Kraljevine Srbije, pod nazivom Srpsko novinarsko društvo. Jedno je od prvih profesionalnih novinarskih udruženja nastalih u svetu. Od nastanka do danas kontinuirano radi.

U Beogradu su krajem 1881. godine izlazila 22 lista i časopisa. U to vreme u glavnom gradu Srbije bar desetak ljudi je kao osnovno zanimanje imalo pisanje za novine i časopise.

Prve novine na srpskom jeziku izašle su u Beču 14. (27) marta 1791. godine i zvale su se Serbskija povsednevnija novini.

Prve novine u Srbiji pojavile su se u Kragujevcu 1834. godine pod nazivom Novine srbske.

Prvi Zakon o štampi donet je 1870. godine kada je u Srbiji izlazilo 37 listova.

UTEMELjIVAČI

Kako novinarstvo u to doba nije bilo priznato kao profesija, nekolicina beogradskih novinara i urednika počela je da priprema osnivanje novinarskog udruženja. Idejni tvorac bio je Milan St. Marković, urednik časopisa Porota. Nakon pripremnih razgovora i sastanaka, 21. decembra 1881. godine održan je zbor novinara na kojem je odlučeno da se formira Srpsko novinarsko društvo. Usvojena su i prva pravila ili "Štatut", koja je izradio Milan St. Marković.

Pravilima su definisana tri osnovna cilja udruživanja novinara:

Da rade na unapređenju srpske publicistike;
Da se uzajamno potpomažu u slučaju potrebe;
Da štite ugled i interese publicistike.
Potpisnici Pravila bili su: Milan St. Marković (Porota), Stevan D. Popović (Prosvetni glasnik), dr Vladan Đorđević (Otadžbina, Narodno zdravlje), Stevan Ćurčić (Srpske novine, Srbadija), dr Laza Kostić (Srpska nezavisnost) i Manojlo Đorđević Prizrenac (Narodno oslobođenje).

Do uspostavljanja Društva sve poslove su vodili Milan St. Marković i Vladan Đorđević koji su, zapravo, sa potpisnicima pravila, bili i prva privremena uprava Srpskog novinarskog društva.

Osnivačka sednica Srpskog novinarskog društva održana je 20. decembra 1882. godine, a za prvog predsednika izabran je dr Laza Kostić, urednik opozicionog liberalnog lista Srpska nezavisnost.

Društvo je redovno zasedalo i bavilo se zadacima utvrđenim na osnivačkoj sednici sve do Timočke bune i tajnog odlaska dr Laze Kostića iz Srbije 1883. godine.

1891. OBNOVA SRPSKOG NOVINARSKOG DRUŠTVA

Pod predsedništvom Milana St. Markovića, 17. novembra 1891, u gostionici "Imperijal" održan je zbor beogradskih novinara na kome je odlučeno da se obnovi rad Srpskog novinarskog društva koje će dalje nositi naziv Srpsko novinarsko udruženje (SNU).

Na skupštini održanoj 15. decembra izabrana je uprava Srpskog novinarskog udruženja: predsednik Pera Todorović, glavni urednik "Malih novina", potpredsednik Stevan Ćurčić, knjižničar Milosav Kurtović, blagajnik Marko Vuletić i sekretar Jevta Ugričić.

1892. NOVI STATUT

Na sednici SNU, održanoj 5. jula, usvojeni su novi statut i poslovnik i izabran novi sekretar Udruženja, Žika Protić. Predsednik SNU Pera Todorović i sekretar Žika Protić podneli su 15. oktobra izveštaj o pisanju štampe o atentatu na Nikolu Pašića. Zaključeno je da atentata nije bilo. Uprava SNU 13. marta je odlučila da pošalje Mađarskom udruženju novinara izraze saučešća povodom smrti revolucionara Košuta.

Na sednici održanoj 14. marta potvrđena je stara uprava Srpskog novinarskog udruženja. Novi članovi su Manojlo Prizrenac, koji je biran za potpredsednika, i Pavle Marinković, sekretar (nešto kasnije zamenio ga Svetozar Nikolić). Uprava SNU, sa Perom Todorovićem na čelu, dala je ostavku na sednici 26. decembra. Izabran je odbor koji će rukovoditi radom Udruženja do izbora nove uprave (predsednik Lazar Komarčić).

1895. NOVA UPRAVA

Na Novu godinu 1895. izabrana je nova uprava SNU: predsednik Lazar Komarčić, potpredsednik Stojan Protić, blagajnik Svetozar Nikolić, sekretar Žika Protić i knjižničar Ljuba Bojović. (Pošto je Stojan Protić odbio da uđe u upravu, na njegovo mesto izabran je Sava Kukić).

Uprava SNU održala je 26. januara sednicu povodom smrti Ljube Nenadovića i uputila telegrame saučešća. Uprava SNU izradila je predloge novih pravila SNU i poslovnika, koji su usvojeni u prvoj polovini 1895. godine.

Na skupštini SNU 26. decembra rešeno je da se kralju Aleksandru uputi pismena zahvalnost pošto je "blagoizvolio amnestijom pomilovati osuđene urednike".

 1896. BANKET ZA RUSKOG KOLEGU

Srpsko novinarsko udruženje priredilo je u februaru, povodom dolaska generala Komarova, predsednika Ruskog novinarskog udruženja, banket u Beogradu.

Uprava SNU formirala je 25. februara delegaciju koja će tražiti od vlade da se izmeni pravilnik o plaćanju poštanske takse za novine. (Vlada je izmenila pravilnik 1897. i smanjila taksu od 15% na 8%).

U Videlu od 19. aprila objavljen je proglas SNU u kome se apeluje na srpske novinare u Vojvodini da ne učestvuju na proslavi 1000. godišnjice dolaska Mađara u ove krajeve.

Grupa srpskih novinara na čelu sa Perom Todorovićem, posetila je Bugarsku u maju 1896. godine.

1897. ČLANSTVO RASTE

U Malim novinama od 25. januara objavljen je spisak članova Srpskog novinarskog udruženja na kome se nalazi 60 imena. Na godišnjoj skupštini SNU, održanoj 25. januara, izabrana je uprava: predsednik Jovan Đaja, potpredsednik dr Mika Popović, sekretar Milan Đorđević, blagajnik Svetozar Nikolić, knjižničar Milan Mićić i četiri člana uprave.

1898. NA POGREBU GARAŠANINA

Na sednici uprave SNU 24. februara, doneta je Odluka da Udruženje učestvuje na pogrebu bivšeg predsednika vlade Milutina Garašanina, koji je 1889. bio član Srpskog novinarskog društva.

1899. TAUŠANOVIĆ NA ČELU SNU

Na skupštini SNU, održanoj 31. januara, izabrana je sledeća uprava: predsednik Kosta Taušanović, potpredsednik Stevan Ćurčić, sekretar Milan Mićić, blagajnik Milan Arsenijević, knjižničar Ljuba Bojović. Odlučeno je da se uputi poziv srpskim književnicima i novinarima da se učlanjuju u SNU.

U martu je objavljen protest povodom zahteva austrijskog Dunavskog parobrodskog društva da Srpsko brodarsko društvo obustavi plovidbu između Beograda i Zemuna.

1900. "SVETI SAVA" USTUPIO PROSTORIJE

Uprava SNU je 27. januara organizovala koncert "u korist novinarskih saradnika i njihove siročadi". Na zboru 25. marta izabrana sledeća uprava: predsednik Stevan Ćurčić, potpredsednik Milosav Kurtović, blagajnik Milan Arsenijević, sekretar Milan Mićić, knjižničar Dobrivoje Arnautović i članovi Pera Todorović, Milan St. Marković, Radoje Radulović i Jovan Đaja.

Društvo "Sv. Sava" ustupilo je svoje prostorije Srpskom novinarskom udruženju za smeštaj uprave, čitaonice i biblioteke. Uprava SNU protestovala je u avgustu protiv hapšenja Svetozara Janoševića, glavnog saradnika Malih novina.

1901. ODUZETI POLICIJI NADLEŽNOST ZA ŠTAMPU

Na godišnjoj skupštini održanoj 15. aprila izabrana je ova uprava: predsednik Stevan Ćurčić, potpredsednik Luka Lazarević, sekretar Milan Mićić, blagajnik Milan Arsenijević i četiri člana uprave.

Male novine od 14. novembra pisale su da se u Udruženju razmišlja o uvođenju novinarskog ispita za mlade novinare. Na sednici Zakonodavnog odbora Narodne skupštine (19. novembra) razmatran je predlog Srpskog novinarskog udruženja da se novim zakonom o štampi policiji oduzme nadležnost za štampu i prenese na redovne sudove.

Na zboru saradnika štampe, održanom 18. marta u Beogradu, odlučeno je da se osnuje društvo novinarskih saradnika. Na zboru novinara održanom 10. februara, doneta je odluka da se sazove kongres srpskih novinara. Izabrana je uprava, sa Stevanom Ćurčićem kao predsednikom.

U Beogradu je od 13. do 15. oktobra održan Prvi kongres srpskih novinara na kome je prisustvovalo oko 100 urednika i saradnika iz Srbije i ostalih srpskih krajeva.

1903. NUŠIĆ, STANKOVIĆ, VESELINOVIĆ

Večernje novine od 20. februara javile su da je Srpsko novinarsko udruženje primilo 29 novih članova, među kojima i književnike Branislava Nušića, Janka Veselinovića i Borisava Stankovića.

Nova uprava Srpskog novinarskog udruženja izabrana je 16. marta. Predsednik Stevan Ćurčić, potpredsednik Sreten Pašić, sekretar Ivan Šajković, knjižničar Milan Kostić.

Krajem jula Uprava SNU pozvala je novinare da se suprotstave javnim obračunima u štampi.

SNU uputilo Memorandum Narodnoj skupštini u kome se zahteva da se štampa stavi pod nadležnost Ministarstva pravde, umesto Ministarstva unutrašnjih dela.

1904. SINDIKAT NOVINARSKIH SARADNIKA

Na sastanku novinarskih saradnika, održanom 15. aprila, dogovoreno je da se osnuje posebna organizacija saradnika štampe. Na sastanku održanom 7. oktobra odlučeno je da se osnuje sindikat novinarskih saradnika.

Na sednici održanoj 18. novembra izabran je pravni odbor Saveza novinarskih saradnika (predsednik Živojin Balugdžić, potpredsednik S. Janošević).

1905. ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH NOVINARA

Savez novinarskih saradnika uputio je 1905. godine zahtev ruskoj vladi da se oslobodi iz zatvora književnik Maksim Gorki. Pravda je 29. aprila javila da je Savez srpskih novinarskih saradnika poslao dva svoja člana na skup jugoslovenskih novinara u Fijumi "kome je smer osnivanje zajednice jugoslovenskih novinara".

Od 6. do 8. novembra održan je u Beogradu sastanak književnika i novinara iz Hrvatske, Bugarske i Srbije na kome je raspravljano o osnivanju zajedničke organizacije jugoslovenskih književnika i publicista. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Srpskog novinarskog udruženja.

1906. RASCEP U NOVINARSKOJ ORGANIZACIJI

Iako, za sada, nema verodostojnih podataka kada je tačno došlo do rascepa u Udruženju, iz dostupnih izvora može se zaključiti da je do raskola došlo u drugoj polovini 1905. godine.  

Početkom 1906. osnovano je Društvo srpskih novinara i publicista, koje je izabralo i svoju posebnu upravu (predsednik Jovan Đaja, potpredsednici Božidar Savić i Petar Despotović).

Pravda od 5. januara javila je da je privremena uprava (St. Ćurčić, P. Todorović, Vl. Ribnikar, J. Adamović, M. Pašić i Jovan Mandil) izradila nova pravila Srpskog novinarskog udruženja. Na godišnjoj skupštini, 6. januara, usvojena su pravila SNU i izabrana nova uprava: predsednik Pavle Marinković, potpredsednici Milan Mićić i Branislav Nušić, blagajnik Ljuba Bojović, sekretar Vladislav Ribnikar, knjižničar Jovan Mandil.

Da bi dokazala javnosti da je u SNU većina novinara, uprava je objavila (u Beogradskim novinama, 2. X 1906.) spisak svojih članova, iz koga se vidi da su u Udruženju ostali novinari glavnih listova: Politike, Pravde, Večernjih novosti, Samouprave, Beogradskih novina, Trgovinskog glasnika, Videla, Štampe. Iz članka objavljenog u "Srpskom književnom glasniku" vidi se da su Društvu srpskih novinara i publicista pristupili novinari iz Odjeka, Dnevnog lista, Malog žurnala, Srpske zastave, Naroda, Novog pokreta i veći broj književnika.

U februaru 1906. Uprava SNU zatražila od Vlade pomilovanje osuđenih novinara, ali Vlada nije udovoljila njihovom zahtevu. Uprava SNU uputila je (u februaru) čestitke mađarskim novinarima u znak podrške u njihovoj borbi za slobodu štampe.

PROTIV PROTERIVANjA I UBISTVA NOVINARA

U novembru 1906. Srpsko novinarsko udruženje organizovalo je u Beogradu miting na kojem je osuđen postupak bosanske vlade zbog proterivanja novinara Stijepa Kobasice, urednika Srpske riječi iz Sarajeva.
Avgusta 1906. u Sofiji je održan kongres na kome je osnovan Savez južnoslovenskih književnika i novinara. Ne prihvatajući status posmatrača, Srpsko novinarsko udruženje odbilo je da prisustvuje ovom kongresu. Upravni odbor SNU 8. oktobra osudio ubistvo opozicionog novinara Novakovića i zahtevao kažnjavanje krivaca.

1907. U POSETI BiH, CRNOJ GORI I HRVATSKOJ

Na godišnjoj skupštini održanoj 6. januara, izabrana je uprava SNU: predsednik Nastas Petrović, potpredsednici Branislav Nušić i Milan Mićić, sekretar Milan Đorđević, blagajnik Ljuba Bojović, knjižničar Jovan Mandil.

Na sednici uprave SNU, održanoj 12. januara, formiran je odbor za proslavu 25-godišnjice osnivanja Srpskog novinarskog društva i doneta odluka da se izrade pravila penzionog fonda Srpskog novinarskog udruženja.

Delegacija SNU, obišla je više mesta u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Delegaciju su predvodili članovi uprave – Branislav Nušić, predsednik, i Stevan Ćurčić, počasni predsednik.

1908. PONOVO JEDINSTVENO UDRUŽENjE

Novu upravu SNU, izabranu na godišnjoj skupštini 6. januara, sačinjavali su: predsednik Branislav Nušić, potpredsednici Milan Mićić i dr Vojislav Marinković, sekretar Naum Dimitrijević, blagajnik Ljuba Bojović, knjižničar Jovan Mandil. Od 30. maja do 7. juna, SNU organizovalo je na Adi Ciganliji veliku kulturno-zabavnu priredbu "Trojički sabor".

Za vreme Sabora izdavan je šaljivi list Vodeni cvet, koji je pripremao Branislav Nušić.

Na skupštini SNU, održanoj 30. januara, izabrana je nova uprava i doneta odluka da se spoje Srpsko novinarsko udruženje i Društvo srpskih novinara i publicista.

Uprava je konstituisana 1. februara u ovom sastavu: predsednik Stevan Ćurčić, potpredsednici Branislav Nušić i Milan Mićić, blagajnici Vladislav Ribnikar i Pera Đorđević, sekretar Milan Đorđević i Jovan Mandil, knjižničar Dušan Mil. Šijački. Izabrano je nekoliko stranih novinara i publicista za počasne članove SNU, među kojima i Jozef Holeček, češki književnik i novinar, predsednik Saveza slovenskih novinara u Pragu.

1910. KONGRES SLOVENSKIH NOVINARA

Srpsko novinarsko udruženje obavestilo je 2. juna upravu Saveza slovenskih novinara u Pragu da pristupa ovoj organizaciji. Delegaciju SNU, koja je prisustvovala Devetom kongresu slovenskih novinara u Sofiji, jula 1910, predvodio je predsednik Stevan Ćurčić.

1911. ŠTRAJK ZBOG PLATA

Mali žurnal od 24. aprila javio je da je na kongresu Međunarodnog udruženja novinara u Rimu, kao izaslanik Srpskog novinarskog udruženja, prisustvovao Ivan Ivanić.

Posle spajanja dva udruženja (Srpskog novinarskog udruženja i Društva srpskih novinara i publicista), izabrana je nova uprava u kojoj su predsednik Branislav Nušić, potpredsednici Bora Popović i Mile Pavlović, sekretari Ivan Ivanić i Milan Đorđević, blagajnici Petar Despotović i Naum Dimitrijević, knjižničar Branko Lazarević.

Od 27. do 29. juna održan je Deseti kongres slovenskih novinara u Beogradu. Održana je i velika izložba slovenske štampe. Prva redovna skupština Društva novinarskih saradnika održana je 9. jula i izabrana stalna uprava (predsednik Manojlo Sokić, potpredsednik Grgur Madžarević, sekretar Moša Pijade, blagajnik Vojislav Rosić).

Društvo novinarskih saradnika organizovalo je 1911. štrajk protiv vlasnika Tribune, koji je "bedno plaćao i maltretirao svoje saradnike".

1912. KONGRES U PRAGU

Druga skupština Društva novinarskih saradnika održana je 27. maja, kada je izabrana i nova uprava (predsednik Pera Taletov, potpredsednik Svetolik Grabenac, sekretar Moša Pijade, blagajnik Isidor Protić).

Jedanaestom kongresu slovenskih novinara, koji je održan u Pragu juna 1912. godine, prisustvovali su i predstavnici Srpskog novinarskog udruženja. Branislav Nušić izabran je za drugog potpredsednika Odbora Saveza slovenskih novinara.

Na sednici Odbora Saveza slovenskih novinara, održanom u Beogradu 1912., Stevan Ćurčić je izabran za drugog potpredsednika ovog Odbora.

1914. RIBNIKAR PREDSEDNIK

Srpsko novinarsko udruženje držalo je svoju godišnju skupštinu 16. februara u "Pozorišnoj kafani" u Beogradu i izabralo novu upravu sastavljenu isključivo od profesionalnih novinara. Nova uprava organizovala je prikupljanje priloga za penzioni fond profesionalnih novinara.

Na prvoj sednici nove uprave, održanoj 22. februara, za predsednika je izabran Vladislav Ribnikar, potpredsednici Branko Božović i Milan Savčić, sekretar Miomir Milenović, blagajnik Manojlo Sokić, podblagajnik Grgur Madžarević, a knjižničar Borislav Minić.

1919. KONGRES U ZAGREBU

U organizaciji Društva hrvatskih novinara, 17. i 18. novembra u Zagrebu je održan Prvi kongres jugoslovenskih novinara, na kome su prisustvovali predstavnici novinarskih društava iz Zagreba, Beograda, Ljubljane i Sarajeva. Kongresu je predsedavao Milan Savčić, predstavnik Srpskog novinarskog udruženja.

1920. OBNOVLjENO SRPSKO NOVINARSKO UDRUŽENjE

Obnovljeno je Srpsko novinarsko udruženje i izabrana nova uprava u kojoj su bili: predsednik Milan Savčić, potpredsednici Manojlo Sokić i Jovan Tanović, sekretar Todor Paranos i blagajnik Brana Cvetković.

Krajem oktobra, u hotelu "Imperijal" održan je zbor Srpskog novinarskog udruženja, na kome su primljena 53 člana. Na zboru je razmatran predlog pravila Jugoslovenskog novinarskog udruženja i izabran odbor koji će taj predlog izneti na kongresu JNU.

1921. OSNOVANO JUGOSLOVENSKO NOVINARSKO UDRUŽENjE

Posle smrti predsednika SNU Milana Savčića, održana je (početkom 1921.) sednica na kojoj je za predsednika Srpskog novinarskog udruženja izabran Dušan Nikolajević.

Na kongresu održanom 26. i 31. marta u Sarajevu, osnovano je Jugoslovensko novinarsko udruženje. Odlučeno je da dotadašnja društva postanu sekcije JNU. Za prvog predsednika izabran je Dušan Nikolajević, za sekretara Moša Pijade, a za blagajnika Ratko Parežanin (kao predstavnici Srpskog novinarskog udruženja).

PRVI BROJ NOVINARA

Prvi broj Novinara, organa JNU, izašao je 31. jula u Beogradu. Odgovorni urednik bio je Miloje Radosavljević (ovaj broj pripremio je sekretar JNU Moša Pijade). Na kongresu JNU, održanom 25. i 26. avgusta u Splitu, podržan je predlog Moše Pijade da se novinari organizuju po sindikalnoj osnovi (zaključak Kongresa nije sproveden u delo).

Posle izbora Dušana Nikolajevića za predsednika Jugoslovenskog novinarskog udruženja, kraće vreme predsednik SNU bio je Pera Taletov.

1922. PROTIV ZAKONA O ŠTAMPI

U februaru je konstituisana Beogradska sekcija JNU. Prva uprava: predsednik Dušan M. Šijački, potpredsednici Radoslav Vesnić i Gabro Pilić, sekretar Vlada Ristović. U avgustu je održana konferencija u redakciji Pravde, na kojoj je postignut sporazum da se svi beogradski novinari učlane u JNU.

Na kongresu JNU u Subotici (9–11. septembar) povela se diskusija između predstavnika Zagrebačke i Beogradske sekcije o premeštanju Centralne uprave JNU iz Beograda u Zagreb.

Na ljubljanskom kongresu JNU, održanom od 5. do 8. avgusta, konstatovano je da Beogradska sekcija nije organizovana po Statutu JNU. Na skupštini Beogradske sekcije JNU, 2. septembra, osuđen je Projekat zakona o štampi, koji je pripremila vlada Kraljevine SHS.

Izabrana je nova uprava i to: predsednik Jovan Tanović, potpredsednici Ljuba Popović i Miodrag Ivanić, sekretar Velimir Lukić, blagajnik Miloje Sokić.

1924. NOVINARSKI KLUB NA TERAZIJAMA

Na internacionalnom novinarskom kongresu, koji je održan od 7. do 12. jula u Londonu, učestvovali su predstavnici Beogradske sekcije Jovan Tanović i dr Ljuba Popović.

Krajem septembra izabrana je uprava Beogradske sekcije u kojoj su bili predsednik Kosta Luković, potpredsednici Kosta Krajšumović i Vlasta Petković, sekretar Boško Radovanović, blagajnik Miloje Sokić.

Osmog oktobra otvoren je u Beogradu Klub Jugoslovenskog novinarskog udruženja, koji se nalazio na Terazijama. Održana je i druga skupština sindikata novinarskih saradnika (predsednik Mića Dimitrijević).

1925. NOVINARSKI FAKULTET

Na trećoj skupštini sindikata novinarskih saradnika, održanoj 10. maja, razgovarano je o mogućnostima osnivanja novinarskog fakulteta u Beogradu. Na kongresu JNU u Skoplju (27–29. septembra) usvojena su nova Pravila JNU, kojima je regulisan i rad sekcija.

Na konferenciji održanoj u redakciji Politike 9. i 10. oktobra, osnovano je Udruženje vlasnika listova.

Na skupštini Beogradske sekcije, 1. novembra, izabrana je uprava: Predsednik Stijepo Kobasica, potpredsednici Miloslav Stojadinović i Kosta Krajšumović, sekretari Jovan Lazarević i Vojin Đorđević, blagajnik Slobodan Vidaković.

Skupština Beogradske sekcije JNU poslala je telegrafski pozdrav (1. novembra) zatvorenim novinarima u Požarevcu Moši Pijade i Kosti Krajšumoviću.

Na sednici uprave Beogradske sekcije JNU, 13. novembra, primljen je za člana novinarske organizacije Filip Filipović.

Opština Soko banje poklonila je Beogradskoj sekciji 50 ari zemljišta za izgradnju sanatorijuma za novinare. Vlada je 6. septembra donela Uredbu o novinarima, kojom su regulisani odnosi vlasnika i profesionalnih novinara. Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije Stevan Ćurčić i Jovan Đaja izabrani su za počasne predsednike beogradske novinarske organizacije.

Na skupštini Beogradske sekcije JNU (14. novembra) izabrana je nova uprava: predsednik Dragiša Lapčević, potpredsednici Mihajlo Živančević i Stanislav Vinaver, sekretar Predrag Milojević i Vasa Srzentić, blagajnik Slobodan Vidaković.

1927. OSTAVKA PREDSEDNIKA JNU

Grupa beogradskih novinara osnovala je 28. juna novu sekciju, kojoj je pristupilo 50 novinara, i izabrala novu upravu (predsednik Milan Popović). Ova sekcija je ubrzo rasformirana. Beogradska sekcija je donela rezoluciju da prekida veze sa Centralnom upravom JNU (direktan povod je pretvaranje Novinarskog kluba u kockarnicu).

Zbog sukoba Centralne uprave sa Beogradskom sekcijom, Krešimir Kovačić dao je ostavku na položaj predsednika Jugoslovenskog novinarskog udruženja.

Na godišnjoj skupštini održanoj 20. oktobra, izabrana je nova uprava sa starim predsednikom. Članovi uprave (sa funkcijama): predsednik Dragiša Lapčević, potpredsednici Predrag Milojević i Đura Banjac, sekretari Milan Vladisavljević i Dragomir Milovanović.

Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije, 23. oktobra, doneta je rezolucija kojom se osuđuje Zakon o štampi iz 1925. kao reakcionaran i štetan za novinarstvo.

Na plenarnoj sednici JNU, održanoj 6. novembra u Zagrebu, predstavnici sekcija doneli su odluku da se "likvidiraju" sporovi sa Beogradskom sekcijom.

1928. UBIJEN NOVINAR RISTOVIĆ

U noći između 4. i 5. avgusta u Zagrebu je ubijen beogradski novinar i raniji sekretar Beogradske sekcije, Vlada Ristović (u vreme demonstracija zbog atentata na Stjepana Radića). Beogradska sekcija predložila je (28. oktobra) da se uputi zahtev vojnim vlastima da mladi novinari služe vojsku "tamo gde će najbolje odgovarati prema svom pozivu u civilu".

Krajem 1928. uprava Beogradske sekcije obezbedila je prostorije u zgradi na Obilićevom vencu u Beogradu, koje su služile kao privremeni dom beogradskih novinara.

Na godišnjoj skupštini JNU, održanoj 30. decembra, usvojena su nova Pravila po kojima su dotadašnje sekcije postale samostalne organizacije.

1929. POMOĆ ZA MOŠU PIJADE

Beogradska sekcija predala je Sudu časti Miloja Sokića, blagajnika Centralne uprave JNU, zbog pretvaranja Kluba novinara u kockarnicu. Na skupštini novinara 27. oktobra, pročitan je akt Beogradske opštine da ustupa besplatno plac u Frankopanskoj ulici (Generala Ždanova, danas Resavska) za izgradnju novinarskog doma.

Na Skupštini Beogradske sekcije, održanoj 28. oktobra, izabrana je stara uprava sa predsednikom Dragišom Lapčevićem. Za prvog potpredsednika izabran je Dobrosav Kuzmić, za drugog Stanislav Krakov, a za prvog sekretara Dragiša Milovanović.

Uprava Beogradske sekcije poslala je 500 dinara Moši Pijade, koji se nalazio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Specijalna delegacija novinarskog udruženja, sa predsednikom Dragišom Lapčevićem na čelu, išla je kod predsednika Vlade da ga moli da pomogne nezaposlenim novinarima.

Na osnovu Pravila JNU, 30. decembra 1928. Beogradska sekcija promenila je naziv u – Novinarsko društvo u Beogradu (ubrzo je, u skladu sa centralizacijom državne uprave, vraćen naziv sekcije).

1930. PRIVREMENI NOVINARSKI DOM

Krajem decembra, u Beogradu, u Mišarskoj br. 3, otvoren je privremeni dom koji je dodeljen novinarima dok ne izgrade svoj dom u Frankopanskoj ulici.

1931. DONACIJA MIHAILA PUPINA

Beogradska sekcija je, u januaru i februaru, priređivala umetničke večeri na kojima su učestvovali operski i dramski umetnici i književnici. U vreme akcije za prikupljanje priloga za izgradnju novinarskog doma, Beogradska sekcija je dobila 5.000 dinara od Mihaila Pupina, poznatog američkog pronalazača srpskog porekla.

Na skupštini održanoj 4. jula izabrana je nova uprava: predsednik Pravle Ranković, potpredsednici Dobrosav Kuzmić i Gradimir Kozomarić, sekretari Pavle Cerović i Živojin Đorđević, blagajnik Nikola Dragićević, bibliotekar Mata Glavadanović.

1932. OSNOVAN POTPORNI FOND

Beogradska sekcija osnovala je Potporni fond kao ustanovu za pomaganje novinara u slučaju bolesti, iznemoglosti i smrti. Drugog decembra održana je godišnja skupština Beogradske sekcije, na kojoj je glavna tema bila izgradnja novinarskog doma.

1933. POČELA IZGRADNjA NOVINARSKOG DOMA

Na redovnoj godišnjoj skupštini, održanoj 23. aprila, izabrana je nova uprava: predsednik Dobrosav Kuzmić, potpredsednici Gradimir Kozomarić i Grgur Kostić, sekretari Savo Cvetković i Nikola Đorđević, blagajnik Nikola Dragićević.

Gradnja novinarskog doma u Frankopanskoj br. 28, počela je 1. oktobra 1933. godine.

Beogradska sekcija usvojila je statut Potpornog fonda i Pravilnik Fonda za pomaganje nezaposlenih profesionalnih novinara.

1934. NOVINARSKI GLASNIK

Povodom 100-godišnjice izlaska prvih novina u Srbiji, u januaru je organizovana izložba "Sto godina štampe u Srbiji". Prvi broj Novinarskog glasnika, organa Beogradske sekcije JNU, izašao je 15. februara. Odgovorni urednik bio je Grgur Kostić.

Uprava Beogradske sekcije formirala je 23. aprila Izvršni odbor za gradnju novinarskog doma u sastavu: Dobrosav Kuzmić, Nikola Dragićević i dr Oton Krstanović.

Petnaestog jula organizovano je svečano posvećenje temelja Novinarskog doma u koje je uzidana povelja o gradnji Doma. Opština Niš dodelila je Beogradskoj sekciji JNU plac u Niškoj banji od 600 kvadratnih metara za izgradnju letovališta za novinare.

Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije izabrana je nova uprava (Upravni odbor, Nadzorni odbor i Sud časti). U Upravni odbor izabrani su: Dobrosav Kuzmić, Nikola Dragićević, dr Oton Krstanović, Radenko Tomić, Grgur Kostić, Vladislav Milenković, Đorđe Pecarski, Marko Kavaja, Vuk Dragović i zamenici Milan Krstić, Desimir Blagojević i Zvonimir Golubović. Beogradske sekcija povela je akciju za osnivanje zadruge koja će graditi stanove za novinare.

1935. KRENUO OŠIŠANI JEŽ

U Beogradu je 5. januara počeo da izlazi humoristički list Ošišani jež, čiji je izdavač bila Beogradska sekcija JNU, a odgovorni urednik Mata Glavadanović. Uz prisustvo većeg broja uglednih zvanica, predstavnika najviših državnih organa, ministara, diplomata, crkvenih velikodostojnika, istaknutih kulturnih i javnih radnika, 7. aprila je svečano otvoren Novinarski dom u Frankopanskoj br. 28.

Beogradska sekcija JNU dobila je koncesiju za izdavanje Telefonskog imenika, koji je štampan u korist Potpornog fonda.

1936. PRVI BROJ "USMENIH NOVINA"

Na godišnjoj skupštini održanoj 15. marta izabran je novi Upravni odbor koji se konstituisao 18. marta i izabrao: za predsednika Dobrosava Kuzmića, za potpredsednika Grgura Kostića, a za sekretare Vlajka Lalića i Dušana Timotijevića. Ostali članovi: B. Jovanović, Radenko Tomić, Živojin Vukadinović, Milivoje Popović, Desimir Blagojević.

Beogradska opština dodelila je 23. aprila jedan plac za izgradnju stanova za novinare.

Beogradska sekcija JNU priredila 22. februara prvi broj Usmenih novina u korist svog Potpornog fonda. Tom prilikom je Branislav Nušić održao predavanje o usmenom novinarstvu.

Održane su dve priredbe u septembru, koje je organizovao Ošišani jež. Dalje prikazivanje zabranila je Uprava grada Beograda. Ministarstvo poljoprivrede poklonilo je Beogradskoj sekciji pet katastarskih jutara za izgradnju jednog naselja za novinare.

Krajem godine Uprava Beogradske sekcije dodelila je, kao božićnu pomoć, po 500 dinara za 22 novinara, među kojima su bili i zatvorenici u Sremskoj Mitrovici Moša Pijade i Otokar Keršovani.

1937. NOVINARSKI BAL

Šestog februara održan je u Beogradu novinarski bal pod nazivom "300 čuda". Tom prilikom štampan je, pod istim nazivom, i jedan prigodni list. Prvi broj Usmenih novina za decu priređen je 3. januara u Beogradu.

Na redovnoj godišnjoj skupštini, održanoj 21. marta, razmatran je problem nezaposlenosti i penzionog osiguranja novinara. Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije JNU, održanoj 21. marta, izabrana je nova uprava sa starim predsednikom. Uprava: Dobrosav Kuzmić, Živojin Vukadinović, Radenko Tomić, Gabro Pilić, Vlajko Lalić, Dušan TImotijević, Dojčilo Mitrović, Dragan Aleksić i Mata Glavadanović.

Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije, 23. marta, izabran je Sud časti, u koji su ušli: Pjer Križanić, Bogdan Bilbija i Živan Mitrović.

OSNOVANA "SEDMA SILA"

Na vanrednoj skupštini, održanoj 20. maja, osnovana je Privredna zadruga profesionalnih novinara (umesto Potpornog fonda). Uprava Beogradske sekcije JNU zaključila je Ugovor sa Radio-Beogradom o emisiji "Dnevna reportaža", koju su pripremali nezaposleni mladi novinari. Beogradska sekcija je 1937. godine osnovala izdavačko-oglasno i reklamno preduzeće "Sedma sila".

1938. NOVINARI OPKOLjENI ŽANDARMIMA

Grupa režimskih novinara, članova Jugoslovenske radikalne zajednice, napustila je godišnju skupštinu Beogradske sekcije, 20. marta, ne uspevši da nametne svoje zahteve i pored podrške vladajuće političke stranke. Poverenje većine dobila je stara uprava sa Dobrosavom Kuzmićem na čelu.

Vanredna skupština Beogradske sekcije održana je 19. juna u napetoj atmosferi, zbog sukoba režimskih i opozicionih novinara, tako da je zgrada Novinarskog doma, gde je skupština održana, bila opkoljena žandarmerijom.

Na vanrednoj skupštini Beogradske sekcije, održanoj 19. juna, tajnim glasanjem izabrana je sledeća uprava: predsednik Gabro Pilić i članovi Radenko Tomić, Grgur Kostić, Milivoje Popović, Dragan Aleksić, Živorad Đorđević, Pavle Cerović, Živan Mitrović i Milan Đoković.

1939. ODLUKA SUDA ČASTI

Upravni odbor Beogradske sekcije, izabran na godišnjoj skupštini 1. aprila, konstituisao se u ovom sastavu: predsednik Gabro Pilić, potpredsednik Radenko Tomić, sekretar Živan Mitrović, blagajnik Dojčilo Mitrović i članovi Milan Đoković, Gavra Velikić, Đivo Višić i Marko Kavaja.

Sud časti doneo je odluku 15. maja da se dr Kosta Luković, šef Centralnog presbiroa, briše iz članstva Beogradske sekcije zbog proganjanja novinara Vuka Dragovića.

Uprava Beogradske sekcije odredila je u komisiju za polaganje prijemnog ispita u redakciji Vremena dva svoja člana (predsednika Gabra Pilića i potpredsednika Radenka Tomića).

1940. KAZNE NOVINARIMA

 U Rezoluciji Beogradske sekcije, usvojenoj na godišnjoj skupštini 26. maja, traži se od nadležnih vlasti da osiguraju "najpravičniju primenu zakona o štampi".

Sud časti Beogradske sekcije (Pjer Križanić, dr Ivan Nevistić i Bogdan Bilbija) doneo je odluku da se kazni grupa novinara–političara koja je izazvala rascep u novinarskoj organizaciji.

Na novinarskoj skupštini, održanoj 26. maja, izabran je novi Upravni odbor: predsednik Živko Milićević i članovi Radenko Tomić, dr Milivoje Popović, Gabro Velikić, Radmila Buniševac, Dojčilo Mitrović, Đivo Višić, Milan Đoković i šest zamenika.

Usvojena su nova Pravila na osnovu kojih je JNU promenilo naziv u Novinarski savez Kraljevine Jugoslavije. Prema ovim Pravilima, sekcije su bile obavezne da se organizuju u "autonomne novinarske organizacije".

Stanje članstva na dan 26. maja 1940. bilo je 186 redovnih, 45 pripravnih članova i 30 stažera. Od 274 člana Udruženja, koliko ih je bilo na dan 6. aprila 1941. godine, samo je 66 članova ili 24,08 odsto nastavilo rad pod okupacijom, uglavnom u glasilima koje su kontrolisali Nemci. Ovaj procenat kolaboracije je manji ako se ima u vidu da su se u ove redove ubacili i pojedinci kojima je privid kolaboracije bio potreban radi prikrivanja pravih delatnosti.

Tako, na primer, Miloš Brašić je bio glavna veza Kominterne sa Titom, Đorđe Lobačev je radio kao sovjetski obaveštajac, imajući uz to visoki čin pukovnika NKVD-a. Ljubiša Stojković, Milan Đoković i Đorđe Dedić su, radeći nenovinarske poslove, bili, kako se rečnikom ilegale kaže, na vezi, što se vidi i iz činjenice da su posle rata nastavili rad kao novinari. Takođe i Vladislav Ribnikar, koji je čekao vezu da iz Beograda ode partizanima na slobodnu teritoriju.

Od 66 članova SNU koji su bili članovi Udruženja i pod okupacijom Srbije, rad su posle oslobođenja nastavila 24 novinara. Pada u oči i stalno opadanje članstva Udruženja pod okupacijom:

1941. godine bila su 142 člana, 1942. – 136, 1943. – 117, 1944. – 86. Opadanje je primetno, kako kod predratnih članova, tako i onih primljenih pod okupacijom. Predratnih članova je 1941. godine bilo 66, 1942. – 60, 1943. – 50, 1944. – 40. Novoprimljenih je 1941. bilo 76, 1942 –- 76, 1943. – 67, 1944. – 46.

1941. POD VLAŠĆU OKUPATORA

Na novinarskoj skupštini, održanoj 30. marta u Beogradu, usvojena su nova Pravila na osnovu kojih je beogradska novinarska organizacija dobila naziv – Novinarsko udruženje u Beogradu.

Na godišnjoj skupštini Beogradske sekcije, 30. marta, izabran je Upravni odbor: predsednik Pjer Križanić, i članovi Gavra Velikić, Simo Francen, Radenko Tomić, Đivo Višić, Dojčilo Mitrović, Milan Đoković, Spasoje Đorđević i Radmila Bunuševac Dedinac. Za delegate za saveznu upravu izabrani su: Živko Milićević, Radenko Tomić i Dojčilo Mitrović.

Na dan 6. aprila 1941. godine Beogradska sekcija imala je 263 člana (192 redovna, 42 pripravna i 29 stažera).

Okupacione nemačke vlasti (Vojni zapovednik za Srbiju) izdale su 20. maja Uredbu o štampi kojom je regulisano izdavanje listova i rad novinara u okupiranoj Srbiji.

Na osnovu Uredbe o štampi, osnovano je Srpsko novinarsko udruženje, 1. septembra 1941, koje je bilo pod direktnom vlašću nemačkog Propagandnog odeljenja "S".

Nemačke okupacione vlasti postavile su sledeću upravu Srpskom novinarskom udruženju: predsednik Radenko Tomić, sekretar Ivan Nađvinski, počasni predsednik Jovan Tanović, članovi uprave Ratko Parežanin i Vukašin Anđelković.

(Iz knjige Mihaila Bjelice Hronika Srpskog novinarskog udruženja)

ZABRANjEN RAD ZADRUGE

Odmah po okupaciji zabranjen je rad Proizvođačke zadruge profesionalnih novinara, a odlukom vojnog zapovednika od 26. avgusta 1941, rešeno je da Srpsko novinarsko udruženje preuzme imovinu te zadruge koja je 12. marta 1941. godine imala 128 članova.

Novinarski savez Kraljevine Jugoslavije (odnosno Centralna uprava Jugoslovenskog novinarskog udruženja) na dan 6. aprila 1941. imao je u blagajni 12.759,94 dinara i to: u gotovom novcu 952,50 dinara (sumu koju je poneo sobom u bežaniju zamenik blagajnika) i na čeku UNS-a br.57-563 kod Poštanske štedionice 11.807,44 dinara.

1943. GDE SU ZAVRŠILE NOVINARSKE PARE

Vojni izaslanik Kraljevskog italijanskog izaslanstva u Beogradu, pukovnik Karlo Kuizi, aktom br. 91. od 12. februara 1943. izvestio je gosp. Radenka Tomića o traganju za novcem Beogradskog novinarskog saveza. Po ovom izveštaju, novac u iznosu od 490.000 dinara je 11. aprila 1941. u Trebinju "zaplenila vojna komanda od dvojice građana (civilnih lica), izbeglih iz Beograda, i to od Moše Pijade i Veselina Masleše". Sav taj novac, prema iskazu svedoka, jugoslovenska vojna komanda je položila Sreskom načelstvu, a Načelstvo ga je dostavilo Poreskoj upravi. Upravnik Poreske uprave bio je tada Petar Klisić ("sada pri Poreskoj upravi u Baru"), a blagajnik je bio Adem Kapetanović ("musliman, sada u penziji i nastanjen u Sarajevu").

Osim Klisića i Kapetanovića, kao svedok je saslušan i tadašnji predsednik trebinjske opštine Simo Vuletić. U ovom izveštaju stoji: "Po iskazu rečenih činovnika, akta po ovom predmetu nalaze se u finansijskoj direkciji u Sarajevu, a svota je, vele, na ovaj način ušla u jugoslovensku državnu blagajnu. Sa tom svotom i drugim novcem kojim je raspolagala, Poreska uprava u Trebinju, vele, isplatila je penzije i pomoći za dva meseca javnim službenicima sreza i izbeglicama iz drugih krajeva pred okupaciju (tog kraja) od strane trupa Sila Osovine. Tako je postupljeno prema jednoj naredbi ministra finasija Šuteja."

(UNS, Opšta arhiva, K-1, f.1943.)

1945. OBNOVLjEN RAD UDRUŽENjA

Udruženje novinara obnovilo je rad 29. aprila 1945. godine. Većina članova Udruženja novinara Srbije (više od 80 odsto) nije pripadalo Komunističkoj partiji (Savez komunista). Za razliku od Udruženja književnika u kojem je postojao Aktiv pisaca–komunista, u Udruženju novinara Srbije nikada nije postojao nikakav ideološki organizovan oblik rada.

1946. NOVINARSKI KLUB U NOVOM SADU

Između druge i treće sednice Uprave, 23. avgusta 1946, shodno članu 4. Pravila Udruženja novinara Narodne Republike Srbije, a u dogovoru sa Milutinom Rajkovićem, osnovan je Novinarski klub u Novom Sadu i izabran Sekretarijat kluba. Za sekretara je izabran Boža Stojadinović (Slobodna Vojvodina). Osnivanje Kluba novinara u Novom Sadu odobreno je 11. oktobra 1946. godine.

NOVINARSKA ŠKOLA

Novinarska škola Saveza novinara Jugoslavije počela je sa radom 22. novembra 1946. UNS je bio smešten u Bulevaru Crvene armije 2/5 u Beogradu.

1947. SVE VIŠE ŽENA NOVINARA

U prve dve godine posle Drugog svetskog rata udeo žena u novinarstvu osetno se povećava i, u odnosu na 1941, četiri puta je veći. U beogradskim redakcijama tokom 1946. zaposleno je 250 članova Udruženja, od kojih su 48 bile žene. U Tanjugu, od 47 članova redakcije 11 su bile žene, u Borbi od 36 članova, devet su bile žene, u Politici, od 40 članova šest je žena, u Radio Beogradu od sedam dve su bile žene.

Porast broja žena u novinarstvu primetan je bio i u redakcijama van Beograda. U prvoj polovini 1947. godine Udruženje broji 392 člana, od čega su 83 žene. U odnosu na 1941, broj žena u novinarstvu povećan je sedam puta.

1951. RAD U SEKCIJAMA

Od maja 1950. do februara 1951. Spoljnopolitička sekcija UNS-a je organizovala deset predavanja, Privredna sekcija dva predavanja, Sekcija sportskih novinara je priređivala usmene novine, filmske novine i sportsku reviju. Bilo je 15 priredbi koje je posetilo više od 10.000 ljudi. Osim u Beogradu, priredbe su održane u Novom Sadu, Čačku, Zemunu, Pančevu, Subotici, Zrenjaninu i Kruševcu. Sekcija lektora i korektora je održala nekoliko sastanaka sa predavanjima prof. dr Dragoljuba Aleksića, lingviste.

Sekcija fotoreportera je pripremila izložbu fotografija, ali izložba nije održana zbog, kako se navodi u izveštaju Uprave UNS-a, "neaktivnosti sekretijata".

PRVI PUT NAGRADE

Udruženje novinara je 1951. proslavilo 70. godišnjicu postojanja, kada je prvi put dodelilo i novinarske nagrade.

NIŠTA BEZ FAKULTETA

Na fakultete je upisano 168 novinara iz 15 redakcija, ali ispite redovno daje samo 107 novinara.

USMENE NOVINE

Udruženje je organizovalo 28 usmenih novina, od kojih sedam u Beogradu a ostale u Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kosovskoj Mitrovici i drugim većim gradovima. Uz to, Udruženje je organizovalo i 16 pojedinačnih predavanja.

1952. GLASANjE I "NEUMESNE PRIMEDBE"

Na sedmoj godišnjoj skupštini održanoj u Beogradu 13. aprila 1952. godine, u izveštaju Izborne komisije stoji objašnjenje: "Komisija je utvrdila da je na Skupštini glasalo 213 članova. Od tih glasova jedan je oglašen za nevažeći zbog toga što je glasač na glasačkom listiću pored imena kandidata stavljao neumesne primedbe".

Pošto je saopštila rezultate tajnog glasanja, Izborna komisija je konstatovala i sledeće: "Prilikom diktiranja imena kandidata daktilografkinjama koje su umnožavale glasačke listiće, sa kandidatske liste koju je predložio skupštini drug Dadić Branko, omaškom je izostavljeno ime druga Ljubomira Stojovića. Ovu omašku učinio je drug Nikola Kapetanović, što je primećeno tek posle glasanja"

1953. NEZAPOSLENO SAMO ŠEST NOVINARA

Sekretarijat Udruženja novinara je u toku 1953. vodio brigu o zapošljavanju novinara. Na intervenciju Udruženja zaposlena su četiri mlađa novinara u tri beogradske redakcije i jedan u Pančevu. Zaposlena su i tri novinara-korektora, a jedan novinar u državnoj administraciji, pa je na kraju 1953. bilo nezaposleno svega šest novinara.

1954/55. MUKE S TANJUGOM

U Dom novinara u Beogradu, u ulici Generala Ždanova 28 smešten je Tanjug, koji mesečno, u sporazumu sa Udruženjem na osnovu Uredbe o korišćenju poslovnih prostorija, za zakupninu plaća Udruženju 10.000 dinara (do 31. decembra 1954. je plaćao 20.000 dinara mesečno), što je vrlo niska cena.

Upravni odbor Udruženja zauzeo je stav da treba da se reši pitanje zgrade i prostorija za rad Udruženja, bilo tako što će Tanjug da otkupi sadašnju zgradu Udruženja za sebe, a da Udruženju za taj novac kupi drugu, bilo da država, koja je u Udruženje smestila Tanjug, da Udruženju neku drugu zgradu.

1955. ZATVORENO ZA NOVINARE

"Jedan od problema sa kojim se bori Veće novinara Kosova i Metohije jeste činjenica da u najvišim forumima Autonomne kosovsko-metohijske oblasti ne postoji dovoljno razumevanja za novinarski rad. Za primer navodimo mnoge tajne sednice koje ne bi trebalo da budu zatvorene".

(Iz Izveštaja Upravnog odbora UN NR Srbije na desetoj redovnoj sednici Skupštine)

PRVA STAMBENA NOVINARSKA ZADRUGA

Pri Udruženju novinara Srbije krajem jula 1955. godine osnovana je prva stambena novinarska zadruga koja je trebalo da pomogne rešavanju stambenih pitanja novinara, među kojima se uveliko osećala nestašica stanova, pogotovo u manjim redakcijama. Za kratko vreme zadruga je okupila 36 novinara.

Narodni odbor beogradske opštine Skadarlija je iz tzv. opštenarodne imovine poklonio zadruzi plac u Makedonskoj ulici br. 19, na kojem će zajedno podići poslovno stambenu zgradu, u čijem će prizemlju biti apoteka, a na pet spratova će imati 15 stanova. Upravni odbor Prve stambene novinarske zadruge je, rešavajući pitanje vlasništva placa sa opštinom i Urbanističkim zavodom, istovremeno pristupio i podizanju stambene zgrade u ulici Ivo Lole Ribara 21, u kojoj će biti oko 20 stanova.

U ove dve zgrade, u kojima je planirano oko 35 stanova, svi članovi zadruge bi imali rešeno stambeno pitanje. Članovima zadruge koji nisu raspolagali nikakvim novčanim sredstvima omogućeno je podizanje kredita da bi imali zadrugarski ulog.

(Arhiv UNS-a, 11. redovna godišnja skupština, 1956.
Izveštaj Miodraga Jevremovića, predsednika Prve stambene novinarske zadruge)

IZLOŽBA ŠTAMPE

U novembru je u Bezistanu u Beogradu prikazan istorijski razvitak srpske štampe i listova koji izlaze u Srbiji, a razvoj radija je prikazan izložbom u Radio Beogradu. U Bezistanu je radila mala redakcija sa štamparijom koja je pripremala minijaturni dnevni list Izložba štampe. Posetioci su mogli da prate proces pripreme lista i njegovo štampanje. Izložba koja je planirana kao sedmodnevna, produžena je za četiri dana za vreme praznika Dan Republike. Za 11 dana izložbu je posetilo više od 60.000 građana.

1956. DEBATNI KLUB

Komisija za ideološko-politički rad koja je, zajedno sa još nekoliko komisija, osnovana 25.maja 1956. na sednici Upravnog odbora UNS-a, kao najpogodniji oblik rada ustanovila je Debatni klub, u čiju upravu su ušli Đorđe Radenković, Branko Bogunović, Velibor Popović, Biško Babović i Jaša Davičo. U plan tema za prvih šest meseci su uvrštene:

Proces destaljinizacije u međunarodnom radničkom pokretu i otpori
Karakteristične pojave američkog savremenog kapitalizma
Naš agrarni problem
Strujanja u našem umetničkom životu i novinarstvo
Kritika u štampi
O reportaži

SERVIS ZA LOKLANU ŠTAMPU

Komisija za pomoć lokalnoj štampi je inicirala da izdavačko preduzeće "Sedma sila" organizuje servis za lokalnu štampu, koji se pokazao vrlo uspešnim jer je lokalna štampa napise dobijene od servisa sa zadovoljstvom prihvatila kao veliku pomoć u radu.

1957. DOPISNICI IZLOŽENI NEPRIJATNOSTIMA

"Niko ne spori da na terenu ima sputavanja novinara. Novi dopisnici iz unutrašnjosti ustručavaju se da kritikuju i ukazuju na slabosti, jer su bivali izlagani mnogim neprijatnostima. Neki su čak i saslušavani zbog svojih, inače odmerenih i pravilnih, napisa. Bilo je slučajeva i sprečavanja novinara da dođu do neophodnih podataka. Ali, to su koliko shvatljive, toliko i prolazne pojave u našem društvu, koje se uporno oslobađa činovničkog rezonovanja i birokratske ograničenosti."

(Arhiva UNS-a, Vanredna skupština UNS-a 1957.)

1958. NOVINARI PODSTANARI

Početkom 1958. prva stambena novinarska Zadruga je imala više od 150 članova. Iz ankete koju je Zadruga provela u beogradskim redakcijama, vidi se da više od polovine beogradskih novinara nema rešeno stambeno pitanje, od toga 150 novinara su podstanari, 100 su sustanari, a 50 novinara živi kod rođaka i prijatelja.

Tadašnji predsednik Narodnog odbora Beograda Đurica Jojkić je pokazao razumevanje za stambene probleme novinara i obećao pomoć, kako u participaciji kod izgradnje stambenih zgrada, tako i u dodeli građevinskih parcela (kod Doma kulture "Braća Stamenković" na Karaburmi, kod igrališta "Crvene zvezde" i u Novom Beogradu).

(Arhiv UNS-a, 12. redovna godišnja skupština,
Izveštaj o radu Stambene zadruge novinara)

MLEKO PO GLAVI STANOVNIKA

"Mojoj redakciji je jedan od spoljnih saradnika jednog dana doneo članak o snabdevanju Beograda mlekom. U tom članku je pisalo slovima, ne brojevima, nego slovima – da u Beograd svakodnevno pristiže pet stotina vagona mleka. Pitao sam tog saradnika da li je proverio tu cifru, jer meni je bilo jasno da je ona daleko, daleko manja. On mi je odgovorio da su mu tako rekli u Sekretarijatu za privredu. Tek kad smo tu cifru proračunali zajedno, ustanovilo se da je to deset litara na jednog građanina dnevno. A u to vreme se u Beograd dovozilo samo pet vagona mleka dnevno, znači 0,10 litara na jednog stanovnika."

(Jaša Davičo na 12. godišnjoj skupštini
održanoj u Beogradu 23. februara 1958.)

1973/74. PO KLjUČU, A BEZ KRAGUJEVCA

Donet Status UNS-a u Kladovu, po kom je novi Republički odbor UNS-a sastavnjen po ključu od izabranih delagata iz aktiva, od izbornih grupa aktiva, od delegata pokrajinskih društava novinara i od predsednika postojećih sekcija (plus predsednik Suda časti).

Na izborima obavljenim na Skupštini UNS-a u Beogradu 22. februara 1974. godine, u Republički odbor ušli su delegati po tom ključu. Pada u oči da po tom ključu nema predstavnika Šumadije sa Kragujevcem, koji je bio kolevka novinarstva u Srbiji. To nije bio previd ni slučajnost, jer je famozni delegatski sistem uticao na razbijanje Srbije.

1976. VRAĆEN DOM NOVINARA

Donet Zakon o vraćanju Doma novinara Udruženju novinara Socijalističke Republike Srbije

1987. PRVI DEMOKRATSKI IZABRAN PREDSEDNIK

Pošto je Udruženje novinara Srbije zvanično bilo deo Socijalističkog saveza, to je izbor predsednika Udruženja novinara obavljan uz konsultaciju sa organom Socijalističkog saveza koji je pratio područje informisanja.

Udruženje novinara Srbije je 1987. godine prekinulo sa ovakvom praksom i tada je na svojoj 24. redovnoj godišnjoj skupštini (Divčibare, 8–9 maj) tajnim glasanjem između više kandidata, izabralo za predsednika Juga Grizelja.

1996. ŠAMAR PROFESIJI

Na prepad novinara iz državne televizije (RTS), koja je bila direktna ispostava vladajuće partije SPS, izbori na 29. skupštini UNS-a (1996. u Smederevu) su falsifikovani i Upravu Udruženja je preuzela grupa novinara i urednika RTS-a na čelu sa Miloradom Komrakovim, koji je bio i istaknuti član vladajuće Socijalističke partije Srbije.

U tom vremenu se gaze sva profesionalna novinarska načela, članstvo udruženja rapidno opada.

2000. OPORAVAK

Udruženje novinara Srbije 2000. godine broji samo 1.514 članova, članstvo NUNS-a, osnovanog 1994. godine, narasta na 1.410 članova, a oko 3.000 novinara u Srbiji nisu članovi nijedne novinarske organizacije.

Na vanrednoj skupštini Udruženja novinara Srbije, održanoj krajem oktobra 2000. godine, kada je za predsednika UNS-a izabran Dušan Radovanović, Udruženje se vraća izvornim principima profesionalnog novinarstva i njegovo članstvo se od tada brzo povećava, a nova Uprava stiče sve veće poverenje, kako u profesiji, tako i u javnosti.

Krajem godine obnavlja se i rad Društva novinara Vojvodine.

2001. UNS U NOVOM RUHU

Redovna skupština UNS-a održana je Aranđelovcu 24. februara 2001. Usvojen je novi Statut kojim je Udruženje prvi put definisano kao nevladina, nestranačka i samostalna organizacija profesionalnih novinara. Za predsednika UNS-a izabran je Nino Brajović.

U jesen Udruženje novinara Srbije i Centar za savremenu žurnalistiku pokreću novinarsku akademiju – dvogodišnje alternativno školovanje za novinarsko zanimanje.

UNS obnavlja slavu Udruženja – Svetog arhangela Mihaila 21. novembra.

ISKLjUČENI IZ ČLANSTVA

Između dve skupštine, Sud časti isključuje iz članstva Udruženja osam najodgovornijih urednika i novinara medija iz Miloševićeve ere. To su Milorad Komrakov, Živorad Đorđević, Dragoljub Milanović, Đorđe Martić, Zoran Jevđović, Dušan Čukić, Dragan Hadži Antić i Goran Matić.

2002. STUDIJE, SINDIKAT, TV TORANj NA AVALI, AKCIJA PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE

Sa Akademijom lepih umetnosti i Centrom za savremenu žurnalistiku UNS razvija četvorogodišnje studije za menadžment masovnih medija i novinarstvo. Iste godine na inicijativu i uz pomoć UNS-a, prvi put u Srbiji osniva se Sindikat novinara Srbije, kao organizaija novinara i medijskih radnika na nivou republike.

Kreće i projekat novinarske enciklopedije Srbije. Prva knjiga će biti prvi leksikon novinara u Srbiji. U septembru 2002. godine pokrenuta je akcija "Izgradimo TV toranj na Avali" koji je NATO srušio 1999. godine.

UNS je proširio akciju pet minuta gromoglasne tišine povodom 3. maja - Svetskog dana slobode medija.

2003. U MEĐUNARODNOJ FEDERACIJI NOVINARA

UNS je 29. novembra 2003. godine primljen za punopravnog člana Međunarodne federacije novinara, najveće i najznačajnije strukovne asocijacije u svetu, koja okuplja oko pola miliona novinara u 110 zemalja.

Prvi put posle II svetskog rata uknjiženo vlasništvo Doma novinara u korist UNS-a

Rekonstrukcija prvog sprata Doma novinara i zamena instalacija u čitavoj zgradi, kao i uređenje enterijera. Investicija vredna oko 150.000 evra.

ADAPTACIJA PROSTORIJA

 UNS započeo kapitalni projekat na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Doma novinara u Resavskoj 28 u Beogradu, kao i rad na modernizaciji prostora prilagođenog potrebama edukacije novinara.

2004. FOND "DOBRICA KUZMIĆ"

Na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji između Udruženja novinara Srbije i Internacionalnog univerziteta iz Novog Pazara, formirano je naučno-nastavno odeljenje Fakulteta humanističkih nauka za studije žurnalistike, engleskog jezika i diplomatije.

Osniva se i potporni fond "Dobrica Kuzmić", iz koga 60 odsto sredstava ide za pozajmice članovima, a ostatak kao bespovratna pomoć za slučaj rođenja prvog deteta, školovanja, bolesti i smrti člana.

2005. KONVENCIJA

Izborna Skupština donosi Konvenciju kojom Udruženje poziva strukovne organizacije i sindikate, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava i političke stranke na saradnju radi ostvarivanja evropskih standarda u medijskoj sferi.

BRAJOVIĆU DRUGI MANDAT

Za predsednika UNS-a ponovo je izabran Nino Brajović.
Pokrenuta akcija za izgradnju Međunarodnog novinarskog centra u Vrnjačkoj Banji, koji će služiti za odmor i stručne skupove novinara. Centar će nositi ime Jovana i Ješe Pantelića.
Pokrenut sajt UNS-a.

2006. ADAPTACIJA, DNKiM, KODEKS NOVINARA SRBIJE

Velika sala Udruženja novinara Srbije potpuno rekonstruisana. Investicija vredna oko 90.000 evra.
Obnovljen rad Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) u okviru UNS-a. UNS je na redovnoj Skupštini 22. decembra usvojio Kodeks novinara Srbije (NUNS je Kodeks prethodno usvojio na svojoj Skupštini).

2007.  MODEL SAVETA ZA ŠTAMPU, SPORAZUM O PRIDRUŽENOM ČLANSTVU SA USNS

UNS i NUNS su usaglasili koncept Savet za štampu. UNS i SNS učestvovali su na evropskom Kongresu novinara u Zagrebu. Na auto-putu Beograd-Novi Sad iz oba pravca pored Kovilja, u rodnom mestu Laze Kostića, prvog predsednika UNS-a, postavljene su table sa njegovim imenom i slikom. Zaključen je sporazum o pridruženom članstvu sa Udruženjem sportskih novinara Srbije (USNS) koji članovima ove organizacije omogućava dvojno, a UNS-u brojnije članstvo. UNS je dobio status stalnog partnera Međunarodnog televizijskog festivala „Zlatni Prosjak“ koji se održava u Košicama u Slovačkoj. Žiri festivala svake godine dodeljuje i „Specijalnu nagradu UNS-a“. U novembru ove godine redizajniran je i modernizovan sajt UNS-a. 

2008. SPOMEN-KUĆA PERE TODOROVIĆA, ŠKOLA VEBNOVINAR

Sa Zavičajnim društvom „Vidovača“ iz Smederevske Palanke i Skupštinom opštine Smederevska Palanka pokrenuta je akcija izgradnje spomen-kuće Pere Todorovića, srpskog novinara, polemičara i pisca u njegovom rodnom selu Vodicama. Pokrenuta je jedinstvena škola u regionu Veb novinar čiji je cilj usavršavanje novinara, studenata novinarstva, PR i marketing profesionalaca i ostalih zainteresovanih za rad u svetu novih medija.

2009. LjILjANA SMAJLOVIĆ IZABRANA ZA PREDSEDNIKA UNS-A, STOP ANTIEVROPSKOM ZAKONU O INFORMISANjU

Na Izbornoj skupštini UNS-a u Brusu za predsednika je izabrana Ljiljana Smajlović.

UNS pokrenuo akciju “Stop antievropskom Zakonu o informisanju“. Osnovana je Medijska koalicija koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Pres. UNS se izborio za tumačenje člana 336a Krivičnog zakonika koji se odnosi na komentarisanje krivičnih postupaka pre pravosnažnosti presude, tako da se zabrana komentarisanja ne odnosi na novinare. UNS je obezbedio besplatnu pravnu pomoć novinarima protiv kojih je NUNS Tužilaštvu za ratne zločine podneo prijavu zbog „krivičnog dela organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina iz člana 145. Krivičnog zakona“. UNS je organizovao protest pred sedištem EULEXA na Kosovu i Metohiji tražeći da se pokrene istraga o nestalim i ubijenim novinarima na KiM. U okviru UNS-a osnovana je sekcija Tenis pres klub.

2010. PRESS CENTAR UNS-A, MEDIJI NISU VOJNI CILj, SAVET ZA ŠTAMPU, AVALSKI TORANj

UNS je organizovao skup podrške i pružio pravnu pomoć novinarki Svetlani Vasović Mekina koja je nezakonito dobila otkaz u „Politici“ nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o uputstvima Stejt departmenta Sloveniji kako da, tokom predsedavanja Evropskom unijom, vodi aktivnosti u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova. UNS je na dan bombardovanja RTS-a, 23. aprila, organizovao akciju: „Mediji nisu vojni cilj“. Adaptiran je i pokrenut Pres centar UNS-a u Knez Mihailovoj 6/III.

Pokrenut je Savet za štampu- nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače- vlasnike štampanih medija, profesionalne novinare i predstavnike civilnog sektora. Savet je osnovan  kako bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje štampanih medija. Završena je Akcija izgradnje Avalskog tornja čiji je pokretač bio UNS. UNS je od gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa u znak priznanja za obnovu Avalskog tornja dobio nagradu za „izuzetnost zbog dugogodišnjeg rada i trajnog doprinosa razvoju grada Beograda“.

2011.  SKUPŠTINA IFJ-A U BEOGRADU, PRSUDA APELACIONOG SUDA, NAGRADE ĐOKO VJEŠTICA I BOGDAN TIRNANIĆ

UNS je pokrenuo onlajn peticiju protiv namere tužilaštva da tajno sudi Jeleni Spasić i Miloradu Bojoviću, novinarki i uredniku lista „Nacionalni građanaski“ iz Novog Sada zbog objavljivanja Jeleninog teksta pod naslovom „Državni organi potpuno nespremni za rat“. UNS je na dan bombardovanja RTS-a, 23. aprila, organizovao akciju: „Mediji nisu vojni cilj“.

UNS, NUNS i SNS bili su domaćini Skupštini Međunarodne federacije novinara u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je 22. decembra 2011. godine presudu u korist NUNS-a po kojoj  je Dom novinara zajednička imovina UNS-a i NUNS-a. Presuda je objavljena na dan obeležavanja 130 godina UNS-a. UNS se odmah žalio Vrhovnom kasacionom sudu. Pre ove presude, sudovi su dva puta u istom predmetu presuđivali u korist UNS-a. Ustanovljene su nagrade „Đoko Vještica“ za novinarsku humanost i „Bogdan Tirnanić“ za komentar.

2012. SPOMEN PLOČA NA KiM, ŠKOLA VIDEO NOVINAR, ČASOPIS LINK

UNS se izborio za pomilovanje novinara Lasla Šaša kojem je Osnovni sud u Subotici presudio da je tekstom uvredio vođu ekstremističkog pokreta iz Mađarske „64 županije“ Lasla Torockaja i da treba da plati kaznu od 150.000 dinara. Laslo Šaš nije imao  sredstva da plati, pa je novčana kazna zamenjena zatvorskom.

Postavljena je spomen-ploča na putu Velika Hoča- manastir Zočište gde su 1998. godine otete kolege iz Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić sa natpisom: „Ovde su 21. avgusta 1998. Nestale naše kolege Đuro Slavuj i Ranko Perenić, tražimo ih“. Ploča je nakon dva meseca porušena. Pokrenuta je Škola video novinarstva. UNS je postao suizdavač časopisa LINK za profesionalce u medijima. Promenjen je i modernizovan sajt UNS-a, kao i sajt webnovinar.org. UNS i UNICEF organizovali su radionice za novinare koji izveštavaju o deci i dečjim pravima.

2013. LjILjANI SMAJLOVIĆ DRUGI MANDAT, IZMENE KODEKSA NOVINARA SRBIJE, „HUMANOST NA DELU“, SPOMEN PLOČA NA KiM

Ljiljana Smajlović je na Izbornoj skupšini održanoj 11. maja na Zlatiboru ponovo izabrana za predsednika UNS-a. Na istoj Skupštini usvojene su i izmene Kodeksa novinara, UNS i NUNS su ga doneli 2006. godine, a prihvaćen je kao Kodeks novinara Srbije. U UNS je vraćen Auto pres klub koji je 20 godina bio zasebna organizacija. UNS je potpisao protokol o saradnji sa Filozofskim fakultetom u Nišu.

UNS je sa grupom tviteraša u maju pokrenuo humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za ugrožene u katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju „Humanost na delu“. U akciji je prikupljeno više od 10 tona pomoći u vrednosti od oko 40.000 evra.

Po drugi put je na mestu na kome su u avgustu 1998. godine kod Velike Hoče u Metohiji nestali novinari Radio Prištine, Đuro Slavuj i Ranko Perenić postavljena ploča nestalim kolegama. Ploču su nepoznate osobe ponovo uklonile krajem septembra ove godine.

2014. BUDIMIR NIČIĆ PREDSEDNIK DNKiM, NOVINARSKA KUĆA „PERA TODOROVIĆ“, AKCIJE, SPOMEN PLOČA NA KiM 

U julu je održana Izborna skupština Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM). Novinar News Press produkcije iz Čaglavice i dopisnik Glasa Amerike sa Kosova Budimir Ničić izabran je za predsednika.

Izgrađena je Novinarska kuća „Pera Todorović“ u Vodicama kod Smederevske Palanke, ostali su samo još radovi na enterijeru.

UNS je anketirao članstvo o stavovima, aktivnostima UNS-a, kao i profesionalnom i ekonomskom položaju novinara i medijskih radnika. Rezultati istraživanja su dostupni na sajtu UNS-a (http://uns.org.rs/sr/o-nama/files.html).

UNS je uspešno organizovao akciju prikupljanja 30.000 evra za transplantaciju bubrega u Turskoj novinarki nedeljnika NIN Ivani Janković. Pokrenuta je akcija „Gradovi i opštine – prijatelji medija“ kojom UNS poziva lokalne samouprave da izdvoje minimum dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medija. Pokrenuta je peticija „Vratite nam Utisak“ kojom je UNS tražio da televizija B92 poštuje ugovor i nastavi sa emitovanjem uticajne i gledane emisije „Utisak nedelje“ autorke Olje Bećković.

UNS i DNKiM su, treću godinu za redom, na mestu gde su novinari oteti, na putu Velika Hoča – Zočište u opštini Orahovac, postavili obeležje nestalim kolegama. Ploča je treću godinu za redom uništena i odneta.

2015. NAGRADA „ALEKSANDAR TIJANIĆ“, SAJAM INFORMISANjA, SPOMEN PLOČA NA KiM, PLAC U GRAČANICI, IZMENE STATUTA UNS-A

Osnovali smo nagradu „Aleksandar Tijanić“. Prvu nagradu za borbenost u novinarskom izražavanju koja se dodeljuje  za tekstove, priloge objavljene u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima, ali i za novinarski potez koji bi zavredeo ovu nagradu dobila je novinarka „Politike“ Jelena Popadić. Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i uručuje se 21. decembra, na dodeli godišnjih nagrada UNS-a.

Učestvovali smo na prvom Sajmu informisanja, komunikacija i marketinga – Media marketu, koji je organizovan u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Tom prilikom UNS je izložio pedesetak eksponata, starih primeraka srpske i jugoslovenske štampe iz legata Žike M. Jovanovića koji su deo UNS-ove postavke „Putovanje kroz istoriju srpske štampe“.  

Krajem maja po četvrti put postavili smo spomen ploču nestalim kolegama Đuru Slavuju i Ranku Pereniću. Ploča je postavljena pored puta, na mestu gde su 1998. godine nestali Slavuj i Perenić o čijoj se sudbini ni danas ne zna ništa.

SO Gračanica UNS-u je u Gračanici dodelila zemljište površine 4 ara za izgradnju Novinarskog doma.

Završena je rekonstrukcija šestog sprata Doma novinara.

Na redovnoj Godišnjoj Skupštini UNS-a održanoj 22. decembra 2015. godine usvojene su Izmene i dopune Statuta UNS-a. Njima je, između ostalog, predviđeno da se Dan UNS-a obeležava 21. umesto 22. decembra, zbog usklađivanja kalendara.

2016. ERŽEBET PAP RELjIN PREDSEDNICA DNV-UNS, SPOMEN PLOČA NA KiM, NAGRADA „PERA TODOROVIĆ“, AKCIJA „ODUŽIMO SE HEROJIMA ALBANSKE GOLGOTE”, PRESUDE, OŠIŠANI JEŽ

Urednica emisije „Dokument“ na Radio-televiziji Vojvodina Eržebet Pap Reljin izabrana je za predsednicu ogranka UNS-a u Vojvodini - Društva novinara Vojvodine (DNV-UNS), na Izbornoj skupštini u Novom Sadu. Na toj Skupštini izabrani su i članovi Izvršnog odbora DNV-UNS-a.

Dva puta u toku godine ploča nestalim novinarima Radio Prištine Đuru Slavuju i Ranku Pereniću je rušena, u maju i septembru. Ukupno pet puta da nepoznati vandali rušili ploču novinarima koji su oteti 21. avgusta 1998. godine. Novinari su nestali na putu Velika Hoča – Zočište.

Ustanovili smo novinarsku nagradu za feljton - „Pera Todorović“. Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine u maju, a uručivaće se u Novinarskoj kući „Pera Todorović“ u Vodicama kod Smederevske Palanke.

Na stotu godišnjicu stradanja srpske vojske i izbeglica u I svetskom ratu, UNS i list „Kurir“ pokrenuli su akciju „Odužimo se herojima albanske golgote” za izradu dve bronzane statue srpskih vojnika na grčkom ostrvu Vido. Prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture najmanje 128.000 evra koštaće izrada i postavljanje bronzanih statua srpskih vojnika. Akciji se priključila i Humanitarna fondacija Novi Beograd pa je aktiviran i SMS broj preko kog se prikupljaju donacije.

Rekonstruisan je treći sprat Doma novinara. Radovi su bili vredni oko 10.000 evra.

U junu je u zgradi „Doma novinara“ iz ležišta ispao bojler kapaciteta 50 litara na 6. spratu. To je izazvalo poplavu na 6,5,4. i 3. spratu. Šteta je iznosila oko 5.000 evra, ali je najvećim delom nadoknađena od osiguranja. Sve posledice poplave su sanirane

Drugostepeni sud potvrdio je presudu po kojoj je treći sprat Knez Mihailove broj 6 (Pres centar) vlasništvo UNS-a, a ne države Srbije.

Država je uložila reviziju Vrhovnom kasacionom sudu. Iz Apelacionog suda dobili smo presudu kojom je sudija Ivan Negić ponovo zgradu „Doma novinara“ proglasio zajedničkom imovinom UNS-a i NUNS-a. Uložili smo reviziju i to je treća revizija u postupku po tužbi NUNS-a protiv UNS-a.   

Registrovali smo medij „Ošišani jež“ kao onlajn izdanje.

 

Saopštenja Akcije Konkursi