Naslovna  |  Desk  |  Vesti iz medija  |  Di su naši TV novci?!
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti iz medija

18. 01. 2013.

Autor: Miodrag Zarković Izvor: Pečat

Di su naši TV novci?!

Osiono i bahato rasipništvo na „Radio-televiziji Vojvodine“ preti da ostavi pravu pustoš u ovoj ustanovi, koju su novopridošli rukovodioci, sve sami antisrpski jurišnici, pretvorili u oazu ličnog, nezasitog hedonizma.

Za mesec jul 2012, tokom kojeg njena emisija nije bila prikazana nijednom, dobila je neto zaradu od 205.651,73 dinara. Emisija joj je bila na letnjem odmoru i narednog meseca, avgusta iste godine, kada takođe nije bila prikazana ni jedan jedini put, ali joj je i za avgust matična kuća uredno uplatila 214.974,75 dinara na ime ličnog dohotka.

Što je najzanimljivije, u oba iznosa skoro četvrtina otpada na stimulaciju, koju je dotična dama dobijala i za tih šezdesetak dana, iako ih je provela daleko od profesionalnih obaveza.

Odgovor na neizbežno pitanje koja to kuća šakom i kapom deli ovolike stimulacije i zarade ne vodi ka nekoj mitskoj kompaniji koju je svetska ekonomska kriza čudom zaobišla.

Taman posla: odgovor vodi u „evropsku regiju“ Vojvodinu, odnosno na poprište kulturnog rata koji je počeo da pustoši novosadsku javnu scenu mnogo pre nego što su se u njega uključili pripadnici pokreta „Naši“. Reč je o „Radio-televiziji Vojvodine“, skraćeno RTV, pokrajinskom Javnom servisu koji se od jula 2011. potpuno nalazi u rukama protivsrpskih kadrova, čija je ostrašćena mržnja prema naciji u čijoj državi žive i deluju bespogovorno dokazana.

Među tim kadrovima jeste i junakinja uvodnog pasusa, novinarka Danica Vučenić, jedna od histeričnijih primadona ovovekovnog novinarstva u Srbiji: njena emisija „1 na 1“, osmišljena kao polučasovni razgovor sa izabranim gostom i prikazivana radnim danima u 17:20, ni sama po sebi ne opravdava onoliko pozamašne troškove – autorkina zarada je pet puta veća od prosečne plate u Srbiji za isti period – a pogotovo u dva navedena meseca, tokom kojih emisije naprosto nije bilo u programu. Barem je na stimulacijama moglo da se uštedi da se htelo, ali takva volja očigledno nije postojala.

Da se ovde radi o privatnom poslodavcu nikakve nevolje ne bi ni bilo, pošto privatnik ima pravo da, ako hoće, svojim zaposlenima isplaćuje onoliko visoke plate koliko mu se prohte. Avaj, Danica Vučenić je na platnom spisku javnog preduzeća, Javnog servisa štaviše, što znači da njen dvomesečni nerad – odmor koji, u tolikom trajanju, teško da bi i ruski milijarder Roman Abramovič sebi mogao da dozvoli – ovoliko papreno plaćaju građani Srbije.

Danica Vučenić je, međutim, samo jedan od pojavnih oblika sumanute kadrovske politike sprovođene na RTV godinama unazad, a naročito posle jula 2011, kada je na čelo ove medijske kuće sa B92 dovedena Sanda Savić, žena potpuno posvećena protivsrpskom delovanju i kolovođa antinacionalnog usmerenja vojvođanske televizije.

IZBEGLICA SA B92

Kao programska direktorka Sanda Savić u zvaničnom poretku nije na samom vrhu, gde se nominalno nalazi Siniša Isakov, generalni direktor koji je poslednjeg dana juna 2011. na tom položaju zamenio Blažu Popovića. Isakov je, međutim, tigar od papira, neka vrsta zaštitnog paravana koji se ne meša previše u nepočinstva koja omogućuje upravo svojim nemešanjem. Doveden je po političkoj liniji, a njegova pripadnost Izvršnom odboru Lige socijaldemokrata Vojvodine trebalo bi da ga sama po sebi izuzme iz bilo kakvog postavljenja u Javnom servisu.

Ligašima se, međutim, poodavno gleda kroz prste kada se nađu u suprotnosti sa zakonom ili moralom – a svakodnevno su u sukobu sa barem jednim od ta dva – tako da je Isakov ipak postavljen za generalnog direktora, posle čega je trebalo dovesti i nekoga ko će zaista da radi, tj. da se bavi pripremom programa i dovođenjem/raspoređivanjem kadrova. Izbor je pao na Sandu Savić, kojoj su tada već bili odbrojani dani na B92.

Ne samo ona, već su i mnoge njene kolege sa „devedeset dvojke“ tih dana bile primorane da traže drugo uhlebljenje, pošto je ova kuća tada bila prodata novim vlasnicima, a ovi su rešili da se ratosiljaju suvišnog i preskupog ljudstva.

„Pečat“ je o tim previranjima pisao i pre nego što su se dogodila, a i pošto su se odigrala, pa nema potrebe da se vraćamo na pojedinosti; dovoljno je samo istaći da je odlazak Sande Savić na RTV, na mesto programskog direktora, predstavljao prinudno izbeglištvo, a ne kakav spektakularan prelazak u kojem jedna kuća od konkurencije preotima kakvog valjanog i dokazanog profesionalca.

Izbeglištvo se, međutim, veoma isplatilo Sandi Savić, čak i više nego što se mogla nadati. Odmah po stupanju na novu dužnost, stavila je do znanja novim kolegama da neće prezati ni od čega, tako što im je rekla da je na mesto programskog direktora RTV-a postavljena ni manje ni više nego ličnim dogovorom Borisa Tadića i Bojana Pajtića. Prvi je u tom trenutku bio najmoćniji čovek Srbije, a drugi je – kao i danas – bio despot severne pokrajine, pa je krajnje razumljivo što je takav nastup Sande Savić propisno prepao zaposlene na RTV-u.

Ispostavilo se, ipak, da ona nema nameru da ih otpušta i da nije željna njihovih poslova, već samo njihovog novca. A u toj želji je, reklo bi se, prilično istrajna. Pod nestvarno raskošnim uslovima, u novosadsku televiziju ubrzo su počeli da pristižu miljenici Sande Savić, mahom Beograđani koji su ostali bez sigurnog tla u dotadašnjim kućama (najviše u B92), ali su na RTV dovođeni kao pompezno propraćena „pojačanja“.

U toj skupini nalazi se opisana Danica Vučenić, pantomimičarka u pokušaju, poznata po tome što se svojim sagovornicima više obraća mlataranjem ruku po studiju nego jezikom, ali i drugi, slični „maheri“, poput Slobodana Arežine, Klare Kranjc, Vanje Kranjac…

„MUDRAC“ DINKO

Za dovođenje ovih kadrova, međutim, možda i nije bila presudna preporuka Sande Savić, već podrška jednog medijskog zlikovca čije savete programska direktorka slepo sluša. Reč je o Sabahudinu Dinku Gruhonjiću, osvedočenom srbomrscu čije je celokupno delovanje prožeto neskrivenim zalaganjem za dalje propadanje Srbije i Srba. Dobro obaveštena čaršija, naime, tvrdi da je lično Gruhonjić pravio spiskove podobnih novinara koje bi Sanda Savić trebalo da dovede na RTV, te da je ona dotančina ispoštovala ove liste.

Da bi u tim pričama moglo da bude podosta istine, videlo se i na svečanosti televizije održanoj 29. novembra prošle godine, kada je generalni direktor Siniša Isakov u pozdravnom govoru, pred mnogim zvanicama, izrazio naročitu zahvalnost Dinku Gruhonjiću „na tome što uvek brani ‚Radio-televiziju Vojvodine‘“. Kako to Gruhonjić „brani“ RTV Isakov nije pojasnio, ali je takva izjava neminovno morala da podseti na priče o Gruhonjićevoj savetodavnoj moći nad Sandom Savić.

Ukoliko takva savetodavna veza zaista postoji, nigde nije zavedena, pošto Gruhonjića nema na neprestano rastućem spisku saradnika RTV-a. (To, svejedno, ne znači da je Gruhonjić na „belom hlebu“: Dinko je i šef dopisništva agencije „Beta“ u Novom Sadu, i stručni saradnik odseka za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, plus dopisnik „Dojče velea“; kako se onda ne začuditi nad onolikom njegovom kuknjavom usmerenom prema državi Srbiji, državi u kojoj, eto, na sve strane sakuplja funkcije i izvore prihoda – pa i sa Državnog univerziteta! Ili je možda upravo kuknjava razlog što ima toliko „sreće“ u karijeri).

Ishod dolazaka jeste rasipničko povećanje ljudstva na RTV-u: u proteklih godinu i po dana, od kako je Sanda Savić preuzela rukovođenje pokrajinskim Javnim servisom, broj osoba u stalnom radnom odnosu skočio je sa nešto preko hiljadu na preko 1.200, koliko danas iznosi. Tih dvestotinak novopridošlih jesu izbor Sande Savić, odnosno Sabahudina Dinka Gruhonjića, nerazumniji utoliko što je sve to postignuto usred zahuktale ekonomske krize i sveopšte besparice.

ZLATNI PADOBRANI

Sadašnje rukovodstvo RTV-a, dabome, nema nikakav problem sa rasipanjem novca. Tuđ je, što ga ne bi trošili. Tako dva službena automobila svakog jutra dovoze Sandu Savić i njene najbliže saradnike iz Beograda u Novi Sad, a uveče ih vraćaju u suprotnom smeru. I zbog takvih bahatosti, dug RTV-a danas iznosi preko šest miliona evra, što je otprilike dvostruko veći iznos od onog koji su Siniša Isakov i Sanda Savić zatekli kada su preuzimali položaj.

Puka bahatost, međutim, nije krajnji domet novčane samovolje rukovodilaca RTV-a. Koliko im je stalo do sopstvene koristi, vidi se i po posebnim ugovorima koje su sklopili sami sa sobom. Reč je o desetak ugovora, u stručnim krugovima poznatih pod nazivom „zlatni padobran“, koji propisuju obeštećenje za zaposlenog u slučaju prekida radnog odnosa, i to obeštećenje u visini deset prosečnih bruto zarada. Što će reći da sa platama poput one koju dobija Danica Vučenić – a upravo je takav red veličina u pitanju – dogovorena su obeštećenja od dvadesetak pa i više hiljada evra!

„Radio-televizija Vojvodine“, dakle, izrasla je u leglo istrošenih, nedoučenih, protivsrpskih kadrova, koji su u ovom javnom preduzeću dobili priliku da se finansijski iživljavaju kako nikada ranije nisu mogli, a da to pokriva upravo narod i društvo čiju nesreću neprestano prizivaju.

Novčano posrnuće je, međutim, čak i zanemarljivo u odnosu na dugotrajniju, kulturno-političku štetu, koju delovanje dotičnih jurišnika antisrpstva nanosi već nepune dve godine.

Njihove pronevere su utoliko pogubnije zbog toga što, osim nezasluženog i beščasnog ličnog bogaćenja, omogućavaju dalje ubijanje nacionalne ideje u Vojvodini. Na osnovu uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca RTV-a, od kojih su neki pobrojani i u ovom tekstu, ali i na osnovu pregleda programskog sadržaja novosadske televizije, teško je izbeći zaključak da iza tog zločina stoji razgoropađeni hrvatski lobi.

Nastaviće se

Komentari (6)

ostavi komentar
čet

28.03.

2013.

anonymous [neregistrovani] u 14:32

hm

Hm... svi državni mediji su u takvom stanju i protiv toga se treba boriti izgradnjom sistema koji će loše stvari onemogućiti (kao i u celoj državi) a ne ovako ..... sve mi liči na "sjaši Murta da uzjaši Kurta" ali se Murta mora pre toga ispljuvati (do trenutka dok se ne nagode). A da ...i kakve veze sa svim interesima ima srpstvo?

Odgovori
čet

21.03.

2013.

anonymous [neregistrovani] u 09:11

sramota

radila sam u RTV 35 god, bilo je teskih situacija, ali ovako nikada ,SRAM IH BILO ,upropastise sve, jadni ljudi koji tamo posteno rade, razmisljam da vise ne placam pretplatu

Odgovori
uto

22.01.

2013.

anonymous [neregistrovani] u 20:54

Sramota

Sramotna je cenzura koju namece vladajuca granitura na RTV. Od cenzurisanja vesti, do cenzurisanja komentara gledalaca. Sreca da je nihova politika toliko bahata i osiona da na kraju postize suprotan efekt od onoga sto su zeleli. Sto se tice trosenja drzavnih sredstavaa, to je pre svega pitanje za policiju, a ne za novinska udruzenja.

Odgovori
ned

20.01.

2013.

nacionalista [neregistrovani] u 16:33

Sramota !

Sramota je da UNS podržava ove zaposlene na RTV koji primaju plate od 200.000 do 400.000 dinara mesečno dok neko za to radi celu godinu.Ti isti koje podžava UNS doveli su na visoke položaje ljude bez fakulteta i znanja o tome šta je objektivno novinarstvo.Ti isti traže svoje podobne novinare koji će ispunjavati njihove zadatke i za to su adekvatno plaćeni.Ti isti koji svaki dan pljuju po državi,predsedniku i Vladi Srbije čineći sve da se izopači sve dobro a da se podgreje nacionalna mržnja.Ti isti koji u svakom tekstu traže govor mržnje a oni sami ih govore.Treba da vas je sramota jer ste onapravili tavdug od 9 miliona evra koji će radnici RTV morati da plate zbog vaše bahatosti.Sram da vas bude da imate dostajanstva sami bi otišli odakle ste i došli.

Odgovori
sub

19.01.

2013.

Iskusnaanonymous [neregistrovani] u 19:02

MOJA DECA NEMAJU VOĆA

Sve je apsolutno tačno.Radim u TV Vojvodine 27 godina i imam platu 26 000rs,bila sam borac protiv nacionalizma.Drugarice rukovodiljke me između sebe zovu iskusna jer ih naivno upućujem na greške ne razmišljajući da njih kvalit ne zanima,ustvari sve više sam sigurna da većina menadžmenta nezna ni da gleda televiziju,a plate im prelaze 150 000 rs.Moja deca ne mogu na eskurziju,na klizanje,na bazen,na sport,na engleski,ne mogu da im kupim ni voća jer plata kasni ,nisu gladni,hrane ih moji roditeli od 80 godina.Sindikati korumpirani,a mi jadni i glupi sve mirno gledamo i ćutimo,pre neki dan nam je došao i peti kolega,a posla nije bilo ni za nas troje koji smo to radili.Pobunila sam se i sada me sklanjaju "negde".Zahvaljujući informativnom programu i posebno"produkcijama"koje kupujemo za silne pare postala sam nacionalista.Ima toliko toga izopačenog i ne shvatljivog da ne želim o tome ni da razmišljam.

Odgovori
pet

18.01.

2013.

dex [neregistrovani] u 22:48

neki mogu a neki ne

svi koji se drznu da ukazu na rasipnistvo lopovluk i delovanje protiv naroda srpskog,bivaju proglaseni za raspirivanje verske nacionalne sad vec mozemo da uvedemo i termin,autonomaske mrznje.vece je nedelo ukazivanje na isto nego ga pociniti.kriv si sto si video,a jos veci sto si objavio.odlicno su naucili kako se pravo na misljenje selektivno ima primenjivati.hvala gospodinu zarkovicu koji je ovim tekstom razresio dilemu koju mnogi od nas imaju slusajuci kojekakve odlicno placene prodavce roga za svecu.da li sam izgubio razum?

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi