Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  И вести убијају, зар не?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

22. 04. 2013.

Извор: Гардијан

И вести убијају, зар не?

Вести су лоше по ваше здравље. Оне доводе до страха и агресије, а спречавају вашу креативност и способност за дубље промишљање. Решење? Престаните у потпуности да их конзумирате.

Од 10.000 новинских прича које сте можда прочитали у последњих 12 месеци, да ли вам је иједна омогућила да направите бољу одлуку о озбиљним стварима у вашем животу, пита се Ролф Добели а преноси Гардијан.

У последњих неколико деценија, срећници међу нама препознали су опасности живљења са претераним уносом хране (гојазност, дијабетес) те су почели да мењају сопствени режим исхране. Али, већина нас још увек не схвата да су вести исто што и шећер у телу. Оне се лако варе. Медији нас хране малим залогајима безначајних догађаја, ситницама које се у ствари не тичу наших живота и не захтевају размишљање. Зато и не доживљавамо скоро никакво засићење. За разлику од читања књига и исцрпних чланака у часописима (који захтевају размишљање), у стању смо да - насупрот оваквом "добром читању" - прогутамо неограничене количине кратких вести, које су цаклеће бомбоне за ум. Данас смо допрли до исте тачке у односу на информације, као када смо пре 20 година били суочени са вестима о храни и исхрани. Почињемо да увиђамо колико вести могу бити отровне.

Вести доводе у заблуду. Узмите следећи догађај (позајмљен од Насима Талеба). Ауто вози преко моста, а мост се сруши. На шта се медији фокусирају? На ауто. Особа у колима. Одакле је дошао. Куда се запутио. Како је возач доживео несрећу (ако је уопште преживи). Али, то је све небитно. Шта је релевантно? Структурна стабилност моста. То је основни ризик који је вреба, и који вребају и на другим мостовима. Али, “ауто” у вестима звучи врцаво и драматично, медији о њему разглабају као о особи (а не о нечему апстрактном); ово су вести чија је производња јефтина. Вести нас наводе да ходамо унаоколо са потпуно погрешном мапом ризика у нашим главама. Дакле, тероризам је прецењен. Хронични стрес је потцењен. Пропаст Лехман Бротхерс је прецењена. Фискална неодговорност је потцењена. Астронаути су прецењени. Медицинске сестре су потцењене.

Нисмо довољно рационални да бисмо издржали притисак који на нас свакодневно врше медији. Гледање авионских несрећа на телевизији промениће ваш став према том ризику, без обзира на стварне статистичке вероватноће. Ако мислите да ово можете надокнадити само снагом сопственог унутрашњег размишљања, грешите. Банкари и економисти - који су снажно подстакнути на компензацију вести које им доносе опасности - показали су да не могу. Једино решење: искључити се у потпуности из потрошње вести, и сасвим се “одсећи” од њих.

Од 10.000 новинских прича које сте можда прочитали у последњих 12 месеци, да ли вам је иједна од њих - само зато што сте је прочитали - омогућила да направите бољу одлуку око озбиљних ствари у вашем животу, каријери или послу? Поента: конзумирање вести је ирелевантно за вас. Међутим, људима је јако тешко да признају оно што је релевантно. Много је лакше препознати оно што је “ново”. Релевантност против “новог” – ово је главна битка наше епохе. Медијске организације желе да верујемо како вести нуде неку врсту конкурентске предности. Многи падну на то. Забринути смо када смо “одсечени” од протока вести. У стварности, конзумирање вести ставља вас у незавидан положај. Што је мање вести које трошите – већа је предност коју имате.

Вести немају снагу објашњења. Оне су само мехурићи који избијају на површину једног дубљег света. Да ли ће вам гомилање чињеница помоћи да разумете свет? Нажалост, не. Релација је управо обрнута. Важне приче су оне коеј су, у ствари, “без приче”: лагани, моћни покрети који се развијају испод радара новинара, а које преображавају ои остављају последице. Што је више "чињеничних новости" које бисте желели да сварите, мања ће бити слика коју би требало да схватите. Ако би нас више информација доводило до већег економског успеха, онда би и од новинара требало да очекујемо да буду на врху пирамиде. Али, то није случај.

Вести су отровне за ваше тело. Оне непрекидно покрећу лимбички систем. Паничне приче подстичу ослобађање слапова глукокортикоида (кортизола). Овај пак ремети, дерегулише ваш имунолошки систем и спречава ослобађање хормона раста. Другим речима, ваше тело се налази у стању хроничног стреса. Висок ниво глукокортикоида изазива оштећење органа за варење, изостанак нормалног раста (ћелија, косе, костију), ствара нервозу и осетљивост на инфекције. Други потенцијални нежељени ефекти су страх, агресија, сужавање свести (тзв. “тунел-визије”) и повећана неосетљивост.

Вести доприносе повећавању когнитивних грешака. Вести су мајка хранитељка свих когнитивних грешака: то је предрасуда услед пристрасности*. Или како каже Ворен Бафет, "човек је ненадмашан у тумачењу свих нових информација на такав начин да његови ранији закључци остају потпуно нетакнути." Вести само погоршавају, оснажују овај људски недостатак. Постајете склони претеривању, преузимате неразумне ризике те погрешно процењујете могућности. Такође, појачавате когнитивну грешку: пристрасно причање приче (Сторy биас**). Наши мозгови жуде за причама које "имају смисла" - чак и ако ове не одговарају стварности. Сваки новинар који пише како се "тржиште променило услед X" или како је "компанија банкротирала услед Y" је идиот. Доста ми је овог јефтиног начина којим се "објашњава" свет.

(Цонфирматион биас*, потврда из пристраности - склоност људи да фаворизују податке који, наводно, потврђују њихова уверења или хипотезе; склоност за налажењем “алибија”, утисак да свака мисао и став имају непорециву потврду у реалности)(Сторy биас**, пристрасно излагање – прича којом субјект тежи да своју властиту перспективу прикаже као објективну; истинитост приче у том случају зависи од начина на који субјект прича причу, а не од објективне истинитости дотичне. супротно од сторy биас-а је објективна прича)

Вести вас спречавају у размишљању. Размишљање захтева концентрацију. Концентрација захтева време, током којег нећете бити узнемиравани. “Комадићи” вести тако су посебно осмишљени да вас увек прекину. Они су попут вируса који краде вашу пажњу коју сте усмерили на ваше стварне потребе. Вести нас чине плитким мислиоцима. Али, има и горег од овога. Вести озбиљно утичу на девастацију памћења. Постоје две врсте којима наш мозак меморише информације. Оно дугорочно памћење поседује скоро бесконачан капацитет меморисања; ипак, наша “радна меморија” ограничена је само на одређену количину “клизних” и "површинских" података. Пут од краткорочног до дугорочног памћења је уско грло нашег мозга, премда све што желите да разумете мора да прође кроз ту тачку. Ако је овај пролаз прекинут, кроз њега ништа неће проћи до дугорочне меморије. Услед тога што вести ремете концентрацију, смањује се и способност схватања. Онлајн вести остављају још горе последице. Студија два канадска научника из 2001. године показала је да разумевање документа пада како се повећава број линкова који су “путокази”. Зашто? Јер, кад год се појави неки линк, наш је мозак приморан да барем направи избор - да не кликне на линк -  што већ само по себи одвраћа пажњу. Вест је намерни прекид система.

Вести функционишу као дрога. Како се прича развија, тако све више желимо да знамо “шта ће бити даље”. Са стотинама произвољних, насумичних прича у нашим главама, ова се жеља појављује као све убедљивија и све тежа за игнорисање. Научници су некада мислили да су густе везе формиране између 100 милијарди неурона унутар наших лобања углавном фиксиране и "забетониране" до периода пунолетства. Данас знамо да то није случај. Нервне ћелије рутински разбијају старе везе и формирају нове. Што је више вести које конзумирамо, више је и клизних и мултитаскинг “површинских” функција које нервна кола нашег мозга остварују - занемарујући при том оне функције које се користе за концентрисано читање и упућивање у ствари, као и дубоко размишљање са великим фокусом. Велика већина потрошача вести - чак и ако су некада били страствени читаоци књига - изгубили су способност да апсорбују дугачке, садржајне чланке или књиге. Уморе се већ након четири, пет страница, њихова концентрација нестаје и они се узнемире. Ово се не дешава  зато што су остарили или зато што је њихов распоред рада постао оптерећујући. То је због тога што се физичка структура њихових мозгова у међувремену променила.

Вести троше ваше време. Ако сте сваког јутра читали новине 15 минута, а затим их 15 минута проверавали у време ручка, те 15 минута пре но што одете у кревет - на ову минутажу, затим, додајте још по пет минута ту-и-тамо док сте на послу, па уз све то убројимо уобичејено одвраћање пажње и преусмеравање вашег времена - изгубићете барем пола дана током сваке седмице. Информација више није ретка роба. Али пажња јесте. Нисте ваљда толико неодговорни са својим новцем, угледом или здрављем. Па, зашто бисте онда били неодговорни према вашем уму?

Вести нас чине пасивнима. Вести вам углавном причају о стварима на које не можемо да утичемо. Свакодневно понављање вести о стварима на које не можете да утичете чини вас пасивнима. Ово нас меље све дотле док се не усвоји поглед на свет који је песимистичан, неосетљив, саркастичан и фаталистички. Научни термин за овакво стање је "научен на беспомоћност". Ово се можда чини као да је мало натегнуто али се не бих изненадио да конзумација вести, барем делимично, доприноси једној распрострањеној болести - депресијји.

Вести убијају креативност. Коначно, ствари које већ знамо ограничавају нашу креативност. И то је један од разлога што математичари, писци, композитори и предузетници често дају своје најкреативније резултате у младости. Њихови мозгови тада уживају широки, ненасељени простор који их охрабрује и мами да дођу до нових идеја и с њима наставе даље. Није ми познат ниједан истински креативни ум који је био зависник од дневних вести (неwс јункие) - ни писац, ни композитор, нити математичар, или лекар, научник, музичар, дизајнер, архитекта, сликар... С друге стране, знам гомилу злобно некреативних умова који конзумирају вести као дрогу. Ако желите дођете до старих решења - читајте вести. Ако сте у потрази за новим решењима, ни случајно их немојте читати.

Друштву треба новинарство - али једно другачије новинарство. Истраживачко новинарство је увек релевантно. Треба нам извештавање о политици коју воде наше институције, откривајући при том истину. Али, важна открића не морају долазити у облику вести. Исцрпни чланци и праве књиге су такође добар начин.

Прошло је четири године откако не пратим вести, тако да сам у стању да спознам, осетим и из прве руке напишем нешто о ефектима које је ова моја слобода имала на мене: мање прекида, мање узнемирености, дубље размишљање, више времена, више увида. Ово можда није лако, али вреди.

(Текст је редиговани одломак из есеја Ролфа Добелија “The Art of Thinking Clearly: Better Thinking, Better Decisions”

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси