Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  "Ако друштво не реагује, онда се појављује као саучесник, а када се догоди оно најгоре..."
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

11. 10. 2018.

Аутор: Спасоје Веселиновић Извор: Б92

"Ако друштво не реагује, онда се појављује као саучесник, а када се догоди оно најгоре..."

Председник Комисије за истраживање убистава новинара и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић рекао је за Б92.нет да ће предложити да се изврше изврше безбедносне процене за наше истакнуте новинаре истраживаче.

Он је истакао да је то неопходно бисмо превентивно деловали у односу на могуће претње по безбедност и угрожавање живота новинара.

Такође, говорио је и о случајевима убистава новинара широм света, као и о неистраженим убиствима домаћих медијских радника.

Наш саговорник је на конференцији “Дани судија Србије” у Врњачкој бањи на тему “Претпоставка невиности и коментарисање судских пресуда у медијима говорио и о безбедности новинара. Истиче да је искористио прилику да изнесе податке о некажњивости у случајевима убистава новинара у Србији, некажњивости када је реч о покушају атентата и физичком насиљу над новинарима.

“Упозорио сам да и судска пракса може бити превентивна и одбијајућа, када је реч о насиљу и претњама новинарима. Пошто закон третира новинаре као особе које се баве послом од посебног значаја, било би нормално да у овим случајевима и свим који се могу повезати са њима (медијска сатанизација новинара, уредника, медија...) пресуде буду у горњој запрећеној зони, а не - као што се најчешће догађа - да се изричу казне које су на доњој запрећеној казни.

Подсетио сам на податке о таласу убистава истраживачких новинара који се баве корупцијом међународних размера и да код нас имамо низ новинарки и новинара који се баве сличним истраживањама и који доживљавају претње, проваљивања у станове, итд... и да низ таквих случајева није процесуиран. На првој следећој седници Сталне радне групе за безбедност новинара предложићу да се изврше безбедносне процене за наше истакнуте новинаре истраживаче, како бисмо превентивно деловали у односу на могуће претње по безбедност и угрожавање живота наших колегиница и колега”, навео је Матић.

У претходном периоду Матић се нашао на мети критика Друштва судија Србије и Високог савета судства, а у вези са коментарисањем одлука судских већа.

“Искористио сам прилику да на овом важном скупу кажем своје ставове на ту тему. Без медија нема спровођења контроле судске власти од стране јавности. Јавност мора да контролише и оне који унутар система контролишу, односно судове више инстанце и Судски савет, те сходно томе медији морају - не само да је потребно већ морају - да објављују, и коментаришу пресуде и тиме указују на одлуке судова које су нонсенс и које се противе здравом разуму, где суд уважи пола изјаве сведока, а другу половину не уважи, итд.

Моје критике судске одлуке у случају суђења осумњиченима за убиство Славка Ћурувије, уследиле су после две одлуке Апелационог суда које су поништиле одлуке Судског већа. Моја критика уследила је после две судске одлуке које су ми представљале аргумент. Драго ми је што су судије које су говориле на овом скупу такође потврдиле да овде није било никаквог притиска на суд, те да није забрањено критиковати судске одлуке.

После Матићевог интервјуа Цензоловки, Адвокатска комора коју предводи адвокат Југослав Тинтор је предложила криминализацију кршења претпоставке невиности са запрећеном казном до три године.

“Није спорно да свако има право на претпоставку невиности, али би претња кривичним прогоном новинара за кршење ове претпоставке водила гушењу јавне дебате о питањима од јавног интереса, дебате о ефикасности правосуђа, некажњивости за одређене врсте кривичних дела (нпр. оних извршених против новинара) и за одређене извршиоце (нпр. оне блиске властима или одређеним службама).

Будући да је простор за јавну дебату о питањима од општег интереса и иначе битно сужен, да та дебата и иначе недостаје, а да без ње демократског друштва нема, свака нова мера која би могла да додатно сузи простор за ту дебату је више него опасна. Што се тиче претпоставке невиности, медији би требало неутрално да извештавају, да не објављују пуна имена оптужених у свим случајевима када не постоји узнемирење јавности почињеним делом, као на пример када је починилац у неком војвођанском месту побио пола кафића због тога што је ту седела његова бивша са новим дечком. Али новинари не могу бити критиковани и осуђивани за податке које јавно износе представници МУП-а и других институција у којима се изврши претпоставка невиности. Предлог адвоката Тинтора је критикован од свих учесника на ово панелу”, истакао је Матић.

На панелу је, према његовим речима, установљено да је готово замрла комуникација која би требало да помогне новинарима и медијима да на квалитетнији начин разумеју судске одлуке, судску праксу и обрнуто, да медији представе медијске проблеме, трендове.

“Са обе стране, било је предлога о установљавању редовне комуникације на свим нивоима, како би се смањила количина неразумевања, погрешних интерпретација, итд”, појашњава Матић.

Светску јавност је уздрмао случај несталог новинара Џамала Кашогија, а Матић коментарише да је доласком престолонасленика Мохамеда бин Салмана на власт у Саудијској Арабији стање слободе медија погоршавано у континуитету.

“Комитет за заштиту новинара из Њујорка документовао је стално растући број блогера и новинара притворених на непознатим локацијама без оптужби. Очигледно, неовлашћено задржавање Кашегија значи да се та пракса саудијских власти сели и ван граница земље. Више извора изнело је информације да је овај колумниста Вашингтон Поста и убијен, што би - ако је тачно - морало да произведе снажну међународну акцију против власти ове земље. Наравно, мислим да би и сада већ требало да буде међународна реакција много јача, нарочито Сједињених Америчких Држава. Али пријатељски односи две земље изгледа да су нека врста препреке да се овај случај ефикасније реши”, каже матић.

Брутално убиство бугарске новинарке Викторије Маринове је иницијално окарактерисано као “случај који нема везе са њеним радом".

“И данас можемо чути да представници власти истичу како још нема доказа да је ово убиство у вези са оним што је радила... Не постоји ниједан разлог да се представници власти понашају на овај начин, настојећи да релативизују чињеницу да је новинарка била на задатку, који се уз то може дефинисати као високоризичан. Мислим да би истрага управо одатле требало да крене, да поруке власти уважавају чињеницу да се колегиница Маринова бавила послом од посебног значаја, и да је њено убиство у низу убистава и насиља над истраживачким новинарима у Европи који су се бавили истим или сличним темама високе међународне корупције.

Прошле године убијена је брутално одсецањем главе Ким Вал, шведска новинарка... Ово је врло забрињавајући тренд, који захтева много интензивнију и ширу реакцију европских институција, јер су се ови новинари бавили темама од изузетног значаја за функционисање Европске уније. Верујем да поред интернационалне помоћи у истрагама мора бити покренут пројекат превентиве када је реч о условима рада и безбедности новинара, а ако је потребно направити и нове иновативне ефикасније институције, јер раст угрожавања безбедности новинара, некажњивост, озбиљно угрожава могућност за јачање правних држава и демократије.

Да би било потпуно јасно, мислим да оваква убиства морају имати у истрази интернационалну димензију, да имају не само међународне посматраче већ и међународне истражитеље, јер се веома често догађа да истраге воде они који би могли бити налогодавци…или они који су блиски са налогодавцима. У овом тренутку, ми имамо само међународне организације које шаљу протесте после убиства, воде евиденције о убиствима и насиљу, а немамо превентивне институције, оне које ће упозоравати на основу бројних индикатора да је могуће насиље у тој и тој земљи, у тим и тим случајевима, због тога и тога… Овакве поруке кредибилних институција обавезивале би земље да се побрину и изврше превентивне активности према потенцијалним жртвама. И да свака од земаља добије адекватну међународну помоћ за превентиву, као и за решавање случајева некажњивости…”, објашњава Матић.

Недавно је и неколико еминентних турских новинара осуђено на доживотну робију због наводног учешћа у наводном покушају пуча у Турској.

“Турска је једна од највећих "црних рупа" када је реч о безбедности новинара, са највећим бројем новинара у затворима и под истрагама. И када је реч о овој земљи, ниједна акција солидарности, притиска са међународног нивоа није донела успеха. Очигледно је да се све више конституишу ауторитарна друштва која, користећи своју позицију у међународним односима, економију, итд..., избегавају неке битније санкције, и у оваквим ситуацијама масовних прогона и затварања новинара”, каже Матић.

Према његовим речима, веома је важно посетити на ужасан догађај од 16. октобра 2017. године, када је истраживачка новинарка Дафне Каруана Галиција је убијена усред дана, бомбом подметнутом под њен аутомобил испред њене куће на Малти.

“Дафне је истраживала и откривала случајеве корупције на највишем нивоу власти. До сада су ухапштене три особе плаћене убице, али и даље нема трагова ко их је унајмио и зашто, и није јасно да ли је довољно урађено да се нешто више сазна. Иако су од тада, Европски Парламент, Савет Европе, Европска комисија и Пројекат Дафне, међународна група истраживачких новинара која је преузела њен рад, потврдили да је Дафне упозоравала много пре убиства да је: владавина права у најмањој земљи чланици Европске уније компромитована.

Од тада, још два новинара су убијена у Европској Унији: Јан Куцијак из Словачке и Викторија Маринова из Бугарске. Сво троје су радили на случајевима корупције унутар својих земаља. Сво троје је стало у одбрану демократије и владавине права. Сво троје је умрло јер никако другачије нису могли да их ућуткају. Свакако је потребно да се придружимо (у Београду) акцији Европске федерације новинара који ће у Бриселу организовати бдење, паљење свећа са поруком: Као грађани, морамо их се сећати и одати им почаст. Хајде да их се тихо сетимо ћутећи, да се сетимо управо оних чији глас нису могли да ућуткају и да покажемо свету да ни Дафне, ни Јан, ни Викторија нису умрли узалуд.

А подсетићу колико је важна превентива, реакција у фази претњи. Син Дафне Галиције је у једном говору описао стање пред ликвидацију: Претње смрћу које је наша мајка добијала као и покушај подметања пожара у нашој кући су прошле некажњено. Судске тужбе против ње су и даље на снази. Задњи пут кад је кренула од куће, упутила се према банци. Желела је да приступи свом рачуну; који је замрзнуо министар привреде Малте. Једва да је успела да изађе из нашег дворишта, и умрла је без приступа сопственом новцу, док министар и даље остаје у кабинету, а ми као њени наследници настављамо борбу са њим на суду, да ослободи и одблокира та новчана средства”, наводи Матић.

Матић наводи да је упозоравао у име Комисије за истраживање убистава новинара да се судски процес за убиство Славка Ћурувије води са намерама да се избацивањем једног од најважнијих доказа, заврши и пре краја ослобађајућом пресудом.

“На срећу, две одлуке Апелационог суда су спречиле да се овај материјал елиминише из поступка извођења доказа. Тек сада, након сведочења једног од потписника извештаја о анализи међусобних комуникација осумњичених у предмету Славко Ћурувија, можемо разумети значај свих доказа и чињеница, да нас њихово извођење и савесна оцена могу довести ближе разумевању околности које су претходиле убиству.

Мислимо да би тек сада сведочење Драгана Кецмана (он је на списку предложених сведока и Тужилаштва и одбране) дало праву слику и одговоре на многа питања, од опструкција до проблема са којима се сусретао током истраге и после поднете кривичне пријаве. Сматрамо изузетно важним да се детаљно провере и сви наводи одбране о томе да су похрањени подаци на ДЛТ тракама фалсификовани, те да су подаци злонамерно и циљано уређени да се окриве осумњичени у овом предмету, и отклони свака сумња у то шта се заиста догодило. Извођење свих доказа у судском поступку и сведочење свих сведока, посебно оних који су учествовали у истрази и вештачењу, даће нам јасну слику мотива убиства нашег колеге Славка Ћурувије”, наводи Матић.

Деветог октобра се навршило и 27 година од убиства екипе шабачког Дописништва РТС, што је, као и многи други случајеви, и даље без судског епилога.

“Наша Комисија за истраживање убистава новинара добила је мандат да се бави и случајевима убијених новинара на просторима бивше Југославије. Надам се да ћемо и овај случај са колегама из Хрватског новинарског друштва обрадити, прикупити информације. Као и о случају несталог колеге Симе Кљајића из Госпића... На Косову и Метохији имамо пет несталих српских новинара, два убијена и седам убијених новинара Албанаца. Настојимо да на једном месту прикупимо све што поседују наше институције, полиција, БИА, тужилаштва, како би се наставио рад на овим случајевима и када се створе услови да се укључе и привремене институције на Косову.

Према подацима ЦПЈ о индексу некажњивости убистава новинара, у свету је у само 4 одсто случајева дошло до кажњавања за убиство новинара. Када је реч о региону, за сада је једино Комисија за истраживање убистава новинара установила стални процес истрага на нерешеним случајевима, што је довело и до судског процеса оптуженима за убиство Славка Ћурувије. Истрага убиства Милана Пантића траје и врло је активна ...

Сада се постављају основе и за неке помаке у вези са нестанком и убиствима новинара на Косову и Метохији, али нажалост, у региону нема сличних институционалних напора. Верујем да ће наш пример искористити и други, и да ћемо онда сарадњом између Комисија допринети да се постигну бољи резултати када је реч о супростављању некажњивости за злочине над новинарима.

Већ дуго времена, када је реч о убиствима новинара, главни разлог није рат већ политика, јер је више новинара убијено док су извештавали о корупцији и политици у својим земљама него извештавајући са ратишта. То је данас најопаснија област за извештавање јер је две трећине убиства изведено са мотивима везаним за унутрашњу политику и корупцију. Новинари који се баве овим темама, констатно својим извештавањем, и извештајима о притисцима укључују аларме који би требало да спрече драстичне резултате, сурове егзекуције новинара, насиље, претње… И ако друштво не реагује на те аларме, унапред се појављује као саучесник. А потом када се најгоре догоди, саучесник не може бити кредибилни и искрени истражитељ. Због тога свако упозорење које долази из медијске сфере, свако упозорење новинара не треба доживљавати као још један напад на државу, или као егзибиционизам, већ упозорење које треба најозбиљније схватити, темељно проверити и превентивно реаговати", закључио је Матић.


 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси